32.
E-knjiga žalosti
156
1. I pored neslaganja sa politikom DS, mislim da ste bili najveća nada za napaćenu Srbiju. Počivajte u miru, Srbija će nastaviti Vašim putem, jer on je jedina alternativa. Demokratska scena Srbije je, Vašim odlaskom, obezglavljena i nadam se da će se naći dostojan čovjek, koji će Vas zamjeniti. Poslednji pozdrav, slava ti! (Nepoznati)
2. Demokrata je ubijena, a diktator još uvek živi. Srbijo, BRUKO I NESREĆO. Ana
3. Srbija je kasno uvidela kakvog je velikana imala! M. Danijel, Halmstad, Švedska
4. Već skoro nedelju dana smo u stanju potpune razočaranosti i tuge, zbog tvoje smrti. Još uvek ne možemo da shvatimo da nisi znao da se sačuvaš. To je jedina zamerka, koju možemo da ti uputimo. Ipak se nadamo da će energija, koju si neizmerno davao i trošio, naći načina da se "primi" kod svakog mladog Srbina, jer je za ove starije definitivno kasno. Ana, Goran i Aleksandar
5. Tužno je što uvek shvatimo šta smo imali tek kada to i izgubimo. Neka mu je večna slava! Dušan, Beograd
6. Uvek sam bio optimista, ali mislim da se takav čovjek više neće rodit - čovjek od riječi, dostojanstva i ugleda. Marko, Petrovac, Montenegro
7. Tužna, pretužna, zbog udara na našu generaciju, zbog naših školskih dana, zbog divnih ideja i energije... Sama je svaka zvezda što sja... Jasna Bang
8. Nismo Te bili dostojni. Hvala što si bio. Bane
9. Nikada neću zaboraviti dve stvari: momenat kada sam čula strašnu vest i pomisao - Sada, definitivno, treba otići iz ove zemlje, a onda neverovatnu tužnu povorku i ubedjenost - Ne, tek sada ovde treba ostati. Razmišljam, kako smo mali i ne umemo da cenimo ono što imamo, a kako ste Vi morali biti veliki, kada nas i smrću svojom ujedinjujete. Neka Vam je večna slava i molite Gospoda za Srbiju. Slavica, Bačka Palanka
10. Ubili su Vas, jer ste bili naša nada, naš ponos, naša vizija boljeg života, ali i sa "Vama" reforme će uspeti, SiCG će cvetati, jer ste to Vi hteli, Vaša želja će se ispuniti, ne samo Vaša, već i naša. Kako naš srpski narod kaže: "Na muci se poznaju junaci". Kad ste nestali iz stvarnog života, kao da mi je oduzet deo tela, jer Vas je volela moja pokojna baka: istog meseca, ali 4.3.1999. otišla je moja desna ruka, nada, moja sigurnost, jer Vas je volela. Saosećam sa Vašom porodicom. Adriana Lukman
11. Mnogo te volimo. Nismo znali da te čuvamo. Oprosti. Neka ti je laka zemlja i večna slava. Vesna, Edina i Janja iz Luzerna
12. Nismo ni znali koliko nam značiš, dok nisi otišao. Biljana Stanković
13. Tvoja energija, rad, trud i borba, su mi davali nadu da ću se ipak, u skorije vreme, vratiti u svoju Srbiju. Nade više nema. Jelena iz Nju Jorka
14. Bio si veliki čovek, neka ti je večna slava. Danijela, Beč
15. Bez tebe smo sada siročići. Samo se nadam, da će se konačno ovaj narod opametiti i krenuti tvojim putem. Uvek ću te poštovati i voleti. Nada Kaćanski sa sinovima
16. Dargi velikanu, Mnogo me potresla ova vest o tebi, znam da ćeš uvek ostati u mome srcu. Imaš divnu porodicu, koja će ostati uvek ponosna sa tobom, a takođe i mi. Pozdrav, Milco
17. Zoki, bila nam je čast, sto smo bili članovi tvoje stranke, u vreme kada jedino ti nisi prozivao i prebrojavao krvna zrnca nas stanovnika Vojvodine, čast mi je bila da te upoznam lično, kao i naša deca. Verujemo da će uspeti sve ono što si započeo, u svim sferama našeg društva, za dobrobit naše dece. Proći će još mnogo vremena, dok neki sledeći premijer potera romobil na sajmu, ali, i ako ga potera, ti si to uradio na jedan neponovljiv i jedinstven način. Voleće te i nositi u srcu porodica Borić iz Koluta
18. Otišao je najbolji od svih nas! Duboko žalimo i saučestvujemo u bolu njegove porodice. Saša i Aleksandar Janjić sa Dorotejom i Reljom, 18.03.2003, Beograd
19. Hvala ti za sve što si uradio za nas i nadam se da će Srbija ostati na dobrom putu, na koji si nas poveo. Danijela, Loznica
