37.
E-knjiga žalosti
181
1. Žao mi je što je moralo da dodje do tvog ubistva, da bi ljudi najzad shvatili tvoju političku vrednost. Sada je teško sačuvati veru da se u ovoj zemlji bilo šta može promeniti. Ana & Ana
2. Verovala sam u tebe i moje sinove Miloša i Milana, sada su mi ostali samo oni, a sećanje na tebe će ostati za uvek! Hvala za sve što si uradio za sve nas i našu decu. Neka te andjeli čuvaju i daju večni mir! Melanija Bajin - Cica, Zrenjanin
3. Sva nada je otišla sa tobom. (Nepoznati)
4. Blistavost Vašeg optimističnog duha i briljantne inteligencije lečio je raskrvavljene rane svih nas, koji smo patili nad svim nesrećnim političkim dogadjanjima u Srbiji svih ovih godina. Sa Vama smo dobili veru i povratili osmeh. Pretužna sam. Marija, Geteborg
5. Poštovani Premijeru, hvala ti za sav trud, kojim si doprineo našoj omladini i celoj Srbiji. Čuvamo te večno u srcu. Dijana i Igor iz SOMBORA
6. Izgubili smo najboljeg. Ana
7. Nije ga bilo u proteklih 100 godina, a verovatno ga neće biti ni u narednih 100 godina, kakav si bio TI! Na svemu hvala i neka ti je večna slava! Saša Barac, Novi Sad
8. Čika Zorane, večno ću te pamtiti!!! Bojana
9. Zorane, mračni umovi otrgoše krilo ranjenoj ptici, ali jato njeno nastavlja let u slobodno evropsko nebo. Nevenka Zjaca
10. Ubili su čoveka koji nas je vratio u svet. Poštovani predsedniče, verovao sam u ono što ste radili, verovao sam da su za Srbiju došla bolja vremena, na trenutak su pokušali da me pokolebaju, ali verujem i dalje, Vaša žrtva neće ostati uzaludna. Marko Andrejić
11. Samo je tuga ostala... Bili ste i ostali moj uzor! Vedrana, Banja Luka
12. Najveći političar, veliki čovjek, neko ko je znao da pruži iskren osmijeh ljudima. Jelena Popović, Boris Blagojević - Banja Luka
13. Naša zvezdo vodiljo, za uvek ćeš sijati u našim srcima, dok ćemo mi pratiti tvoje odsjaje i ići ka ostvarenju našeg dugo sanjanog sna. Osvetli nam puteve. Neka ti je večna slava. Milena, Negotin
14. Najveći ste laf i zato su to uradili. Ljudi se boje takvih kao što ste Vi, boje se moćnih, jakih i sposobnih. Najveći političar, takvih više nema, veliki čovjek! Znali ste da se nasmijete pred ljudima, da im pružite iskren osmijeh. Kako ste samo pametno pričali. Ja sam jako mlada, ali me, za razliku od mojih vršnjaka, zanima politika, zanima me šta rade i šta se dešava, jer smo vezani za to, politika je dio nas. Obožavala sam da Vas slušam. Iskreno ste pričali... Lijepo je slušati nekog pametnog, ko zna i umije, može i hoće. I to radi. Ostaćete medju nama, pamtiće Vas, to je sigurno. Takvi se ne zaboravljaju. Neka Vam je vječna slava. Jelena Popović, Banja Luka
15. Umrlo je telo... Ali nije umrla nada, vera i ljubav... Ostala je sa nama baš kao što si nas ti naučio. Do pre dve-tri godine, mišljenje moje generacije nikog nije interesovalo, dok ti nisi došao pred kamere i mikrofone, sa iskrenim osmehom, koji nas je privukao... Smejao si se i smejao, a mi smo bili srećni... Sada, kada te moja suza neće vratiti, kada sve postaje sivo kao nekad, kada se ne zna KO, ZAŠTO i KADA, imaću veru i nadu da će neko, ko te je voleo i poštovao ispuniti ono što si ti sa osmehom planirao, jer nisi znao... Tvoj osmeh je izgubljen, ali vizija nije. Vizija, za koju smo se borili i mučili... Doneo si tu viziju, čim si načinio prvi korak ka vodjstvu. Ne brini, mi ćemo je ispuniti, jer smo počeli da živimo onog dana kada si je ti video... Nikada nećeš biti zaboravljen!!! Miljana Manojlović Kiš
16. S Tobom je bilo zadovoljstvo biti Srbin. Mira i Miša
17. Nikada nećemo povjerovati da Te nema. Bilo je lijepo živjeti u istom vremenu i na istom prostoru sa Tobom. Vjerujemo da sada sa neba gledaš na nas i da se smiješiš, baš kao nekada... Bio si nada i ljudi iz Republike Srpske. Zana – Banja Luka
18. Dragi Zoki, bio si naš SRPSKI KENEDI. Neka ti je laka zemlja. Počivaj nam u miru. S. Popović, Švedska
19. Nikada sebi neću oprostiti što se nismo upoznali. Nadam se da će naša deca to uraditi umesto nas. Ti si bio jedino svetlo na kraju tunela. Svim srcem ću se boriti da se nastavi put kojim si ti krenuo. Borićemo se da Srbija postane deo moderne, savremene Evrope, ono zašta si se ti i borio. Oprosti što te nismo sačuvali od zlih i ljubomornih ljudi. NEKA TI JE VEČNA SLAVA. Gordana Djindjić-Ristić
