E-knjiga žalosti
Najtoplije se zahvaljujem svim poštovaocima gospodina Zorana dr Đinđića, našeg dragog premijera, iz zemlje i sveta, koji su, želeći da se upišu u elektronsku knjigu žalosti i, na taj način, iskažu svoj bol, tugu ili bes, poslali e-mail — kako onima koji su se potpisali, tako i onima koji to nisu smeli ili hteli.
Nadam se da će i ova zemlja, jednom, biti takva, da u njoj neće biti Knjigā žalosti ovakvim povodom, kao i da će svi smeti da se potpišu, a da ne moraju da strahuju za život svoje dece i svoj, za svoj posao, za svoj dom...
Izvinjavam se svima onima čija imena i/ili prezimena nisam pravilno napisao, jer je bilo teško razumeti baš sve, s obzirom da nisu svi imali YU slova, a naročito oni koji žive u inostranstvu. Nadam se da se, ipak, neće previše ljutiti, ceneći nameru da široj javnosti, a naročito onima koja još uvek nemaju računar, predočim njihove misli povodom ovako tragičnog događaja.
1
1. Zoki, bila nam je čast i zadovoljstvo ŽIVETI sa tobom, ove dve i po godine. Hvala Ti! Goran, Snežana i deca
2. "Mit je zvezda, koja je sišla sa neba i ostala u nama, neuništiva i večna..." Vi ste najveći junak, najveći srpski mit, to je nešto što nam niko ne može oduzeti. Bićete uvek naša zvezda vodilja... S poštovanjem, Bokara Maja, student ekologije
3. I give the whole family my sincerest condolences for their lose... Neka ti je večna slava, ZOKI... HVALA ŠTO SMO TE IMALI... ŽALOSNO JE ŠTO SMO TE IZGUBILI... ŽALIĆEMO SVI ZA TOBOM... AMIN... Stefi sa familijom,USA
4. Iskreno žalimo zbog smrti Zorana Djindjića. I ovde, na krajnjem istoku Nemačke, nas nekoliko Srba sa pažnjom je pratilo tužne vesti iz domovine. Nadamo se da će zločince stići pravda. Porodica Krstić, Frankfurt na Odri, Nemaćka
5. Neka Bog podari večni mir duši našeg premijera, dr Zorana Đindića, sa kim poče zora naše demokratije, a koga ubiše krvave ruke utvara prošlosti, koje, na trenutak, prekinuše njegov i naš nedosanjani san o lepšoj budućnosti. Hvala mu i večna slava. Gordana i Ivan KOKEZA
6. Gospodine Premijeru, ne mogu reći da sam puno pratio politiku svoje države, niti da sam u poziciji da je redovno pratim. Ali, kad god pročitam vesti i vidim Vaše ime, vidim optimističkog premijera, čiji rad definitivno ukazuje na veliki trud. Dokazali ste da popularnost nije najvažnija i nadam se da ćemo proći kroz vrata, koja ste nam Vi otvorili. S poštovanjem, Nikola Stojković, Milwaukee/Valjevo
7. Dragi Zorane, tako pozitivni, puni energije i nasmejani, kakvi ste bili, sigurno biste se ljutili na nas, kad biste videli ovoliku tugu i suze u Srbiji. Stravično je što ste otišli. Sramotno je kako smo Vas olako izgubili. Neka Vas andjeli šuvaju. Ana
8. Poštovanom Predsedniku Zoranu Djindjiću, Hvala za ogromnu, neiscrpnu energiju, odlučnost i optimizam, koje si uložio za našu bolju budućnost, a pre svega budućnost naše dece. Zajedno ćemo se izboriti da se Tvoji i naši snovi ostvare. S poštovanjem, Vesna Miljatovic
9. Ponosna sam što sam sve ove godine znala koliko vrediš i koliko si ispred vremena i ispred svih, ali nisam znala da možeš ovoliko da mi nedostaješ i da si imao toliki uticaj na mene. Uvek ću žaliti. Nek ti je večna slava. (Nepoznata)
10. Hvala Vam, što ste nam, nakon deset godina nesreće, vratili nadu i optimizam. Biće veoma teško bez Vas, ali nećemo se predati, idemo do kraja. Milan
11. Dragi Zorane... Toliko lepih reči rečeno je o Tebi prošlih dana, da skoro nemam šta da dodam njima. Toliko ružnih reči rečeno je o Tebi prošlih godina, da prosto nisam mogla da poverujem da ljudi oko mene mogu to i da pomisle, a kamo li izreknu o čoveku Tvojih kvaliteta. Branila sam Te i zbog sopstvene budućnosti, kad god sam mogla, Tvojim mirnim i logičnim načinom razuveravanja "nevernih Toma" ili prosto priprostih umom. Puno jada i gorčine skupilo se u ljudima proteklih godina i nisu mogli verovati da postoji političar koji radi na dobrobit svih, samo u želji da ostane upisan u preteškoj istoriji Srbije kao čovek koji ju je digao iz najdubljeg poniženja, ne pustom patriotskom retorikom, već znanjem i radom. Žao mi je što si zaustavljen na samom početku ostvarivanja tog sna za sebe i za sve nas. Medutim, najviše mi je žao to, što nisi uspeo da dočekaš ostvarenje tih snova u stvarnosti i priznanje za svoje napore, koje bi došlo vremenom i koje bi potvrdilo sav Tvoj dosadašnji rad. Rekao si da ne moramo da Te volimo, pošto za to imaš svoju porodicu i prijatelje. Voleli smo Te tiho i nenametljivo, ne zbog pukog idolopoklonstva "vođi", već zato što smo verovali u ono što pričaš i radiš, a u ime svih nas. Od buke i prostakluka ljudi koji su Te blatili, mi koji smo Ti verovali nismo ni mogli da se dovoljno čujemo. Izvini što Ti ranije nismo pokazivali tu ljubav. Izvini što možda nisi ni znao koliko te ljudi podržava u Tvojim, kako neko reče, "titanskim" naporima. Izvini što smo bili tiši od bukača i prostaka. Izvini što Te nismo možda time i odbranili. Izvini što smo bili umorni od proteklih tužnih godina i nismo imali ni deseti deo snage, koju si Ti posedovao. Izvini na dužini pisma, iako to nisi voleo, ali ovo sam morala nekom izreći. Tebi i svim dobrim ljudima u ovoj našoj lepoj i izmorenoj Srbiji. Nadam se da će Tvoja žrtva biti testament nama koji ostajemo, da se makar malo ugledamo na Tebe. Izvini na svemu... Dragoj Ružici, Jovani i Luki...nema tih reči koje bi vas utešile, ali znajte da je bol zbog gubitka vašeg Zorana, sada i naša. Da je delimo sa vama, kao da je cela Srbija od sada vaša porodica. Zorane, neka Ti je laka zemlja i večna slava i hvala. Svetlana sa mamom.