20. Zorane. Hvala ti za sve što si učinio da meni i Srbiji pružiš bolje sutra. Neka ti je večna slava. Nenad
21. Ispred udruženja raseljenih "JUG" u Kraljevu, zahvaljujemo Vam se na borbi za rešavanje statusa Kosova i Metohije i zalaganje za povratak prognanika, koji su željni svojih domova. Hvala Vam na svemu, živimo u nadi da će se naše želje ispuniti, i vratiti se na Kosovo i Metohiju. Izvršni direktor JUG-a Grković Aleksandar
22. Hvala ti što si nas pokrenuo, trome i bez vere. Sa tobom je budućnost dobila smisao. Žarko
23. Bio si i ostaćeš veliki čovek, koji se borio za evropsku i prosperitetnu Srbiju. Neljudi i probisveti su pokušali da te ometu u tome, ali neće uspeti, budi siguran. Neka ti Bog podari laku zemlju, neka ti je večna slava i hvala. Siniša (Singer) Novi Sad
24. Uvek sam verovao kako stvari dolaze kad im je vreme. Sada, međutim, ne mogu da ne izgubim veru u svoje ubeđenje - kada je pravo vreme da se ode, kada je vreme da ode takva energija, usmerenost i odlučnost? U trenucima kao što su ovi, lako je izgubiti veru u bilo šta. Ali, isto tako, lako je setiti se Tebe, i nastaviti dalje, kroz sve đto život donosi. I samo napred. Hodaj uspravno i sa osmehom, ma gde bio. Svetlo nikada ne umire. Momir Iseni, Bačka Palanka
157
1. Hvala ti za sve što si učinio za našu zemlju, i za nadu koju si ulivao u nas! Borićemo se i dalje! Neka ti je večna slava! Dejana
2. Sa koje si se to zvezde spustio medju nas nedostojne, da nam vratiš nadu i veru u život? Iskreno saučešće porodici. Dara Andrić
3. Tvoje su misli bile najlepši tonovi, koji su se u Srbiji mogli čuti svih ovih godina, i čiji će se eho još dugo slušati... Hvala ti. kompozitor Petar Tanasijević
4. Ivo Andrić je u svom delu "Na Drini ćuprija" rekao: "Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina". Zoran Djindjić, jedan od najvećih i najboljih državnika, koji su se ikada borili za ovu našu jadnu Srbiju, nikada neće umreti, zato što su demokratija i demokratski duh njegove zadužbine ovom narodu, a one su neuništive i večne, kao uostalom i sam doktor Zoran Djindjić. Zorane, hvala ti za sve što si učinio za nas. Milan, Aleksandra i Uroš Parezanović iz Kraljeva
5. Skratili su ti let, nama oduzeli osmeh. Nosićemo u sebi veru i nadu, koju si nam dao. Šumadinka, Dolovo
6. Srbija žali što te nema! I kada si otišao, nekima si pokazao da svet dolazi u Srbiju. Žalimo što je došao u tako teškom trenutku, ali, ipak je došao. Porodica Filipović, Smederevo
7. Ponosna sam što sam živela kad i ti, sanjala iste snove, i jednog dana, tamo negde... opet ćemo biti zajedno svi mi. Budi spokojan i hvala za sve. Maja
8. Ja sam dečak od dvanaest godina. Mnogo mi je žao zbog ovog huliganskog dela. Djiki je bio naša jedina nada. Ja i moja porodica već od 12.3.2003. godine svaki dan nam nije isti bez njega. Mnogo nam je žao. Djiki, ostaćeš u našim srcima, do kraja života. Aleksandar Nikolić i porodica Nikolić
9. Mnogo sam potresen zbog tvoje prerane smrti. Mada sam mali, znam šta ovo znači za moju budućnost. Miloš Petrović iz Kragujevca
10. Niko kao Vi nije imao tako snažnu poruku i viziju života. Mnogo Vam hvala što ste nam pokazali koliko jedan čovek može da bude pametan, jak, hrabar i mudar. Drakić Predrag i Kostić Nadežda, Novi Sad
11. Žao mi je što te više nema. Ti si nam bio jedina nada za Srbiju. Počivaj u miru. Mile Marković
12. Sa velikim žaljenjem zbog gubitka srpskog premijera Zorana Djindjića. Zoran Nisandžić
13. Izvini!!! Nisam verovao da ćeš toliko moći da se boriš protiv svih!!! Neka ti je laka zemlja. Dejan, Kruševac
14. Dragi Zorane, bio si sve što je Srbiji trebalo, sposoban, hrabar, energičan, odlučan i optimista. Bio si onaj pravi. Takav ćeš uvek ostati u našim srcima. Maja i Miki iz Danske