20. Teško mi je i da pomislim na 12. mart. To će za uvek ostati tužan dan u mom sećanju. Dan kada se najlepša zvezda na zemlji ugasila. Jedino me bodri pomisao da si sada najveća i najsjajnija zvezda na nebu i da i tamo, gde si sad, motriš i brineš se za svoj narod. Hvala ti na svemu sto si učinio za mene, mog sina, za sve nas. Promenio si ružnu sliku, koju su u svetu imali o nama. Ceo svet se sjatio u Beograd da se oprosti od tebe. Mislim da je to najbolji dokaz za sve što si učinio za ovo kratko vreme. Mi ćemo se truditi da učinimo i sve ono što si ti zamislio, a nisu ti dozvolili da ostvariš. Neka ti je večna slava i hvala. Mirjana (Švajcarska)
21. Zorane, ti nisi umro. Živ si, i bićeš doveka. U srcima, glavama, dušama... Aca
22. Nedostajačeš mi! Maja
23. Odrasla sam uz tvoje reči ohrabrenja i verovanja u bolje, čak i kad niko nije video izlaz. Hvala ti što si se uvek borio za ovu zemlju i nikom nisi dao da posustane. Živećeš dok god ima Srba, jer niko neće zaboraviti šta si značio za ovaj narod. Večna ti slava. (Nepoznata)
24. Jako mi je žao! Umro je najhrabriji i najbolji čovek u Srbiji! Ali, moramo da idemo dalje, i da nastavljamo ono što je Dr Zoran Đinđić počeo, ali, na žalost, nije mogao da završi! Sad moramo da izdržimo i da nastavljamo rad sa Demokratskom strankom! Ema Recko, Senta
182
1. Hvala ti za sve ono što si učinio da zemlji, u kojoj živim, bude bolje, nikada te neću zaboraviti. Milan
2. Dragi Zorane, Neizmerno nam je žao što si tako brzo otišao. S poštovanjem i tugom, Porodica Pešić
3. Ne znam kako će Srbija funkcionisati bez tebe? Mnogo si bio uvažen medu Srbima i to ćeš i ostati... Cela Srbija je plakala... Petrović Ivan
4. Plakala sam!!! I ne mogu još da vjerujem!!! "Ostalo je ćutanje"!!! Montenegrina (Nepoznata)
5. Veliki Lav nije više medju nama, ali veličina njegovog dela nadživeće svaku smrt. Sonja
6. Ostali smo bez reči, ostali smo bez nade, ostali smo bez Tebe, Zorane. Tvoja žrtva neće biti uzaludna. Srbija će biti država za ponos. Neutešna porodica Pantović
7. Djiki, srce nam je preveliko i pući će od tuge, ruke su nam bile premale da te zaštitimo od zla, a tako je malo trebalo da svi budemo srećni zajedno. Mi ćemo sada živeti i za tebe, kao što si ti živeo za sve nas. Ponovo ćemo se, mi svi, zajedno sa tobom, šetati i smejati se, kada adjeli dodju po svakog za nas. Domina, Dejan, Mile, Boba i Nikola
8. Danas je 19.03.2003. godine, a samo pre nedelju dana sedeo sam ispred TV-a i nisam mogao da verujem da se to nama dogodilo. Ubili su jedinog, hrabrog, velikog Srbina. Čoveka, koji se borio zajedno sa nama, godinama, i došao u poslednjem trenutku, kao kiša u pustinju, i spasao nas ropstva Miloševićeve vladavine i otvorio nam put ka Evropi i svetu. On je bio naša svetlost, svetlost koja nas je vodila kroz tamu i pomogla nam da izadjemo napolje. Ali, tu svetlost nisu videli slepi ljudi i ugasili su je, ubili su našeg voljenog premijera i reformatora Zorana Djindjića. Neka mu je večna slava! Darko Dimitrijević, Jagodina
9. To the courageous Prime Minister Djindjic. Courage is not the absence of fear, but rather the judgement that something else is more important than fear. The brave may not live forever, but the cautious do not live at all... Gloria Gosling, London
10. I posle sedam dana još uvek isto boli..... h v a l a... Dragana i Aleksandar
11. Dragi Predsedniče Vlade, Zorane, Predseniče stranke čiji sam član, 12 godina si se borio protiv aveti komunizma, mafije i svih zala, koja su se obrušila na ovu 50 godina napaćenu Srbiju. Uspeo si mnogo, zato si nam bio uzor i nada da ćemo konačno ugledati bolje sutra. Nadam se da si "video" koliko je tvojih poštovalaca došlo da te isprati. Još toliko bi sigurno došlo da su mogli. To je, dragi Zoki, zalog, da ova Srbija hoće i može da nastavi ono što si započeo. Tako će i biti, jer sve drugo je mrak, beznadje. Ti to ne bi želeo niti dozvolio. Daćemo sve od sebe, ja, moji prijtelji iz DS. Svi gradjani Srbije, koji žele bolju budućnost svojoj deci, sebi i drugima, da tako bude. Tako će i biti. Obećavam ti, u ime članova DS, i svih gradjana Srbije. Neka ti je večna slava i hvala. STIJOVIĆ SLOBODAN, Novi Beograd