12. Zar da nade zasnivam nove i hram da srušen obnavljam ja? Prošlo je, prošlo! Svetinje nema, a s njom nesta i vera sva. Večna ti slava. D. Kostadinović
13. Nadam se da nas sada posmatraš od nekud ... A mi ćemo Ti pokazati i dokazati da ipak nismo mala i zbunjena deca, kojoj je stalno potreban roditelj, da ih hrani, oblači, vaspitava i socijalizuje. Dokazaćemo Ti da Tvoj svaki korak, svako učinjeno delo, svaka doneta odluka, nisu bili uzalud. Dokazaćemo Ti da smo stali na noge i da znamo da se za ovu našu tužnu zemlju treba boriti. Hvala Ti na svemu. Marija i njena majka
14. Hvala Ti, za sve što si učinio za Srbiju. Ivica i Daliborka Balan
15. Dr Zorane Djindiću, Hvala Vam mnogo za sve. Marko Prljević
16. Najveći, najdraži, jedini Zorane, generacijo naša, generacijo svih generacija. Nado, radosti i tugo. Nikada nećemo zaboraviti, nikada oprostiti, nikada odustati. Tvoj san je naš san. Oprosti nam i dozvoli da isplačemo ovu ogromnu suzu. Zasjaj snagom sa svojih visina i pomozi nam da Tvoj san postane naš život. Neka Ti ne bude teška zemlja koja Te prekriva, Tvoj duh živi u nama. Nataša i Mika
17. Bio si najveći izvor pozitivne energije u Srbiji. Mihailo Djorić, Beograd
18. Mentalitet ovog naroda nije Te mogao razumeti za života, a sada, kada si u carstvu nebeskom, valjda će Te svi razumeti. Neka Ti je Bog milostiv. Lara, Sonja, Dobrila, Zvonko, Beograd
19. Zorane, bilo nam je teško da odlučimo da imamo dete u mračnom tunelu devedesetih. Tek kada se, u jesen 2000, na kraju tunela pojavilo svetlo, odlučili smo se na to, i 2001. se rodio naš sin Marko. Videli smo da može imati budućnost u ovoj zemlji. Pojavila se vizija boljeg života. Danas ga gledamo. Nije kriv. Bojimo se za njegovu budućnost. Za nas je tog svetla nestalo. Nadamo se da si ostavio dovoljno energije, da to svetlo ponovo zasija. Nadamo se da ogromna energija i rad, koje si uložio u temelje naše i budućnosti naše dece, neće biti uzaludna. Mi ćemo se, iz sve snage, boriti za to. Hvala Ti, što si nam omogućio da osetimo radost roditeljstva i da se nadamo da će naše dete imati izvesno bolju budućnost. Beograd, Zorica i Slobodan Kovačević
20. Šetali smo sa Zoranom devedesetih, otišli smo iz zemlje bez Zorana, pre pet godina. Tužni smo da vidimo da ga je ubilo isto zlo, koje je nas oteralo iz zemlje, i iskreno se nadamo da će to zlo sada biti konačno sahranjeno, nakon što je Zoran dao svoj život za to. Porodica Jovanov, U.S.A.
21. Iskreno i duboko žalimo za izuzetnim čovekom, našim premijerom Zoranom Djindjićem. Milena i Vojislava Radovanović
22. Verovao si u nas svih ovih godina, mi smo verovali u Tebe! Neka Ti je večna slava i laka zemlja! Nebojša, Zemun
23. Teško mi je da poverujem da Te više nema. Bio je to moj najgori rodjendan do sada. Iako je bio lep dan i prilično radostan sam se pripremao za doček gostiju, ali jedna vest me je sasekla. Pokušan atentat na Zorana Djindjića. Ni jednog trenutka nisam želeo da verujem da nećeš preživeti. Sve sam se nadao da najgore vesti neće biti. Od tada, svet mi se okrenuo i izgubio sam volju za životom. Vreme polako prolazi... pokušavam da shvatim da Te nema... ali teško mi ide. I ne vidim čoveka koji bi mogao da Te zameni. Que sera sera.. Hvala Ti što si postojao. Zoran Jevtić, Kragujevac
24. Jadna je država, koja ne zna da čuva svoje najbolje sinove. Neka Vas, Zorane, Gospod Bog čuva, kad Srbija to nije znala. Dejan Nikolić
25. Hvala na svemu! Nećemo se predati, pokazaćemo šta umemo, tako da bi i TI bio ponosan na sve nas!!! Bio si, i za uvek ćeš ostati, NAJBOLJI! Neka Ti je laka zemlja. Najiskrenije saučešće porodici. Ivana
2
1. Poštovani Predsedniče vlade, Nemam reči kojima bih tačno opisao kako se sada osećam. Svoje emotivno stanje bih mogao da uporedim sa malim detetom, kome su saopštili da je neko ubio Deda Mraza ili Supermena. Odavno nisam bio ovako zabrinut za budućnost naše Srbije, pa i mene samog. Nadao sam se da su dani nesigurnosti i straha odavno prošli, jer sam znao da je Srbija u dobrim rukama. Čak i kada nisam svaki put shvatao ciljeve nekih Vaših akcija, bio sam siguran da će nam one doneti dobro, što se uvek ispostavljalo kao tačno. Zbog Vas, dragi Zorane, zbog Vaše beskompromisne odlučnosti, sam se uključio u redove Demokratske stranke, gde ću nastaviti borbu za jednu modernu, evropsku Srbiju, za Srbiju kakvu ste Vi pokušali da stvorite. Neka Vam je večna slava i hvala! Zoran K. (član saveta Kluba demokratske omladine Zrenjanina), 15. mart 2003. Zrenjanin