15. Dragi Zorane, nastavićemo posao koji si započeo. S poštovanjem. Miloš, Negotin
16. Da li postoje reči za ovaj bol i tugu? Ne, ne postoje. Ali će postojati tvoj nasmejani lik i vera u bolje i lepše sutra. Verovala sam tebi, a sada verujem u one u koje si ti verovao. Beskrajno ti hvala za sve. Danica
17. Pre odlaska za Južnu Afriku, i sam sam bio član DS. Još se sećam tvoje predizborne kampanje na Kanarevom brdu i harizme sa kojom si prikupljao ljude oko sebe. Ne samo da si, kao vodilju, imao prave demokratske principe, već si umeo da ih predstaviš drugima. Svojim primerom i političkom hrabrošću pružao si najveći otpor kriminalcima i oportunistima svake vrste, zašto si na kraju platio najvišu cenu. Nek večno živi sećanje na tvoje delo. D. Mijulkov sa porodicom
18. Djiki, hrabro si nas predvodio do pobede nad komunistima i njihovim kriminalcima, uveo si Srbiju u Evropu i učinio da se, više nego ikad, osećamo ponosnim gradjanima ove zemlje. Spasio si čast Srbije, kad je bilo najteže i predstavio je svetu lepšom nego što je ikada bila. Hvala ti za sve, nikada ti se ne možemo odužiti. Večna ti slava. Relja Bošković
19. Žao mi je što te više nema i što više nema borca kao što si ti bio. Vuk Marković
20. Nadao sam se da će biti bolje, sad ko zna, teško će te neko zameniti. Nema tako brzih i spremnih. Hvala za sve. Rade
21. 18.3.03. Od 12.3.03. do danas, ne mogu da shvatim i da verujem da se to stvarno desilo, ali ostala je velika uspomena na čovjeka, koji se rijetko radja, to jest Zorana Djindjića, koji je srpskom narodu dao vijeru u bolju budućnost. Vladimir, Beč, rodjen 15.4.89.
22. Mislim da ću jedino na ovaj način pronaći mir u sebi... Da kažem da su srećni svi oni koji su bili oko Vas, a da ću ja za uvek ostati uskraćena Vašeg poznanstva... Maja
23. Nisu Te voleli, jer si bio sjajan, pametan, neustrašiv, lep... Kada bi samo znao koliko Te sada vole i cenem, jer su shvatili ko si u stvari bio... Hvala Ti, u ime svih nas normalnih... Nikola, Arandjelovac
24. DRAGI ZORANE, ISKRENO I DUBOKO ŽALIM, ZBOG TVOJE SMRTI. VELIKI GUBITAK, ZA TVOJU PORODICU PRVENSTVENO, A ONDA ZA SVE LJUDE KOJI SU TE VOLJELI. BIO SI VELIKA NADA ZA SRBIJU, KOJA JE IZGUBILA EVROPSKOG VODJU! POČIVAJ U MIRU! ALMA, Bijelo Polje
25. Bio si nam svetlost i nada. Hvala što si nam pokazao da i za nas ima budućnosti. Neka te andjeli čuvaju. Bojana
158
1. Citat iz danskih novina: Ubili su jedinog gospodina na Balkanu. Max
2. Ulivao si preplašenima hrabrost, kolebljivima odlučnost, svima veru. Osećala sam da sam u Tvom timu i zahvalna sam zbog toga. Nema nam nazad, nastavljamo započeti posao. Hvala Ti. Mirjana
3. Dragi predsedniče, hvala na svemu što si učinio i što mi nismo umeli da cenimo. Oprosti nam. Vesna Miletić iz Luzerna
4. Nepregledna reka onih koji su te voleli, poštovali i razumeli, onih koji te nisu razumeli, a skupili su hrabrosti da ti se izvine, onih koji su se, NAJZAD, setili da u Srbiji još uvek ima razloga za očaj i beznadje, sa cvećem i svećama u rukama, dokaz je da je tvoje vizionarsko biće obeležilo srpsku istoriju. U danima neizrecive tuge, pitam se da li će Srbija umeti da peva o slobodi i modernom društvu, kao što si ti pevao o njima? Najmanje što ti se Srbija može odužiti je da od sebe napravi gromobran, u zamenu za gromobran satkan od tvoga života. Ostaće za uvek zapamćena tvoja rečenica: "Razumem svet; svet je nepravedan." Iskazujem ti neizmerno poštovanje, gde god me čuo i gde god me ne čuo! Nebojša Dimitrijević, DS Šabac
5. Poslednjih dana, cesti su trenuci tokom kojih se osecam prazno i bez nade. Opirem im se tako sto se setim Vas i Vase hrabrosti. Tada se postidim svoje slabosti i udahnem duboko. Istog momenta, snaga se vraca! I dalje mi ulivate veru da ce bolji dani, ipak, doci! S postovanjem! Jelena iz Beograda.