11. Dragi Zorane, Predsedniče moje zemlje i stranke, čiji sam član, davao si mi motiv i snagu za rad, zbog naše dece, naše budućnosti, budućnosti Srbije, a zlotvorima, komunistma i ostaloj gamadi to nije odgovaralo, jer oni i nemaju budućnost. Daćemo sve od sebe, da, bar donekle, ostvarimo tvoje i naše snove o lepoj, srećnoj, bezbednoj i bogatoj Srbiji. Zato, neka ti duša počiva u miru i nek ti je večna slava i hvala. STIJOVIĆ SLOBODAN - GENEX GROUP, Novi Beograd
12. Hvala za sve što si učinio za nas! Iskreno saučešće porodici Djindjić. Porodica Maksimović iz Kruševca
13. Iskreno saučešće od porodice Pantić iz Kruševca
14. Volela bih da možeš da vidiš koliko ljubavi je u ovim napaćenim dušama za tebe. Koliko tuge za tobom. Kada bi samo imali snage da budemo onakvi kakve si želeo da nas vidiš, vredni I uporni. Istrajni i hrabri. Baš kakav si ti bio, moj Predsedniče. Počivaj u miru. Vera Vuković, Sremska Mitrovica
15. Hvala ti za sve! Dušan Mladenović
16. Nikada neću poverovati da Te više nema, jer ne mogu da verujem da je moguće uništiti toliku energiju, koju si isijavao, Božiji dar, koji je redak i neuništiv, a koji Ti je služio za dobrobit svih nas. Zato ćeš, u mom srcu, za uvek živeti i davati mi snagu da verujem u bolje dane u Srbiji. Dragana
17. Ne postoje reči hvale, koje bih Vam uputila, a isto tako ne postoje reči, kojima bih iskazala svoju tugu. Poštovani Zorane, neka Vam je večna slava! Ostaćete za uvek u mom srcu i mislima. Hvala Ti na Hrabrosti, Hvala Ti na Istrajnosti, Hvala Ti na Požrtvovanosti. Verujem i molim se da tvoja žrtva nije bila uzaludna. I nekako mi se već sada čini da nije, jer si uradio nešto što mnogi pre Tebe nisu ni mogli da sanjaju - ujedinio si nas, a to je najvažnija reforma koju si sproveo. Neka istorija govori o tvojoj veličini i neka ti je večan mir nebeski, dragi Zorane. Neka Ti je večna slava! Znao si da će biti teško, ali si ipak išao napred, sa ogromnim rizikom, koji ti je i bio poznat! Mislim da tek sada ljudi vide koji put je pravi i kojom stazom treba gaziti! Nadam se da će Srbija nastaviti prema cilju zvanom Evropa, kojoj si je ti vodio! Nek ti je večna slava! Hvala, za Vašu energiju, koju ste nam podelili, hvala Vam što ste, u najtežim situacijama, učinili najbolje, a platili najviše. Hvala Vam za uvek, Premijeru! Hvala Vam što ste ostali jedini za koga će zadnja generacija imati da se ponosi i da za uvek nastavi Vaše ideale, Zorane, nek te čuvaju Andjeli! Nemam reči da si bio najobrazovaniji, najotvoreniji, najmanje primitivni, volela sam da Vas slušam na TV-u, kao što je izjavila g. Vesna Pešić: "Zoran je bio naša nada, naša najjača karta, on je bio ta naša Evropa, ka kojoj težimo više od dva veka. Verovala sam da smo s njim na domaku našeg sna. Verovala sam u našu budućnost, zato što imamo Zorana. Nekim čudom nam se bila osmehnula sreća da na čelo Srbije dodje čovek koga je krasila retka intelegencija, briljantnost i energija. Ne ustežem se da glasno kažem da se ponosim što je premijer Srbije bio nemački doktor filozofije, što smo imali lidera koji je po svom obrazovanju i sposobnostima prevazilazio svoje kolege." Velika čast i nek ti laka zemlja. Zvezdana Belošević, Pariz
18. Znate, ja sam policajac. Mnogo posla za nas policajce u poslednje vreme, na veliku žalost. Ja ne stigoh ni cveće da položim niti sveću da Vam upalim. Oprostite. I nije mi teško da radim po ceo dan i celu noć, jer neko za ovo mora da plati. Tako ste, uostalom, i Vi radili - po celi dan i noć, samo što ste Vi imali lepše razloge - radili ste da nama bude bolje. Hvala Vam na tome. Mnogo mi je žao što Vas više nema. Oprostite što Vas nismo bolje čuvali, oprostite što smo po nekad sumnjali. Nikada Vas neću zaboraviti - NIKADA! Pedja
19. Bio si nada da će proleće doći u Srbiju, a sada mi je ponovo hladno oko srca. Ako jednoga dana ipak doživim april u Beogradu, biću beskrajno tužna što i Ti ne možeš da uživaš u njemu. Dragana Popović
20. Hvala, hvala u moje ime i u ime male Aleksandre, koja će imati budućnost, zahvaljući tebi. Neka ti je večna slava. Dragan iz Bora
21. Hrabra srca, kao ni veliki umovi, nikad ne umiru. Niko na ovom svijetu ih ne može uništiti. Žao mi je što nisam imala tu čast da te upoznam. Suzana V.