2. Zorane, voleo sam te, od prvih dana tvog stupanja na političku scenu, i divio se tvom genijalnom vodjenju opozicije ka pobedi. Tebe su voleli samo moji najbolji prijatelji, najinteligentniji, i ti si postao moj kriterijum za inteligenciju ljudi. Ja ti se divim i ne prihvatam tvoju smrt. Za mene, ti si živ dok i ja živim. Milan Mladenović, Mala Krsna
3. Oprosti za reči kritike. Bio si bolji i od vremena i od prostora u kome si živeo. Dragan
4. Zla ruka sotone ugasi jedino sunce, koje je obasjalo jadnu i napaćenu Srbiju, želeći da joj vrati mrak. Neće uspeti! Nećemo dozvoliti. Neka ti anđeli podare nebeski mir… Suzana i Goran Jovanović, Niš
5. Zoranu Đinđiću. Gradovi u crno zavijeni, gradovi tugom pokriveni, ulice pune ljudi, ulice pune bola, mnogo dalje od svog doma, poslednja šetnja s premijerom, i rastanak s velikom karijerom. Rastanak s njim nije kao rastanak s bilo kim. Jovana stoji i plače, misli Zoranov kovčeg staće, neće se spustiti. Misli da Zoran neće ostaviti Srbiju, neće ostaviti nju, neće ostaviti samu 2003. godinu. Tri političara su držala govor, ali im usta zanemeše, kad trebaše da kažu Zoranu ono „zbogom.” Luka je mirno, srce mu je plakalo, usta su mu ćutala. Zoranova žena Ružica ubistvo nije slutila. Ljudi su u rukama držali cveće i nisu znali šta je veće: bol, stres ili bes, koji su osećali. Na kraju sahrane, na Zoranovom Grobu stajala je poruka: „Danas su pucali u Srbiju, kuda si otišao, kome si nas ostavio?” Ovo je dobro pitanje za jednog premijera, koga više stvarno nema. Milena Veličković O.Š. "Rodoljub Čolaković", Niš, odeljenje IV/4
6. Zorane, hvala za sve što si učinio za nas mlade. Obećavamo da ćemo nastaviti putem kojim si nas vodio, ka boljoj budućnosti. Neka ti je večna slava. Marko i Miloš Radulović, studenti
7. Tužno je, što si za sve morao da nam daš i prost primer, ali je još tužnije što te ni tada nismo razumeli. Pitam se, da li ćemo ikad. Neka ti je večna hvala i slava, veliki Srbine. Ivan Kostić
8. Zorane, bio si inspiracija za mnoge i ušao si u istoriju! Slava ti i hvala! Dušan Jovanović
9. Hvala Vam, za sve što ste učinili za nas, nikada Vas nećemo zaboraviti. Uzelac Milanko
10. Gospodine premijeru, neka vam je večna SLAVA i HVALA, za sve što ste učinili. (Nepoznati)
11. Dragi gospodine Djindjiću, u mome srcu i mislima bićete zauvek. Hvala Vam na svemu. Molim Vas, oprostite što smo dozvolili da Vas povrede. Nikola Kovačević
12. Uvek sam verovao u tebe i tvoje ideje, mnogo si mi značio, ne samo kao političar, nego kao uzor ... u svemu. Ivan Arsić
13. Gospodine predseniče, Hvala Vam, za poverenje, ljubav, nadu, dobrotu, koju ste nam dali, za sve zajedničke šetnje, svu Vašu energiju, koju ste prenosili na nas. Neka Vam je večna slava i HVALA. DEJAN VOJNOVIĆ, Beograd
14. Bili ste nam nada za bolje sutra. Tužni smo i pomalo obeznadjeni bez Vas, poštovani Zorane. Porodice Cenić i Milić, Toronto
15. Naš bol je utoliko veći, jer smo te lično poznavali. Tamara Milošević sa mamom i tatom
16. Bio si mi volja, snaga, um. Oslonac, sigurnost i jačina. Ono što mi sada osta večna je gorčina. Djikiju od Slavice
17. Želeli ste puno i učinili ste puno. Cena, kojom ste to platili, je ogromna. Ne postoje reči, koje mogu da opišu moju tugu i bes. Hvala Vam, što ste nas vodili i verovali u nas. Nikola Cenić, Toronto
18. Uspio si zbližiti dva luda naroda. Vukovar (Nepoznati)
19. Hvala, Predsedniče, što ste pokazali da naša zemlja može napred, ali treba da je vodi pravi lovek. Nenadoknadiv je gubitak i teška tuga za porodicu Djindjić i celu Srbiju. Uteha za porodicu je da mogu da budu ponosni što su imali takvog sina, supruga i oca, a Srbiji ostaje nada da će nastaviti da sledi put, kojim ste želeli da postanemo cenjeni deo Evrope i sveta. Hvala! Jasna
20. Iskreno i duboko žalimo za izuzetnim čovekom, našim premijerom, Zoranom Djindjićem. Milena i Vojislava Radovanović
21. Bio si sunce Srbije, predstavnik sposobne i pametne manjine. Želim ti sve najbolje, tamo gde si sada, a gde te čekaju Stefan Nemanja, Sveti Sava, Knez Mihajlo Obrenović, Nikola Pašić... Legendo... Nenad Cvetković, Niš