6. Nikada mi nije bilo teže da poverujem da će se kod nas nešto ipak promeniti na bolje. Sa velikim poštovanjem, Nikola Drasović
7. U životu sam dva puta plakao za mrtvim političarem. Prvi put za Titom i evo za tobom sada. Onda sam bio dete, danas valjda nisam. Počivaj u miru! Goran Dejanović
8. Beograd je izgubio jednog svetskog gradanina. Retki su ljudi koji su spremni tom snagom da veruju u sebe i u pravednost svojih namera. Vi ste nam pokazali šta znači istrajati u borbi za pravu stvar i, ne stedeći sebe, prevashodno želeli dobro drugima. Igor, Berlin
9. Najgore je što narod TEK sad shvata da si bio u pravu! Počivaj u miru! Radovanović Dušan, Rača kragujevačka
10. Ovom neizmernom tragedijom smo izgubili najveće srpsko srce. "Djiki", nisi to zaslužio, tvoja porodica, a posebno srpski narod. Bio si najbolji! Srbija te nema ravnog i neće te niko zameniti. Tvoja energija, obrazovanje, tvoj duh, poslovnost, osmeh, se radja u ko zna koliko godina... Verujem da će pravda izaći na videlo i da će se kriminal preseći za vek vekova. Takodje, sva bagra i ološ da će odgovarati i platiti za ono što su nam radili godinama i uništavali nas. Prevarili su se da će ponovo nešto uspeti da urade, ako te se liše, na tako nizak i kukavički način. Optimista sam i verujem da će Srbija i srpski narod nastaviti tvojim putem, koji si ti započeo. Ovo je jedan veliki razlog da se, nakon završetka studija u Americi, vratim u svoju rodnu zemlju. Imamo neuporedivu lepotu, kako zemlje tako i naroda. Hvala ti, za sve što si se borio i što si učinio. Neka ti je večna slava i neka te čuvaju andjeli. Negovan Mamić
11. “Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag. Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim, kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim." Hvala za sve! M
12. Sreda, 12. mart 2003.g. – Dan prvi. Vest sa radija, o pokušaju atentata na Zorana Djindjića, zatiče me na poslu. U neverici i instinktivnom strahu, iščekujem svaku novu informaciju, nadajući se srećnom ishodu. Burno i emotivno reagujem na zlurade opaske političkih neistomišljenika. U pet minuta posle pola dva, prijateljica mi javlja telefonom da su strane novinske agencije objavile da je premijer podlegao povredama. Paralisana sam. Tražim prvu praznu kancelariju i plačem. Na povratku kući, sa saputnicima ne razmenjujem ni reč. U gradskom autobusu neuobičajena tišina, na ulicama nesvakidašnje malo vozila i prolaznika. S prijateljima provodim po podne i veče, prateći domaće i strane informativne kanale. Zvanično saopštenje Vlade Srbije gasi poslednji infantilni tračak nade, da se radi o nekoj strašnoj grešci. Saosećamo sa prvom reakcijom profesora Vojina Dimitrijevića: razmišljam gde ću da emigriram! Četvrtak, 13. mart 2003.g. – Dan drugi. Zvanično je uvedeno vanredno stanje. Od tragičnog ubistva u sredu, stanje i tako nije redovno. Komemoracija DS-a i potresan, ali i ohrabrujući govor Čede Jovanovića, uveravanja Bože Djelića, ispred ekspertskog dela republičke vlade, da je ekonomska stabilnost zemlje neugrožena, umiruju. Utehe, bojim se, nema. Jer, nema - najboljeg. Oko ponoći, nakon višesatnog čekanja u redu ispred zgrade Vlade, upisujem se u Knjigu žalosti: pokazao nam je da možemo biti drugačiji i bolji, nalik na normalan svet. Dao je celog sebe, svom nesrećnom i samozaboravnom narodu, koji nije do kraja prepoznao da je Zoran Djindjić najbolje što je iznedrio, u dugom nizu generacija. Slava mu i hvala. Petak, 14. Mart 2003.g. – Dan treći. Strah i