22. Bog te je poslao sa nadom. Bog te je uzeo, ali nam je ostavio nadu i viziju, viziju časnog i poštenog čoveka moderne, lepe i poštovane Srbije. Kada dosanjamo zajednički san, Ti ćeš biti u našim srcima i mislima na prvom mestu. Sa pijetetom i poštovanjem, Milica i Aleksa Lekić, sa sinovima, snajama i unicima, iz Kraljeva
23. Nismo znali koga smo imali. (Nepoznati)
24. Hvala ti za sve što si učinio za Srbiju. Porodica Zarić
183
1. Poštovani Zorane, Bio si, svojom izuzetnom energijom i šarmom, mojoj porodici veliki podstrek za budućnost. Užasan gubitak, koji će nas sigurno boleti još mnogo, mnogo dugo. Ipak, idemo dalje... Neka ti je večan i lak Božiji mir. Bojan Milinković
2. Puno nam nedotaješ. Porodica Handanović, Beograd
3. Porodici Zorana Djindjića, naše najiskrenije ljudsko saučešće, gde reči ništa ne mogu da znače, niti da otklone bol i bezdan u vašim srcima. Srbiji, voljenoj zemlji, da se bori nadljudski, ide putem svetlosti, koliko god put bio pretežak, da ne izgubi one neiskazive vrednosti naših predaka - plemenitost, dušu i razum. Naše duboko saučešće porodici Djindjić, naše duboko saučešće zemlji Srbiji. Bojana i Nenad Ivić
4. Ubivši te, samo su te učinili legendom, a tvoja dela i reči ostaće večno da žive. Danica i Ivan Budanović
5. Srbija neće imati tako časnog, poštenog i doslednog političara. Bio si car. Poslednji pozdrav. Jelena Bugarski iz Požarevca
6. Malo su reči da opišu tugu. Neka ti je laka zemlja. Miroslav Perić, Ražanj
7. Bili smo ponosni što smo VAS imali, tužni i poniženi što smo Vas na ovaj način izgubili. Anica
8. Imam utisak da je vreme stalo. Žao mi je što nismo dovoljno verovali. Možda bi sada bio sa nama. Vodi nas i čuvaj i dalje, ma gde bio. Lili i Toni
9. Jedan velikan srpskog naroda je nestao, ali samo fizički, jer dokle god se čuje ime Zorana Djindjića on će biti sa nama, u našim srcima. Očigledno da je sudbina reformatora da se njihovo delo počne poštovati nakon njihove smrti. Hvala, Zorane, za sve što si uradio za srpski narod. Neka ti je večna slava i pomen. (Nepoznati)
10. Dragi Zoki, hvala ti što si mojoj prodici i meni vratio nadu. Ostaćeš za uvek u mom srcu. Hvala ti za preveliku žrtvu narodu, koji to ne zaslužuje. Zoran Simić sa porodicom, Smederevo
11. Dragi Zorane, Srećna sam što te volim, što si mi ispunio srce. Tvoje mesto u njemu mi niko neće oduzeti. Bio si snaga moje porodice. Hvala što si znao svaki moj rodjendan. Za mene si uvek tu, u mom srcu. Radmila Ćirić
12. Bićemo istrajni u tvojoj presvetloj ideji. Hvala ti i neka ti je slava. Porodica Rajković B.
13. Jako mi je žao zbog smrti Premijera Djidjića. (Nepoznati)
14. Nezaboravni gospodine Djindjiću, Uz Vas smo učili šta je demokratija u Srbiji, šta je volja, trud, rad, šta je pravi patriotizam i kako se zaista voli sopstvena zemlja. Uz Vas smo, konačno, krenuli pravim putem, vodjeni čvrstinom duha, brzinom brilijantne misli, veličinom ideje o boljoj, demokratskoj, evropskoj Srbiji. Vas su ubili i tu prazninu u srpskoj istoriji i u svakom pojedincu, koji Vas je poštovao, ništa ne može popuniti. Ali, jedno Vam obećavam, u ime svih mladih, koji su zbog Vaše vizije, počeli da veruju da je pravi život u ovoj zemlji moguć - VASU IDEJU NIKADA NE MOGU UBITI i ona će za uvek biti inspiracija u svakodnevnom radu svih nas... sve dok ne pobedi Srbija, kakvu ste Vi želeli. Neutešna, ali ponosna što živi u vreme jedne od najvećih ličnosti srpske istotije, Tatjana Petrović P. S. Srbijo, ovakav se čovek dva puta ne radja!! Probaj sebi da oprostiš što nisi znala da neguješ i razumeš vizionarski duh ovog velikog čoveka! Neka se pokaju svi koji su ga mrzeli, a stide svi koji nisu razumeli! T. P.