22. Zorane, i posle smrti, sijaćeš kao najsjajnija zvezda. Ostaćeš uvek u mom srcu. Neka Ti Bog podari večni mir i spokoj. S. Jović
23. Povorka duga, ne vidim kraj. U njoj nema Tvoga oka sjaj. To je to, od čega sam bežao, da pratim Tebe tamo gde si krenuo. Bio sam spreman da pratim Tvoj put. Znao sam da je težak i dug. Žao mi je samo, što ne mogu drugi umesto Tebe "tamo". Noć je podloga crna, tremu i strah naizmenice valja. Neka Te gospod u raju čuva, večna Ti slava i hvala. Bio sam za, pa sam bio protiv, pa sam bio za... Ne zameri... I drskost moju što obraćam se sa "ti", ne shvati grešno, jer svi smo sada "Ti". Deo si nas, tu i ostani, još jednom te za oproštaj molim, ne zameri. Pokušao sam da uhvatim nit, strah od svega do tada je bila kao štit, žao mi je što sam shvatio kasno da veliki čovek, ubijen, odlazi u mit. Dečije snove si mi vratio malo, na zalost, to je bilo kao trenutak samo, u te snove mi katkad navrati, kad izgubim nadu, da osmeh mi vratiš. Hvala Ti. Izvini što ranije nisam to rekao. Trudio sam se da te shvatim. Retki su oni koji su te pratili. Možda, od ćoška do ćoška, ali ulica je duga...Ma, razumeš Ti sve. Mnogo bih stvari još voleo da kažem, ali me steže u grlu pomisao, sramota i stid da isti udišem vazduh, k'o onaj što poslao te je u smrt. Zbogom ostaj, Zorane, večna ti slava i hvala... (Nepoznati)
3
1. Jako sam tužna. Ostala sam bez reči, a toliko toga sam htela da kažem. Hvala Ti i slava. Maja
2. Bez tebe, više ništa neće biti isto! Moj život je od danas potpuno promenjen. Srbija je izgubila čoveka, istinskog čoveka... Srbija je izgubila sebe. Na tom putu, ostali smo sami, prepušteni surovoj stvarnosti, da te više nema, nema borca i zaštitnika, heroja, koji je svoj život žrtvovao za nas i našu djecu. (Nepoznati)
3. Kukavice umiru hiljade puta - Hrabri umiru jednom - Najveći, poput tebe, Zorane, ne umiru nikada. Renata Mirilov i Vlada Peterka
4. Ponosan sam što ste postojali baš u ovoj zemlji i u ovo vreme. Ostaćete večno u srcu kao oličenje optimizma, nade i vere u svetliju budućnost. Budućnost, koju ste nam nesebično otkrivali. Neka Vas andjeli čuvaju SLAVA VAM I HVALA, GOSPODINE PREDSEDNIČE! Branimir Kosanović
5. Dragi Zorane, Šok…bol….tuga…praznina….beznađe.. Peti dan je od kad si uplovio u večnost, ali ne i u zaborav. Do danas nisam mogla da sročim reči, kojima bih opisala svoj doživljaj tvoje ličnosti. Nije bilo dana da nisam spominjala tvoje ime, vezano za nadu u budućnost ove zemlje. Nije bilo dana kad nisam poželela da te pitam odakle crpiš snagu da savladaš svakodnevne zamke i prepreke, koje su ti neprestano nametali oni loši, glupi, nadasve zadrti i zavidni, kao i oni koje si sam afirmisao, oni bez ideja, bez rešenja, zaslepljenih mržnjom naraslom do paranoje, opijeni željom za vlašću iz fotelje, ali bez snage, bez sposobnosti, bez vizija i odlučnosti vođe. Spoj lepote tela i duha, intelktualne širine, pameti, mudrosti, hrabrosti, odlučnosti, neobične enrgije, šarma i gospodstvenog ophođenja, gotovo da ne može stati u jednu ličnost, a ti si, svojim darom, učenjem, radom i sazrevanjem, uspeo da to objediniš i zbog toga si se upisao u VEČNE i postao GENIJE. Za tobom svečoveku…… Za tobom viteže srpski…… Staša Pilipović iz Beograda
6. Dragi Zorane , hvala na brizi i usmeravanju ka pravim vrednostima. Večno zahvalan, M. Davidović sa porodicom
7. Ostavio si u svima nama neizbrisiv trag, malo je reći hvala. Nek Vam je večna slava. Dukić Jovan
8. Bez obzira na politička ubedjenja i razmimoilaženja u pogledima, ovo nije smelo da se desi. Ovo je sramota za ceo srpski rod. Gospodine Djindjiću, počivajte u miru Božijem i neka vam je večna slava. S' poštovanjem... Voja Kivi
9. Sediš tako na balkonu, piješ kafu, razgovaraš s prijateljima, milo ti na srcu, ništa ne nagoveštava nekakav belaj. I odjednom ti padne mrak na oči, sve postane crno, sve se uzvitla, zaori se topot, u hipu je sve zbrisano, za tren je sve ogrezlo u krvi. Nema više ni tebe, ni kafe, ni maštarija, ni drugara. Odnekud se postrojavaju kilometarski redovi, balkon samo što se ne strovali, prijatelji se utronjali od užasa života. I usred sveg tog grandioznog prizora, navru ti misli - Hvala ti, Bože, za nauk, hvala na iskušenju. Slava Zoranu Đinđiću Miodrag Zupanc, književnik i predsednik štrajkačkog odbora Nove RTS – okotbra 2000.