nevericu zamenio je bol. Najpre, bol - jednostavan i ljudski, zbog gubitka čoveka koji je, van ovog našeg zajedničkog, imao svoj život, svoje lične želje i nade, i pre svega i svih, svoju porodicu. A onda - bol zbog dubokog osećanja nenadoknadivog nacionalnog gubitka, u trenutku kad smo, zahvaljujući upravo Zoranu Djindjiću, mogli da počnemo da vodimo više brige o našim pojedinačnim životima, ostavljajući mu, sa bezrezervnim poverenjem, da razvija sistem institucija, koje će, sa nama i za nas, voditi brigu o zajedničkim i stvarima od nacionalnog interesa. I na kraju, uzimam sebi pravo na svoj lični bol, zbog smrti nekog, sa kojim su, verujem, mnogi od nas, nemajući lični kontakt, još od devedesete, imali tajnu i trajnu vezu, ne samo kao inspiratora i korektora sopstvenih političkih stavova, već kao svojevrsnog intimnog mentora, čije izuzetne i retke kvalitete nemamo, bar ne u toj kombinaciji i meri, ali ih prepoznajemo kao svoje, kao moguće putokaze svog sopstvenog duhovnog razvoja. Komemoracija u Vladi Srbije. Slušam profesora Koraća, tražeći u njegovim rečima poruku utehe i saveta. Kao nekad, u emisijama školskog programa, kada je rešavao naše adolescentske probleme. Sada, kao odrasle i odgovorne osobe, imamo zajednički problem. I svi smo deo rešenja. I svako ima svoju odgovornost. Subota, 15 mart. 2003.g. - Dan četvrti. Poslednja zajednička šetnja sa dr Zoranom Djindjićem, započeta još u noći izmedju 9. i 10. marta 1991. godine. Politički lider, koga je vredelo slediti. Državnik sa vizijom, koju je umeo da ostvaruje. Patriota, energičan i hrabar da preuzme odgovornost. Čovek, kome se veruje i koji je davao nadu i inspirisao ličnim primerom da budemo bolji. Govorio je: "Nisam tu da me volite." A mi smo ga voleli... I sada, kada je njegov kovčeg, ulicama zasutim cvećem, pratilo više stotina hiljada ljudi u tišini i redu, Zoran je pokazao i svetu i nama da su i Beograd i Srbija - Evropa i svet. Tamo nas je poveo, a na nama je da Srbija ostane na dobrom putu. Alex. d
13. Bili ste veliki čovek, počivajte u miru. Marko Urošević, Beograd
14. Gospodine predsedniče, oprosti nam, nismo te zaslužili. Neka ti je laka zemlja. Novica Didojević, Zaječar
15. Štovani Gospodine, ne samo Srbija nego cjela Evropa izgubila je pravednog, školovanog političara i dobrog čovjeka. Sućut familiji Djindjić, kao i cjeloj Srbiji. Smiljana iz Švicarske
16. Dragi Zorane, čekali smo na tebe 70 godina. Došao si, doneo veliku radost, bolje sutra za sve nas, ali si otišao, ostala je tuga, ali ti si ostao u mom srcu. Počivaj u miru, neka te čuvaju Božiji andjeli. Milorad iz Züricha
18. Bio si pravi političar i državnik. Tvrd, oštar i rešen da ostvariš ono što si započeo. Sada te nema, ali to je krst koji mi Srbi uvek nosimo. Uništavamo ono najplemenitije i najbolje što imamo. Saša iz Valjeva
19. Zoran Djindjić! To je ime unelo nadu u srca svih mladih u našoj zemlji. Dalo nam je veru u bolju budućnost! Sada smo opet sami i ničiji. Ipak, ja se iskreno nadam da Zoranove ideje i želja da nas povede u neku bolju i lepšu budućnost neće biti zakopane sa njim! Zorane, živećeš u našim najlepšim uspomenama iz mladosti! Biljana Djuričić, student
20. Zorane, zbog tebe se po prvi put nismo stideli da kažemo da smo Srbi. Hvala ti što si postojao. Neka te andjeli čuvaju... Maja i Vlada Momčilović
21. Bio si poznat po svojim poredjenjima. Tebi i tvojoj veličini nema poredjenja. Od sad će se velikani Srbije porediti tebi. Večna tuga u scrcu. Vanja Horvat, Subotica, 18.3.2003.