15. Dragi Zoki, hvala ti za svu istinu u koju si mi povratio veru. Prevario si me samo kada si me napustio. Ogromno ti HVALA, za lepa jutra, moja i moje dece. Voli te i poštuje Sandra
16. Djiki, bio si čovek velikog srca i moj idol!! Ceca
17. Na svoju poslednju šetnju si krenuo iz Hrama Svetog Save. To mesto simbolizuje Srbiju, kakvu si ostavio iza sebe: veliko gradilište, do pola gotovo, a već sa zlatnim krstovima na vrhu, dovoljno prostrano da primi celu Srbiju i dovoljno malo da stane u svačiju dušu. Nastavljamo tvoju misiju - Srbija će biti onakva kakvom smo je zajedno sanjali! Tanja i Nenad
18. Bio si jedini šarmantni gospodin na našoj političkoj sceni, nadam se da su i ostali lideri Demokratske stranke primili tvoje dobre osobine i pozitivne energije, koja je uvek bila prisutna kod tebe. Jelena M, Kragujevac
19. Čovek nije morao da te voli, ali je morao da poštuje to što radiš. S poslednjim otkucajem tvog srca, Srbija se vratila u kameno doba. Neka ti je večna slava i hvala!!! Purar Marko, Beograd
20. Ubili su najboleg medju nama, ali moramo da istrajemo. To je bila tvoja želja, a i želja svih nas. Neka ti je slava i hvala. (Nepoznati)
21. To što ste Vi uradili za nas, za nas takve kakvi jesmo - nikakvi, nije vredno jedne jedine suze Vaše princeze Jovanice... Goran Milosavljević, Kuršumlija
22. Hvala, gospodine PREDSEDNIČE, hvala, na svemu što si dosada uradio. Sledićemo tvoje želje, bićemo uvek sa tobom za bolju Srbiju. S poštvovanjem, Porodica Devichi, Philippe & Snezana, iz Francuske
23. Srbija te nije zaslužila! Oprosti i hvala za nadu u bolje sutra, koju si nam, makar na kratko, doneo. Gordana Vujić
24. Teško je bez Tebe i mnogo nam nedostaješ, ali ne damo da nas zaplaše! Mi, iz generacije šesdesetih, ne smemo dozvoliti da Tvoja žrtva bude obesmišljena, jer zaslužujemo i možemo bolje. To dugujemo Tebi, sebi, Tvojoj i našoj deci. Pokazao si nam kuda i kako, i sada neće biti teško slediti taj trag. Hvala Ti za sve... Nadežda Mitrović iz Beograda
184
1. I mi, u pustoj Lici, sa tobom smo se nadali. Srbin iz nekadašnje Krajine. (Nepoznati)
2. Žalosno šta se sve događa srpskom narodu, a najgore u svemu tome je da ničega što se oko nas dešava nije svesna većina naroda. Aranđelović, Prag
3. Trag koji si ostavio nemoguće je izbrisati, ali je tvoja smrt rastužila sve, koji su s tobom povratili nadu. Počivaj u miru. Vukica
4. Godninama su te klevetali, ogovarali i urnisali, ali si sve hrabro izdržao, na kraju su te mogli samo ovako ukloniti. Ti si otišao u legendu, a proleće nešto kasni u Srbiji ove godine. Zdravko iz Zemuna
5. Kada naša devojčica poraste, pričaćemo joj o Vama. Uz veliku zahvalnost, Branko, Mirjana, i Maša Milićević
6. Ostade Srbija bez svoga najboljega! Nek ti je slava i hvala!!! Boža, Kopenhagen
7. Gorelo je uplakano srpsko nebo, krvavim suzama zaliveno, na čestitim srpskim obrazima. Isuviše kasno, i, po ko zna već koji put, pogledali smo duboko u sebe i uvideli da smo prekasno shvatili i premalo učinili. Dragi Zorane, pišem ti ovo pismo u očaju, a ne znam da li ćeš me čuti, predani slušaoče. Zovem te kraj svetog Petra, na vratima raja, a ne znam da li vidiš moje strepnje i suze u grcaju, paćeniče. Radovaće se troglavi Kerber u večitoj vatri, onima koji te nose na duši, sveti mučeniče. Pisao sam ti prošle godine, kada si hodao pod kapom nebeskom, predstavjajući nas i sebe sa ponosom, dostojanstvom i žudnjom za istinom, moj svetioniče. Bila mi je čast živeti u tvojoj senci, spasioče. Ostajemo nemi Srbijo, a to ne smemo ni po koju cenu postati, Srbijo, odazovi se. Otišao si i suviše prerano i ostavio nam predanje da ga nosimo na bedru, veliki nosioče. Da li ima nekoga medju nama da ponese taj teret, kao Atlas na svojim ledjima, dragi poznaniče? Misleći na tebe, stidim se sebe, ti koji si preuzeo sve naše grehe na sebe, mučeniče. Nije uspeo da prepozna, prosti Srbin, tvoju viziju, proroče. Da nisi više medju nama, muči me beskrajno, do dna, moj saputniče. Žudeo sam sa tobom, sanjao iste snove i delio buduće srpske priče, veliki govorniče. Plašili su se tvoje hrišćanske vere i tvojih pravoslavnih