10. Zašto baš Vi? Isto pitanje se bezbroj puta vrti svima nama u glavi! Čuvajte nas odozgore.....Neka Vas čuvaju andjeli i hvala Vam na svemu. Ksenija, Kg
11. Iskreno žalim, kao Crnogorac, smrt srpskog premijera. Vjerujem da je on čovjek, koji je, da je imao prave saradnike, mogao biti prvi pravi državnik ovih nesrećnih prostora. Čovjek za Evropu. Žalim, jer vjerujem da bi i mi u Crnoj Gori imali bar za promil više šanse za izvlačenje iz ovog dubokog balkanskog blata, u koji su nas bacile nacional-šovinističke strukture i kvazi elite, kojima su najbolji prijatelji i saradnici junaci Sveta, Svedoka i Telegrafa. Zoran Đindić je bio Srbin, ali nije bio "omiljeni" Srbin mežu Srbima. A da su samo znali da cijene... Zbog toga, naravno, uz neporecivu veliku pamet, energiju i volju za radom, ja sam ga izuzetno cijenio. Srbija i Srb,i na žalost, tek kad je pao mrtav. Dragan Šepelj, Kotor
12. Toliko poseban i dubok smisao ima svaki njegov postupak, koji je uradio u ovoj našoj brdovitoj Srbiji! Njegova snaga i odlučnost su kao reka Dunav, ogromna energija, koja dolazi sa mirisom Zapada u gudure Balkana i daje smisao postojanju, budi želju za izazovom, koji nas opominje da je ta reka nezaustavljiva i da smo deo Evrope, reke koja nosi i menja snažno i brzo sve one koji se nespremni upuste da je preplivaju. Bio si i ostao Srpski svetionik u maglovitoj ZORI zemlje koja se budi iz posramljenosti i zabluda Balkana. Tvoja svetlost će zauvek davati toplinu, kao znak da si bio sa nama kada je trebalo naći pravi smer u plovidbi sa izazovima, koji su ispred nas. Zbogom kapetane, zahvalna posada! Srdjan Jovanović, Vračar
13. Dragi komšija, moj Posavče. Bez tebe više ništa neće biti isto! Moj život je od danas potpuno promenjen. Srbija je izgubila čoveka, istinskog čoveka... Srbija je izgubila sebe. Na tom putu ostali smo sami, prepušteni surovoj stvarnosti da te više nema, nema borca i zaštitnika, heroja koji je svoj život žrtvovao za nas. Porodica Tanjić
14. Nismo te zaslužili... nismo te sačuvali. I ništa više nema smisla. HVALA i IZVINI. Adela
15. I posle smrti sijaćeš kao najsjajnija zvezda. Ostaćeš uvek u našim srcima. Neka Ti Bog podari večni mir i spokoj. Srdjan Jović
16. OSMEH NE STAJE NIŠTA, A DELUJE ČUDESNO. OBOGAĆUJE ONOGA KOME JE UPUĆEN, A NE OSIROMAŠUJE ONOGA KOJI GA DAJE. BLESNE POPUT MUNJE, ALI SEĆANJE NA NJEGA MOŽE TRAJATI ZAUVEK. NIKO NIJE TOLIKO BOGAT NI TOLIKO SIROMAŠAN, DA BI GA MOGAO SEBI USKRATITI I SVAKO NJIME SAMO DOBIJA. OSMEH DONOSI SREĆU U KUĆU, POZDRAV PRIJATELJU, POMOĆ PRI SKLAPANJU POSLA. ON JE ODMOR UMORNOM, PUTOKAZ IZGUBLJENOM, SUNČEV ZRAK ŽALOSNOM I NAJBOLJI PRIRODNI LEK PROTIV LJUTNJE. ALI SE NE MOŽE KUPITI, IZMOLITI, POZAJMITI ILI UKRASTI, JER OSMEH VREDI JEDINO KAD SE POKLANJA, A NIKOME I NE TREBA TOLIKO KAO ONIMA KOJIMA SE I NE MOŽE POKLONITI VIŠE NIŠTA DRUGO. ZORANE, TVOJIM OSMEHOM OBEZBEDIO SI MESTO U LOŽI ODAKLE SE NAJBOLJE VIDI BOŽANSKO I LJUDSKO. HVALA TI, NEĆEMO TE IZNEVERITI, JER TO BI BILO KAO KAD BI IZNEVERILI SEBE. Best regards. Stojković Dušan, Cultural Bridge Production libcom
17. “Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe gube i osudjuju te; Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe, Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju; Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž; Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji; I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar; Ni tvoje reči suviše mudre; Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj; Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž; Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao, izopačenu od podlaca u zamku za budale; Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah, i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom; Ako možeš da sabereš sve što imaš i jednim zamahom staviš sve na kocku, izgubis, i ponovo počneš da stičeš i nikad, ni jednom reči, ne pomeneš svoj gubitak; Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali i da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više do volje koja im govori: ”Istraj!” Ako možeš da se pomešaš sa gomilom, a da sačuvaš svoju čast; Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman; Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj, ne može da uvredi; Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano; Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta aa šezdeset skupocenih sekundi, tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu, i što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, Sine moj.” Radjard Kipling (Nepoznati)
18. Bio si, i ostaješ, najinteligentiniji i najhrabriji! I svojom smrću, vodiš nas napred! Hvala ti! Valentina Karas
19. Svaka reč napisana o Vama imaće odjek himne... Himne Čoveku koji je snove pretvarao u stvarnost... I boleće svaki novi dan bez Vas, i puno suza biće u mnogim ocima... Ali biće nečeg svečanog, jakog u svakoj toj suzi... Biće ponosa i dostojanstva u svakom bolu... I to svečano i to jako, i taj ponos i to dostojanstvo, daće nam snagu da i dalje koračamo Vašim stazama, a našom boljom sudbinom u neizmernom bolu i sa dubokim večnim poštovanjem. Sinadinović Dejan
20. Želimo da ti se zahvalimo za šetnje sa nadom, za promene bez užasa, za budućnost koju si nam ponudio i da ti kažemo da je sve izgledalo lako i dostižno uz tvoju energiju i odlučnost. Hvala do neba, i beskrajna tuga što te prekinuše. Dr. A. i ing. M. Tasić
21. Poštovani Zorane, bio si najkompletnija osoba koju sam ja znala, i baš taj podatak mi ne dozvoljava da ovu tragediju prihvatim kao stvarnost. Jelena, Loznica
22. Dragi Zorane, hvala na svemu što si učinio za nas, studente u inostranstvu. Da li će nas ovde i dalje onoliko poštovati, koliko jesu dok si ti bio predsednik? S bolom i ljubavlju, Ivana Jovanić, Frankfurt am Main