159
1. Znao sam da si najbolji i zato sam ti verovao i kad mnogi nisu. Ostaćeš večno u našim srcima i sledićemo tvoj put. Dragan, G. Zunice
2. Nisam član Demokratske stranke, ali sam veliki poštovalac gospodina Đinđića. Nisam uspela ovih nedelju dana čak ni da se nasmešim. Zato me je duboko povredilo ljubljenje u Skupštini i široki osmesi pojedinih, tokom čestitanja novom predsedniku Vlade. Zar je moguće da nismo uspeli da sačuvamo dostojanstvo tog trenutka. Na žalost, izgleda da nismo. Iskreno saučešće porodici. N (54)
3. Veliki nikad ne umiru. Oni žive večno u srcima ljudi koji ih vole! Mihajlo i Marija, Kragujevac
4. Dragi Zorane, hvala ti što si nam otvorio oči i pokazao pravi put! Pratićemo taj put i dalje, uz tvoju i Božiju pomoć, iako više nisi sa nama na ovome svetu, ali imaš uvek da nam budeš u našim srcima! Zlatko Gmitrović iz Ciriha
5. Nek ti je večna slava i hvala, za ovoliko poverenja prema svetu! Mališa
6. Hvala za malo bezbrižnosti, hvala za malo nade, hvala za prave reči, hvala za razum, za razumevanje, za realnost. Marija, student
7. Porodici Djindjić izjavljujemo duboko saučešće! Nijedna reč utehe ne postoji za ovako nešto, jedino bol, bol i samo bol... Ne samo da su ovim uništili čoveka, koji je svim srcem radio za bolju budućnost svih nas, nego su uništili srećan dom jedne familije, ostavivši veliki bol, koji nikada neće proći! Bol je ne samo u srcima njegovih najbližih, nego u svih onima koji su bili puni nade za bolje sutra i svih onih koji imaju i malo savesti u sebi! Neka Vas andjeli čuvaju!!! Porodica Miletić, Beč
8. Dragi predsedniče, za uvek ćeš živeti u našim sećanjima. Jovana, Beograd
9. Dragi Zorane, puno si uradio za Srbiju i bio si protiv kriminala, ali kriminal te je ubio. Familija Kulić iz Austrije
10. Dragi nađ Zorane, i naš Luka tuguje za tobom. Hvala ti, za sve što si učinio za ovu mladost. Počivaj u miru i neka te andjeli čuvaju. Porodica Maksimović iz Užica
11. Pravda nekad spava, ali nikad ne umire! Pred lice pravde doćiće oni koji su te lišili života. Neka ti je večna slava. Dragana P.
12. Dragi Zorane, tvojim odlaskom izgubili smo ono najvrednije što smo imali. Moraće da prodju još najmanje dvesto godina, da se rodi novi čovek tvog profila. Boban i Jadranka, Niš
13. Ovo je zaista veliki gubitak za Srbiju, ali ona neće stati, nego će krenuti još odlučnije! Djindjiću, hvala ti za sve što si učinio za Srbiju. (Nepoznati)
14. Bio si pravi čovek. Neka ti je večna slava. Danijela, Beč
15. S ljubavlju i tugom!!! Damir
16. Otišao si i sa sobom odneo nadu u bolje sutra, za celu Srbiju... Još nismo ni svesni koga smo izgubili i šta smo propustili! Stao si rame uz rame sa srpskim velikanima, a mogao si da nadmašiš i najveće! Sa tobom je umrla i naša nada u povratak Otadžbini, Otadžđbini koju će ceo svet ceniti... Srbija je najtužnija zemlja na svetu! A bojim se da je niko ni ne može utešiti... Večna ti slava, Zorane!!! (Nepoznati)
17. Najbolji! Hvala ti za to što si nam vratio Osmeh. Hvala ti za to što si nam vratio Nadu. Hvala ti za to što si nas vratio Srbiji. Znam da nam ne bi dozvolio da sve to menjamo, da bismo vratili Tebe. Misli te Dragan N.
18. Neko reče da bi te spasila jedna olistala krošnja drveta. Da li da zaključimo da je proleće zakasnilo ili da smo se previše oslonili na prirodu? Nedostajaće nam tvoje metafore. Sonja Atanasijević, književnica
19. Bio si nan zvezda vodilja u moru bezumnosti. Mlade
20. Ubili su tebe, ali Srbiju, za koju si se borio, neće. Dejan
21. Probio si put kroz korov, kada se ukazalo svetlo, pacovi su hteli da ga ugase, ali Sunce, koje si oslobodio, sijaće i dalje. Nek ti je slava i hvala za veliko delo!!! (Nepoznati)
22. Pišem ovo sa velikom boli u srcu, što više nisi sa nama! Imam 19 godina i u proteklih 12-13 godina sam bio izgubio veru u sve; političare, bolje sutra, budućnost... Samo si TI bio taj koji je mladima vratio veru u život, na tome smo ti svi zahvalni i nikada nećeš biti zaboravljen! Samo mi je žao što sam većinu toga tek sad shvatio! Toliko hrabrosti, pozitivne energije i svega ostalog dobrog teško da može da bude u jednom čoveku, kao sto je to bilo u tebi! Samo bih voleo da tvoji naslednici budu bar hiljaditi deo kao TI! HVALA TI NA SVEMU!!! Lazar Raković