normi, nevrernici, najveći srpski verniče. Pao si, da bi nas probudio i u iskušenje doveo, presvetli paćeniče. Na nama je, sada, u poštenje pogledati i obraz srpski, srpski safire. Na nama je, sada, plakati i očajavati, ne znajući tvoj dragi kamen čuvati, srpski dragi kamene. Tvoje tragove poznaće samo retki vizionari srpske budućnosti, naš dragi proroče. Umirem u tuzi, ne poznavajući te lično i ne pomagajući ti u borbi, moj žrtveniče. Tvoj život je bio i suviše kratak da završiš svoje delo, marljivi radniče. Nemoj da brineš, ima nas koji će te slediti i tvoj trag, mili saputniče. Nemi gledamo se i pitamo, zašto te nismo dovoljno branili, naše uporište? Utemeljio si put budućim vizionarima, koje će Srbija u budućnosti radjati, uporni putniče. Nosi me stid, misleći na tvoju žrtvu i bezuslovnu predaju, koju si Srbiji poklonio. Nosi me ljutnja, da niko nije bio tu, da ponese taj jedini metak ubistva Srbije, demokratije i medjunarodnog priznanja, tvoje lične tvorevine, kosmopolite. Kako sada da ti odam zasluženo priznanje i poštu, kada je i suviše kasno, besmrtniče? Ostavio si me samog, ali, znaj, biću uvek uz tebe, istomišljeniče. Srbijo, nemoj se plašiti vizionara i sinova svetih, koje radjaš u istini. Ne dozvoli da sagoriš u iskušenju Kaina i braće njegove. Staraj se za uvek da najveći deo i trag tvojih nasledja, kao što su Zoranovi, ostanu žigosani u srcima naslednika njegovih i tvojih. Seti se njega sa stidom našim, da ga nismo dovoljno brzo pratili i razumeli u nastojanjima strasnim, Srbiji slavu evropsku i svetsku da podarimo, u onoj veličini o kojoj je Zoran sanjao. Gledajući tvoj lik, ponos je treperila u grudima mojim, objašnjavajući tebe, prijateljima stranim, severno od naše istine. Uzalud, ipak, oni su te već odavno u srcima svojim nosili. Ustani iz pepela, Srbijo, i ne dozvoli da je najbolji medju nama uzalud pao. Ne dozvoli da ime njegovo bude košavom razneseno i vremenom zaboravljeno. Mi nikada ne smemo zaboraviti doktora Zorana Djindjića i njegovo delo. Njegove oči nebeske pratiće nas i podržavati u vizijama budućim, koje smo, srećom, od njega nasledili. Požrtvovanje i bezuslovnu predaju zemlji, kojoj je pripadao i koju je svojim velikim srcem voleo. Ti si moja srpska ruža, koju sa ponosom nosim na reveru moje otadžbine. Počivaj u miru, Zorane, i neka su ti široki puti nebeski, popločani ljubavlju našom, koja je, na žalost, i suviše kasno stigla, tvoj zemaljski put da obasja i spasi. U nadi da nisi uzalud pao, u nadi da te još uvek, tu negde, medju nama, ima, i u nadi da u nama do poslednjeg daha živiš, tvoj zauvek i večni podanik, u neizmernoj tuzi za tobom, Aleksandar Jovanović, pilot Boeing 747-400, Hannover, Nemačka
8. Ponosna sam što sam bila, i biću, sledbenik ideja čoveka koga koga sam duboko poštovala i divila mu se. Hvala ti. Ana R.
9. Na ovom svetu nastavljaš da živiš kroz Luku, koji već sada izuzetno liči na tebe, ali i na druge tajanstvene načine. A tamo, neka te Bog čuva... Pravda za zločince će doći bilo kad, u ovom, ili onom životu, ali je za Srbiju bolje da to bude u ovom. S poštovanjem i tugom, Marija Simić
10. Hvala na svemu. Slava ti. Iako tužan i uplašen, verujem da, kao i u slučaju većine istinski velikih ljudi, tvoje vreme tek dolazi. Biti deo njega uspunjuje me osećajem ponosa i vere. (Nepoznati)
11. Hvala za nadu u bolju budućnost. Djurdja i Darko
12. Sada, kada su ugasili sjaj u Vašim očima, kako da znam kuda da idem? Saška, V. Gradište
13. Imao si volju deteta, snagu dvadesetogodišnjaka, a pamet mudraca... Bio si svetlo na kraju tunela. Hvala ti za dve godine življenja bez politike, za dve godine življenja običnog života gradjanina. Zašto se nisi čuvao, iako si znao... zbog svoje dece, zbog sebe, zbog nas, koji smo verovali i dalje verujemo u tvoje delo. S tugom u srcima, i dužnim poštovanjem, Mirković Zoran i Sanja sa Milošem
14. Imao sam sreću da se sa Vama sretnem dva puta i tada nismo ni slutili koliko možete i koliko želite. Srbija je dobila put, koji ste označili, i, ako imamo razuma, ićićemo njime. Veliko hvala, mada je to trebalo reći dok ste bili medju nama. D. M.