23. Divni naš Djindjiću, mnogo ćeš nam nedostajati. Stevan, Tijana i Radovan
24. Tuga, muk, nemamo reči. Jasmina Veljanoski Filipović i Zoran Filipović
4
1. Veoma je teško uputiti poslednje reči čoveku koji ti je bio idol i za čijim idejama si krenuo i bio spreman da položiš svoj život. Suze naviru same od sebe... Dragi predsedniče, vizionaru, prijatelju... otišao, a kome si nas ostavio... Ništa više neće biti kao pre... Čuvao si sve nas, ali sebe nisi sačuvao, a kao da si znao da je to jedini način da se Srbija osvesti... Ubili su te zločinci i otišao si tamo gde je najlepše, gde ti niko neće nauditi... Otišao si, a da nisi bio ni svestan koliko je Srbija uz tebe... Još uvek ne mogu da se pomirim da te nema, da se u mom Šapcu više nikada nećeš pojaviti i osmehnuti se svima nama, osmehom punim optimizma u bolje sutra... Da ti više nikad nećeš stegnuti moju ruku i pitati: "Čivijaši, kako je?" ... Pišem svoju poslednju poruku Tebi, a nadam se da ćeš se odnekud pojaviti... Slava ti i hvala za sve što si učinio za ovu napaćenu zemlju... Zbogom "stari moj"... Branimir Ivetić, Šabac
2. Najtužniji mart za mene. Prolece treba da nam grane", možda će biti vetrovito, hladno sa snegom,možda kišno ili toplo, kao i sva četiri godišnja doba, koja su došla da te pozdrave na odru, jer znaju da ideš u carstvo nebesko. Slavica Solić, l962.
3. Nama nije bilo potrebno da daš svoj život da bi te poštovali, da nam svojom žrtvom otvoriš oči, ne bi li shvatili koliko si uradio za Srbiju. I bez toga si bio naš ponos: imao si izuzetno kvalitetno obrazovanje, krunisano doktoratom iz filozofije, a smisao za organizaciju i vodjenje poslova, na kome je mogao da ti pozavidi bilo koji menadžer najvećih svetskih preduzeća. Impresivno je to što si, za tako kratko vreme, uradio kao prvi čovek Vlade Srbije. Bio si pravi premijer za 21. vek; ima puno simbolike u tome što izjave saučešća stižu preko Interneta. Tvojoj porodici i Demokratskoj stranci šaljemo izraze našeg dubokog saučešća, a tebi neka je večna slava i hvala. Viktor, Sanja i Bratoljub Milosavljević, South Bend, Indiana, USA
4. Hvala ti, za sve što si učinio za nas. Srbija je izgubila jednog velikog čoveka. Neka te Adjeli čuvaju. Ljuba, Kragujevac
5. Hvala Vam, što ste nam pomogli da saznamo koji je pravi put ka demokratiji. Neka Vam je večna slava. (Nepoznati)
6. Ako si dao život za bolju budućnost mladima i onima koji je nisu imali – vredelo je! (Nepoznati)
7. Nema reči koje bi opisale svu tugu i beznadje u koje nas je tvoja prerana smrt bacila. Hvala ti, za sve što si učinio za nas. Aleksandar, Užice
8. Nadam se da raj postoji i da Te andjeli tamo čuvaju. Srbija je mnogo izgubila, nije ni sama svesna, nije te ni zaslužila, kad je tako nešto dozvolila da se dogodi. Nema opravdanja. NIJE SMELO DA SE DOGODI! D. Jovanović
9. OTIŠAO SI I OSTAVIO NAS, A KOME SI NAS OSTAVIO, DRAGI PREDSEDNIČE? ALI, IPAK SI NAM OSTAVIO NADU U BOLJU BUDUĆNOST! TVOJA SMRT JE, NA ŽALOST SVIH NAS, JOŠ JEDNA TVOJA REFORMA, JER ĆE TAKO BITI UKLONJENI SVI ZLOČINCI, POSEBNO ONI ŠTO SU TE OD NAS OTRGLI, ONI KOJI SU NAM TE UKRALI!!!!! ŽELIM TI DA BUDEŠ VEČNO U DRUSTVU ANDJELA!!! NEKA TI JE VČNA SLAVA I HVALA!!! POČIVAJ U MIRU, DRAGI PREDSEDNIČE!!! VELIKANI NIKAD NE UMIRU, KAO ŠTO SI BIO TI, JER IZA TEBE SU OSTALA TVOJA DOBRA DELA!!! Alma Gutić, Novi Pazar
10. Zorane, vest o tvojoj smrti smo primili sa velikom žalošću i tugom. Ti si bio naše sunce na horizontu, vesnik onoga pravog, dobrog i istinitog. Ti si Zorane upotpunio, dao novi smisao i težinu reči "PROMENA". Bože, primi ga u carstvo tvoje i daj mu život večni. Nek ti je večna slava. Milan Tomin
11. Reči ne mogu opisati tugu, očaj, bes, zahvalnost, ali ni veru da ćemo mi ostvariti ono što si ti želeo i time te načiniti pobednikom! Iskreno, zato što ti to zasluzuješ! Mirko Tadić
12. Zorane, generacijo naša, kada smo ostali i bez poslednje nade, pojavio si se Ti, kao da te sami Bog poslao, da nam poslednje deceniju-dve života učiniš pristojnim. Tvoja želja da za kratko vreme rešiš sve probleme, nagomilavane tokom poslednjih 60 godina, tražila je od tebe da se u potpunosti predaš tom poslu, ne vodeći računa o sebi. Brzo si živeo i, na zalost, brzo nas napustio. Nikada Te nećemo zaboraviti, ali ćemo pokušati da pomognemo ostvarenju svih tvojih ciljeva, za dobro i bolji život naše dece. Slavica i Zdravko Delević iz Beograda
13. Najdublje saučešće Porodici Djindjić. Jovan i Miljana Kolundžija
14. Dragi "DJILE": bez Tebe ništa više neće biti isto. Hvala ti za žrtvu, koju si položio zbog nas. Taca i Mika
15. NEpošteno! Saša
16. Dragi Zorane, obećao si da ćemo se ponovo sresti u Beogradu. Nikada te neću zaboraviti. Tavnim se večnost zaogrće plaštom, Al' slab je razum da ga digne s nje; Pogledaj napred – ne vidi se ništa, Pogledaj natrag - ništavno je sve… Al' nigde glasa… nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć. Odjek se gubi, sustaje i pada i svud se širi noć, duboka noć. Sava Petrović
17. Djiki, u naš dom unosio si radost i nadu. Nismo verovali da ćes nam ikada doneti i tugu, a ona je sada beskrajna. Počivaj u miru. Petrović Snezana, Ivana, Jelena i Janaćko, Niš
18. Hvala ti što si izgarao i nesebično radio za sve nas, za dobrobit Srbije, za bolje sutra. Bio si ponos i dika našeg naroda. Neka ti je večna slava! (Nepoznati)
19. Bila sam ponosna što me neko kao Ti predstavlja svetu. Hvala ti za ovu nadu i veru u budućnost. Olja sa sinovima
20. Dragi Zorane, U tebi smo videli svetlu budućnost, koja je sada tako daleko. Za uvek ćemo se sećati tebe, tvog dela i tvojeg obećanja... Porodice Stojaković, Spasojević i Jovanović iz Kanade...