23. Izvini, Zorane, što ti nisam verovao! Stidim se što živim u vremenu u kojem se tvojim ubistvom desila jedna od najvećih sramota ove zemlje. A radujem se, jer sam svedok vremena u kojem ćemo očistiti ovu zemlju od ološa, samo tako ti se možemo odužiti. Živećeš večno u nama. IDEMO DO KRAJA!!! (Nepoznati)
24. ...bio si malo čudan, al ipak prav,i nikad u dilu s bagrom, nikom u stranu, nikome dužan, bio si dobrom "čukom" naoružan... (Nepoznati)
25. "ŠTO VIŠE LETIŠ, MANJI SI U OČIMA ONIH KOJI NE ZNAJU DA LETE." Jelena Jolović, Beograd
160
1. Ogromna kolona ide laganim korakom, kako i dolikuje pogrebnoj povorci. Ali, to nije samo povorka, već i poslednja zemaljska šetnja za Zorana. Prilika da čovek u ove dane još malo protrese misli o sebi, o njemu, o nama. Negdje u Sv. Pismu piše da nema veće ljubavi od te ako svoj život položimo za svoje bližnje. A izgleda da je to on znao, jer moglo je biti i drugačije, mogao je imati čitavu vojsku da ga čuva. Pogotovu posle jednog pokušaja. Dobro seme se u zemlju polaže i umire, a iz njega se radja novi život, koji nas hrani i daje tijelu snagu. A tvoja smrt mora biti život za duhovno, duševno i prijateljsko i bratsko uzrastanje. I pouka za mnogo promašenih vizija, sa promašenim ljudima, koji, sa pozicija na kojima se nalaze, vode svojim vizijom ispod puta. I ogradjeni strahom, nisu spremni ni čvrstu riječ da daju. Da ne kažemo šta drugo. A Zoran je za svoje polozio život. Hvala ti što si postojao, da znamo kud treba da idemo. Sa tugom i nadom da se što prije pojave spremni ljudi poput tebe, da budu vodilje u život dostojan čovjeka. Neka ti je laka crna zemlja i da ti Gospod Bog podari život vječni. Milan
2. Dragi Zorane, Ovo nije naš poslednji pozdrav tebi, naše nasmejano sećanje, naš jasni putokazu, naš plemeniti viteže iz bajke o demokratiji na Balkanu. Svaki izlazak sunca podsetiće nas na vreme u kom si nas obasjavao, i mi ćemo te pozdravljati. Lola, Mira i Željko iz Užica
3. Dragi Zorane, rečima se ne može opisati to što si učinio za sve nas.... Neka ti je večna slava i hvala za sve što si učinio za Srbiju. Miško i Vlada iz Zaječara
4. Tek kad si "otišao", shvatili smo koliko nam značiš... kasno... R. Milovanović
5. Sada je sve nekako prazno i besmisleno bez tebe, nedostaješ celom narodu, mada se nadam da ljudi, koji su bili oko i uz tebe, neće dozvoliti da se okrećeš u grobu - ja neću. Hvala, ZORANE. Aleksandar Sulić
6. Dragi naš Zorane, neka ti je večna i laka zemlja. Ostavio si nas u žalosti i tuzi i mislima o sutrašnjici. Za utehu, tvoja smrt biće naša volja za borbu i budućnost, demokratiju bez kriminala. Tijana i Branislav, Debeljača, Vojvodina
7. Zoki, šetali smo svih ovih 10 godina zajedno... tvoja zadnja šetnja je bila najveća koju je Beograd video. Hvala ti za sve što si učinio za ovaj napaćen narod i što si, nama mladima, vratio veru i nadu u bolje sutra. Slava Ti. Miroslav
8. Više od jedne decenije posvetio si borbi za pravdu i dobrobit svoga naroda i sada, kada si uspeo da svoj narod povedeš pravim putem, ljudski nagon za pohlepom, potpomognut mračnim snagama iz prošlosti, učinio je ovaj svirepi akt nasilja. Siguran sam da će tvoje ideje i delo slediti svi oni, koji su se, s tobom, sve ove godine borili protiv nepravde i svega neljudskog, što smo preživljavali u prethodnom peroidu. Siguran sam da svoj život, u borbi za svoje, ali i naše ideale i ciljeve, nisi dao u zalud. Tvoje misli i tvoje delo će dugo nadahnjivati generacije koje dolaze, u borbi protiv nepravde, mraka, ljudske sebičnosti i gluposti, koji su, na žalost, i danas toliko prisutni na ovim našim prostorima. Milosavljević Bratislav, Novi Sad
9. Kad sam bio mladji, voleo sam jednu devojku... Kad sam ostao bez nje - bolelo je... skoro kao sad! Miloš Srdanov iz Novog Sada