15. Poštovani gospodine predsedniče, dragi Zorane, Iskreno saučešće Vašoj porodici i neka Vam je večna slava i hvala, za sve što ste učinili za našu Srbiju. Dragana i Vladimir Matić, Beograd
16. Veliki ljudi ne umiru nikad. Bio si nada za bolje sutra, nada naše mladosti. Tamara
17. Dragi Predsedniče, Ostavio si iza sebe veliku prazninu, bol i tugu i strah da te nikada niko neće moći zameniti. Uz večnu ljubav, neka ti je večna slava. Milena
18. Veliki ljudi ne umiru nikad, Predsedniče. UVEK ĆU TE SE SEĆATI. Tamara
19. Reči su suvišne... U našim srcima živećeš večno... Vranjanka (Nepoznata)
20. Retko kada u životu čovek oseti ovakvu tugu i prazninu. Za sve normalne ljude ovih prostora, najveća nada bili ste Vi, Premijeru. Plašim se da su neki gubici, na žalost, za uvek nenadoknadivi. Ništa više neće biti isto, može biti samo lošije za sve nas, Srbe, ali, najzad, svaki narod živi onako kako zaslužuje, pa i mi. Vi ste, Premijeru, jednostavno bili previše dobri za ovaj narod. Mi Vas nikada i nismo zasluživali. Porodici iskazujemo duboko i iskreno saučešće, njihov je gubitak najstrašniji. Saša, Dušan i Kaja Popović iz Majdanpeka
21. Uklesao si svoj život u temelje nade i boljeg vremena. Zato ćeš ući u srce svakog normalnog čoveka... Saša, Beč
22. Za tobom sada tuguju svi. Oni što su te voleli, tuguju za tobom, oni što nisu tuguju za sobom, jer tek sada vide koliko su izgubili. Saša, Čačak
23. Kroz sve što si učinio za našu zemlju, ostaćeš za uvek zapamćen. Neka ti je večna slava, a tvojim dušmanima neka je duša prosta. Vanja
24. Na dan Tvoje pogibije, 12.03. pre četiri godine mi je umro otac. Ne znam kada mi je bilo teže u životu. Lazarević, Gornji Milanovac
185
1. Dragi naš Zorane, Suviše si bio najbolji, u svakom pogledu, da to ne bi bilo kažnjeno (kobni Hibris iz grčkih tragedija), naročito u zemlji Srbiji, ali, dok te oplakujemo, moramo se i mobilisati, da Tvoje veliko delo nastavimo, inače ni Tvoj život ni Tvoja žrtva nisu imali smisla. Beskrajno je tužno da si otišao, ne znajući koliko si bio, ne samo uvažavan i voljen, već i svetionik nade lepoj Srbiji; broj ljudi, koji su spontano došli da Te isprate, pokazao je svima nama, a posebno neposrednim nastavljačima Tvog rada, demokratski potencijal ove zemlje, koji je pravi zamajac za borbu do kraja! Laka ti zemlja, moj Zorane. Olgica, GSS
2. Djiki, Pričaću o tebi svojim unucima. Negoslav Jović
3. Da je majka znala da će sin povući oroz na apostola, pri rodjenju bi mu ruku iščupala. Zdravko Jovov Marković
4. Prošlo je nedelju dana, a ja još uvek ne znam šta bih zapisao. Verovatno nikada neću umeti da sročim koliko mi je žao. Nikola
5. Zorane, hvala što si započeo, ne znam kako će ovi tvoji dalje nastaviti bez tebe. Sijan, Bačka Palanka
6. Nije lako ući u legendu, ali ti si to uradio, legendo!!! Pele
7. Dr Zoranu Djindjiću - galebu Jonathanu Livingstonu. Sa suncem u očima i zorom u imenu, došao si da nas probudiš. Pokazao si nam nove visine, noseći slobodu u osmijehu, i hrabrio nas da ih dosegnemo. Učio si nas moćnim tehnikama letenja i dočarao nam radost slobodnoga leta. Mi, obične ptice, gledasmo Te zadivljeno, nezgrapno zamahujući i učeći. U svojoj zanesenosti, previdjesmo zavjeru lešinara i graktavih ptičurina, kojima si smetao. I oni Ti slomiše krila. Oprosti nam što te nismo sačuvali. Sad znam da si nam pružio apsolutnu ljubav - ugradio si sebe u temelj našeg budućeg leta. Hvala Ti, veličanstvena, hrabra ptico! I ne brini - lešinare istrebljujemo i spremamo se, onako kako si nas učio, za veličanstveni let, dostojan Tebe! Mirela Cubra, beogradska opera
8. Oprosti onima koji te nisu razumeli. Oprosti onima koji su te mrzeli, jer si im bio trn u oku. Oprosti onima koji su te ubili, slepi su. Oprosti onima koji su im to naložili, jadni su. Oprosti nama koji smo te podržavalii, ali i podrazumevali, mi sebi to nikada nećemo moći oprostiti. Vedrana Obradović, Beograd
9. Večna ti slava. Pedja Drobnjak
10. Dragi Zorane, otišao si, ostala je tuga, uvek ćeš biti u našim srcima, zato ponosno idemo dalje, da ostvarimo ono što je bio tvoj san. Ivana i Miloš
11. Neka ti je večna slava. Maja
12. Sahranismo Tvoje telo, ali ne i Tvoje ideje i Tvoj duh. Nikada Ti, Zorane, umreti nećeš. Mladen
13. Gracioznost. Jedinstven osmeh. Veliki um. Dao si nam ritam i raspoloženje tvog duhovnog i telesnog profila. Sve za jednu naciju, skoro duhovno poginulu. Neka te Gospod Bog uvede u carstvo nebesko. Milanović Marjan
14. Sa tobom bi sve bilo lakše. Miloš Marić
15. Dani prolaze, a ja i dalje ne nalazim reči, kojima bih iskazala žalost zbog smrti Zorana Djindjića, niti način da u sebi, po ko zna koji put, oživim veru u to da u Srbiji vredi i zaista ima smisla boriti se za sve one vrednosti za koje se borio i za koje, a ne od kojih je živeo i Zoran Djindjić. Šetač (Nepoznati)
16. Iz tvog lika zračila je inteligencija, šarmantnost i osmeh, koji je svima nama ulivao nadu. Veliko HVALA, za sve što si učinio do sada. Ostaćeš večno u našim srcima. Ivana i Jelena
17. Voleo bih da se sva energija i snaga, koju si imao u sebi, rasprši i da delić nje završi u srcima svih ljudi ove naše lepe i napaćene zemlje. Voleo bih da tada, noseći deo tebe, svi zajedno nastavimo putem kojim si nas poveo. Hvala ti za nadu, hvala ti za sve… Damir Tatalović
18. Dragi Zoki, zamisli milione nežnih, mirisnih latica, koje se ljuljuškaju na reci kristalno čistih suza, koja teče Beogradom, i tebe nosi u večnost. Tako te je ispratila Srbija, kojoj si ipak stigao da ostaviš mnogo. Čovek ode, ali ono što je on zaista bio, ideja, misao, delo, ostaju za uvek. S ljubavlju i poštovanjem, Micko, Inka i Goran Stanić
19. Hvala ti za ulivanje nade u budućnost, nastavićemo da se borimo za bolju Srbiju! Neka ti je večna slava! Novaković Predrag, EDB
20. Otvorio si nam put u svet... Želim da i dalje njim koračamo, da tvoj odlazak ne bude uzaludan. Hvala za sve, a bilo je toga dosta. M.