21. Sada je mnogo teže verovati u budućnost, i mnogo je teže održati nadu i veru u to da će biti bolje. Jeste teško, ali nije nemoguće. Ti si nam pokazao početak puta, naučio nas da njime koračamo, neka nam Bog da pameti, da predjemo ostatak tog puta i, kad-tad, stignemo tamo gde bi nas ti mnogo brže doveo - u Evropu. Dušan Stamenković, Niš
22. Bez svog tela, ali sa dušom u svima nama... Neka mu je večna slava i hvala! Saša Gojsina, Novi Sad
23. Dao si nam nadu, kada su svi, koji su ostali u ovoj zemlji, ostali bez nje. Idemo dalje, jer si ti još uvek u svima nama. Vesna sa svojom porodicom
24. Poštovani gospodine Predsedniče, Kada je Njegoš analizirao mentalnu strukturu srpskog naroda rekao je: "Što se više k vrhu slave penješ, to si sreći veci neprijatelj". Ubili su te zato što si mogao više, znao bolje, video dalje. Uzdam se u tebe mrtvoga, da ćeš pomoći Sbima da odrastu. Vučeta Dobrašinović
5
1. Voljeni i poštovani Predsedniče, Dragi Zoki, Poslednjih trinaest godina bilo je sasvim normalno podržavati Te, navijati za Tebe, šetati, demonstrirati, čekati Nove Godine na Trgu, gledati i slušati Te, verovati u Tebe. Uloge su promenjene. Pogledaj nas odozgo i veruj u nas! Dragana Antonić i Igor Prka
2. Cenio sam tvoju hrabrost i odlučnost, iako se nisam u svemu slagao sa tobom. Jeza me hvata, kad vidim ko sve pretenduje da te nasledi. Ipak si bio veliki. Bogdan Kolarski, LSV, Novi Sad
3. "Zaista, zaista, kažem vam, ako pšeničino zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda." (po Jovanu, 12. 24) U ovom besmislu i tragediji imam veliku potrebu da verujem da postoji "Velika slika", koju mi sada ne možemo da vidimo. Bez toga, svaka nada bila bi izgubljena, a to nije ono što smo od tebe naučili. Jugoslav Starčević
4. Hvala ti, za sve što si uradio za nas, nastavićemo tvojim putem. Neka ti je večna slava. (Nepoznati)
5. Srbijo, plači. Nećeš skoro imati ovoliki razlog. Nataša, Niš
6. Zbogom ti ne mogu reći, snagu mi oduze bol. Suze mi sakriše oči, da ne vidim odlazak tvoj. Hvala na svemu i neka ti je večna slava, dragi predsedniče. Milica
7. Neka ti je večna slava i hvala za sve što si do sada učinio za Srbiju... Učinićemo sve da nastavimo da izgradjujemo Srbiju, onako kako si je ti želeo. Rasajski
8. Energija ne može da nestane, može samo preći iz jednog oblika u drugi. Tvoja energija je sada na sigurnom, u srcima svih onih koji ce nastaviti tvoje delo! Nevena Pavlović
9. Bio si car od čoveka, lep, zgodan, pametan, sa velikim smislom za humor, što bi mi mladi rekli, bio si lik. Želim da ti zahvalim, na svemu što si uradio za naš narod i neka ti je večna slava!!! I još nesto da ti kažem, da narod ne zna koliko mu nešto znači, dok ga ne izgubi. Vladan Colović
10. Dao si nam veru i motiv za bolje sutra. Tvoja veličina će za uvek biti u našim srcima. Zoran Nikolić
11. Bio si najbolji. Bio si jedini. Znao si šta hoćeš. Jako teško će biti bez tvoje energije nastaviti demokratizaciju i modernizaciju. Ali, daću sve od sebe. Obećavam! Djordje Radišić, Beograd
12. Poštovanom Premijeru, Kakva tuga, kakva bol... i kakav ispraćaj za čoveka koji se do juče borio da dokaže svom narodu iskrenu posvećenost, istinski patriotizam i svu veličinu svoga srca, a opet, toliko negiran, osporavan, pa čak i omražen, bez ikakvog racionalnog razloga. Da Si samo mogao ustati i videti, znao bi da si konačno uspeo i da si postao heroj ovoga naroda, prekasno za Tebe, prekasno za Tvoju porodicu, ali ponovo, i kao i uvek, u pravo vreme za Srbiju, koja otvara oči. Nakon duge borbe za demokratizaciju ove zemlje, na čelu sa Tobom, i slamanja onih mračnih sila, kao i ostvarenog sna oktobra 2000. godine, odškrinuo si nam vrata i poveo nas putem koji vodi u bolji život, u civilizaciju. Rušio si prepreke na tom putu i vodio nas hrabro, a kada se počelo nazirati odredište i svetlost na kraju mračnog tunela, oni su Te ubili i ostavili nas u strahu, kakav nismo osetili, strahu da ne izgubimo ono malo nade i vere u bolje sutra, koju smo tek stekli, da se ne vratimo tamo gde smo već bili tako dugo vremena... Ipak, desilo se nešto što nas hrabri i što nam daje snagu da nastavimo Tvojim putem! Strah nestaje, Srbija se budi, Srbija Te konačno priznaje i