10. Ne možemo da se otmemo utisku da je ova Tvoja smrt mogla i morala biti izbegnuta. Čini nam se da si bio i suviše siguran da si bezbedan od njih. Tvojoj smrti logistiku su pružili ljudi iz tvog okruženja... Nama sada ostaje da se sećamo Tebe i Tvojih ideja vodilja, Tvojih principa i visokih standarda, koje si s pravom postavljao pred sebe i pred nas... Mi moramo dalje, ali, bez Tebe, ni jedan naš uspeh neće imati onaj značaj i onu vrednost, koju bi trebalo da ima. Neka Ti je večna slava i hvala za sve što si za nas učinio. Neša i Ljilja
11. Dugo smo Vas čekali, a brzo izgubili. Iskreno saučešće Vasoj porodici. Mladen Erceg
12. Prerovaćemo nebo, zemlju i more, ali ćemo završiti tvoje započeto delo, ostvarićemo tvoju viziju, jer ona zrači lepotom, jer je ona naša budućnost. Hvala ti što si nam je poklonio, hvala ti što si nam pokazao put svetlosti. Nek ti je večna slava! Slavica i Milutin Stojčić sa decom, Užice
13. Normalan svet u ovoj zemlji je mnogo izgubio. Ali ipak si nam ostavio neku nadu i ljude oko sebe, sa kojim bismo mogli da se izborimo sa zlom koje nas je zadesilo. Ostaješ u večnoj i lepoj uspomeni. Dragan Milošević sa porodicom, Beograd
14. Hvala za ideju, hrabrost, energiju, mudrost, marljivost. Živećete u mom sećanju za uvek. (Nepoznati)
15. NAMA, "LAVOVIMA", TOG DANA NISU BILE ZVZDE NAKLONJENE (naterali su me da dam otkaz u firmi), ALI... BIĆE JOŠ DANA... VELIKO JE I HRABRO SRCE LAVA!!! Biljana, 01.08.1974. (LAV/VAGA)
16. Bez tebe će biti mnogo teže završiti ono što si započeo. Porodica Kokot, Zurich
17. Velika tragedija, najpre za porodicu Zorana Djindjića i sve koji su mu fizički bili bliski, potom nenadoknadiv gubitak za, sada osiromašenu, političku pozornicu, našu dramatičnu društveno-političku, obesmisljenu partiju šaha, gde više nema belog kralja, dok crne zloslutne figure razvijaju svoju igru poslovično slobodne, i najzad, veliki gubitak za mene, koji sam, zahvaljujući Njemu, naučio sa kolikim fanatizmom treba raditi na sebi, a ako, pri tom, radite na sebi radeći za druge, kao što se On borio za naše dlanove i naše prste, onda se to zove ŽRTVA i to neizmerno poštujem. Hvala, Zorane Djindjiću. (Nepoznati)
18. Stani! Nazad se vrati! Stani, još jednom, pokušaj... shvati! Ideš li razumom, nikad nećeš doći! Hoćeš li mnogo? Ne, nećeš moći. Stani na tren, progledaj sada, bol je nebitan, ostaje nada... (Nepoznati)
19. LEGENDE večno žive. Ne umiru nikada! NATAŠA BUDIMIR
20. Poštovani Zorane, opet nam, iznova, ulivate nadu, da postoji svetla budućnost ove naše Srbije. Zar je to bio jedini način da nas zaštitite od zlikovaca? Sada je na nas došao red da Vas čuvamo u srcima, verujući u sve čemu ste težili. Ogromno Hvala za nove živote, koje ste nam podarili sopstvenim postojanjem... Marija, Dušan, Dušica Jakovljević i Biserka Stefanović - tri generacije koje su Vas jednako volele...
21. Nećemo nikada zaboraviti tvoj briljantan um i hrabrost. Nemanja i Marin Đurić
22. Nikada Vas neću zaboraviti. Tužna sam što Vas više nema, ali znam da ćemo ispuniti ono što ste Vi tako dobro započeli. Nataša
23. Ti si bio jedina nada u bolje sutra za nas mlade. Više nema razloga da ostajemo u ovoj zemlji. Kathy
24. Sramota me je što nisam sebi dozvolila da više verujem, što lično nisam više uradila za ovu zemlju, što nisam više radila na sebi. Daću sve od sebe, da više nikada ne mora da me bude sramota. Tvoja ličnost, tvoj optimizam, neizmeran trud, hrabrost i strast, ostaju kao inspiracija i obaveza. Ako se ljubav za života ogleda u bolu nakon smrti, onda si zaista bio voljen. Beograd nikada nije bio tako dostojanstven, kao na poslednjoj zajedničkoj šetnji. Beograd jeste svet, a ti si nam ga doveo. Ana Stojanović
25. Nesvakidašnju, intelektualnu i motornu snagu, harizmatičnu moć, široko vizionarstvo i visoki let u stabilnu budućnost, zakočio je, na trenutak, metak bednih strasti i niskih pobuda. Psihofizički izmaltretirani narod, apatičan ili neurotizovan, ima istorijski i genski nasledjenu snagu, volju, široko srce i moć da nastavi zacrtanim putem. Neka je Bog uz Tvoju dušu, sreća uz nas, naklonost sudbine uz Tvoju decu, a jad i patnja Božije osude na neprijatelju ovog naroda. Gordana Andjelić, Valjevo
Нема коментара:
Постави коментар