21. Andjele, nebo se otvorilo danas i plače, zajedno sa Srbijom. Plače za tvojom hrabrošću, pameću, upornošću, za svim onim što će nam nedostajati svakoga dana. Sećanje na Tebe je jedina svetlost u mraku, u kome si nas ostavio. Ali, Ti ćeš živeti večno u našim srcima, u zajednički započetim borbama, koje ćemo nastaviti, na listovima istorije, sa kojih će naša deca učiti da je Srbija nekada imala grumen čistog zlata, sjajnijeg od Sunca. Neka Te nebo čuva bolje nego mi. Poslednje zbogom, nezaboravni šetaču, Djurić Aleksandar i Drašković Tamara
22. Bio si velik čovek, državnik, intelektualac i roditelj. Neka ti je laka zemlja. Zbogom. (Nepoznati)
23. Čuješ li ove reči? Vidiš li ove suze? Nek' ti je slava i HVALA! Vasilevs
24. Nebo govori da su "Srbi" ubili najvećeg čoveka za kojim žalimo? Ne mogu da navedem ni jedno zasluženo opravdanje, kojim su se te ubice prozvale Srbima. Zoran Djindjić je bio pozitivac, pametan, hrabar, posedovao je pravu ljubav za Srbiju. Govorio o činjenicama, koje neki nisu još bili spremni da čuju, govorio je svesno i još uvek sa ciljem, koji je tada samo on video, a mi smo bili samo malo slepi... i on nas nije grdio što smo bili umorni od lošeg života, već nas je voleo i hrabrio... Čovek sa tolikim kvalitetima, čovek koji je toliko mogao da dobije za "sebe", odlučio je da radi za Srbiju, da radi za ljude, koji bi ga jednog dana razumeli, i tada posedovali onu sreću, za kojom toliko žudimo... odlučio je da priča jezikom koji neće biti razumevan, u nadi da ćemo ga mi progovoriti. Znao je i da će on platiti UŽASNU cenu, da bi mi sami verovali u budućnost Srbije... i nije se plašio, znao je da je i to deo "njegovog" zadatka. On je bio čovek koji je izabrao teži put za svoje zemljake i svoju Srbiju. A koliko od nas je spremno da uradi isto? Da nisu to možda kriminalci, kojima se neki od nas "dive" i koje neki gledaju slepo, jer u njima vide jedini izlaz iz naše nesreće? Da li je to divljenje zato što su kriminalci dokazali da su hrabri, kao što je to bio Zoran Djindjić? Ili im se uopšte ne divimo, zato što smo svesni zla kojim su okruženi, ali se ipak SMEŠKAMO, jer smo gladni hleba, koji oni "imaju". Taj isti hleb je OTET od nas, koji smo gladni... i mi se i dalje smeškamo. Sloboda kriminalaca je u našim rukama... i jedino što treba da preduzmemo je da PRESTANEMO DA SE SMEŠKAMO!!! Ne opravdavaj ilegalno! Ne zavidi ukradenom! Ne divi se kukavičluku ubice!!! IZBACI KRIMINAL IZ MODE!!! Zoran nije od nas tražio da se žrtvujemo, kao što je on radio za nas, to nije bilo u njegovoj skromnoj prirodi. On je tražio da se trudimo za NAS. Molio nas je da više radimo ZA NAS, da budemo ujedinjeni ZA NAS, da priznamo naše greške, a ne da krivimo druge, jer je to samo bilo lakše i to je tražio ZA NAS, Koliko je to MALO od tako Velikog Čoveka? Gospodine Zorane Djindjiću, Srbija Vam se zahvaljuje što, napokon, govori Vašim jezikom i što će biti onako lepa kako ste to Vi za nas zamišljali!!! Z. C.
Нема коментара:
Постави коментар