voli!!! Dao si sve što si imao i mogao, dao si i ono najvažnije i najskuplje - Tvoj život, da nama sutra bude bolje, i zato Te nikada nećemo zaboraviti. Platio si najveću cenu, da bi pokazao da nam želiš dobro. Neizmerno hvala za sve, i znaj da Te nećemo izneveriti! Nećemo dozvoliti da nas iko više skrene sa puta kojim smo do juče hodali zajedno, sa Tobom na čelu. Počivaj spokojno i u miru, jer znaj... Tvoj san će se ostvariti! Sledbenik Tvog velikog prijatelja, prof. dr. Žarka Koraća, ali istinski poštovalac Tvog lika i dela, najboljeg, najhrabrijeg i najsposobnijeg premijera, kojeg je ova zemlja ikada imala, Dragan Davidov sa sinom Danielom i suprugom Danicom, kao i brojnom familijom i prijateljima, koji danas osećaju veliki gubitak, zato što više nisi na našem čelu. Ali, jesi i bićeš uvek u našim srcima.
13. Dragi predsedniče, Srbija je tužna i ima zašto da bude tužna! Izgubila je najboljeg vodju, kojeg nije imala još od doba Kneza Lazara. Divio sam Vam se od rane mladosti, kad sam, kao učenik, učestvovao u našim šetnjama, u stvaranju tada zacrtanog Vaseg cilja: stvaranja lepe, bogate i, najvažnije, POŠTENE Srbije. Uvek ću se diviti Vašoj hrabrosti, iskrenosti i plemenosti. Neka Vam Dragi Bog podari večni mir i spokoj! Večna Vam slava i hvala!!! dana 17.3.2003. u 0:10h, Nenad
14. Svoje biće si ugradio u temelj nove Srbije, i time ušao u besmrtnost. Aleksandar Mitrović, Arilje
15. Ti si nam poslat, da nam pokažeš kakvi bismo mogli da budemo, samo ako to želimo. Ja znam i hoću, sada još više. Smiri svoju dušu, počivaj u miru. Jeca
16. Dragi Zorane, još jednom, i u ime mojih roditelja, koji se, na žalost, teško kreću i nisu mogli lično da dodju da se upišu... što vreme prolazi sve mi je gore.., sutra počinje nova radna nedelja na tzv. Zapadu... živećeš dalje sa mnom, kroz moj rad, kroz koji ću pokušati da uništim svoj očaj i mržnju prema onima koji su nas uterali u "mišje rupe", ali nisu primetili da više nismo u njima, pa su, usamljeni, iz tog mraka pucali u tebe... nisu te pogodili, jer to niko ne može. Do skora, a dotle počivaj u miru. Porodica Jevremović: Mila, Miša i Vuk sa suprugom Kathrin
17. Neka Ti je večna slava, Zorane Djindjiću. Hvala! S poštovanjem, Marija
18. Život jednog čoveka je, ipak, vredniji od svega na ovom svetu. Ako je u pitanju život čoveka koji je činio dobra dela, koji se borio i uložio sebe, svu svoju energiju, talenat, znanje, inteligenciju, za dobrobit drugih ljudi, i možda čak celog čovečanstva, i to činio nesebično, i ne štedeći sebe, njegov život je od neizrecive vrednosti. Ne znam šta drugo da kažem, sem da nam je svima jako žao, da treba da se ugledamo na tebe i hvala ti za sve! Dragina i Lorina Popi
19. Počivaj u miru. Ivan sa porodicom
20. Gospodine Zorane, Tužni smo što smo Te izgubili. Tvoj lik i tvoje reči pamtiće Srbija. Radovanka, Vršac
21. Mnogo nam je žao, veliki Premijeru, što te više nema. Ivica i Dragica Zavišin
22. Dragi Zorane, Umesto da pokušam da izrazim emocije za koje ne mogu da nađem odgovarajuće reči, mislim da bi se i ti složio sa mnom da u ovom trenutku bola budem praktičan, kao što si i ti bio, i javnosti dam sledeći predlog: da u svakom gradu i selu Srbije, po jedna ulica, trg, park, bulevar, nosi tvoje ime: Zoran Đindić! Po svemu si to zaslužio i to je najmanje što možemo da učinimo za tebe. Neka ti je večna slava i hvala! Lorijan Popi, Vršac, 16. Mart 2003.
23. "Nagovoriti druge da čine dobro, veće je dobro, nego ga sam činiti" (Kung Fu Ce)... to si samo ti znao... Marko, Niš
24. Ljudi vrlo često postanu svesni vrednosti onoga što su imali, tek kada to izgube. Ko je mogao da želi da se desi to što se desilo? Kolja, Dimitrovgrad
25. My husband and I have had the privilege to work in Belgrade for the past 18 months. We have been deeply saddened by your loss Zoran Dindjic, and our hearts go out to your family, and the people of Serbia. You were their shining star, their ray of hope for a better future. You knew how much the people of Serbia suffered, and you did your best to take them out of the darkness. We pray to God that someone can follow in your foot steps. May you rest in peace!!! Peter and Karen Dixon Perth, Australia
Нема коментара:
Постави коментар