52.
E-knjiga žalosti
256
1. Neka te andeli čuvaju, kada mi grešnici nismo umeli! Boki
2. Zorane, pucali su u tvoje srce, da bi ga uništili i prevarili su se! Svaki njegov delić našao je mesto u milionima srca nas mladih, koja sada jače kucaju - za nas i za tebe! Mimi
3. Dragi Zorane, bio si moj idol, nada u bolje sutra. Više ništa neće biti kao pre. Slediću tvoj put, sa verom da ćemo ući u evropsku porodicu, što je bila i tvoja želja. Hvala ti na svemu. Milan
4. Neverica... Izgubili smo zaštitnika, oslonac, nadu, pokretača i mladost, koju si predstavljao. Sa nama je sada tuga, bol i praznina. Ipak, sa još većom snagom, trudićemo se da idemo stazom kojom si i ti išao. U bolje sutra. Nismo bili sami u proteklih deset godina, najtežih. Za uvek ćeš ostati u našem sećanju, kao simbol snage, života i svetlosti. Sada se ni mi ne bojimo. Gospodine Predsedniče, počivaj u miru, po suncu hodaj i obasjaj nam put u budućnost. Marta i Filip
5. Ako neko na nebu pokrene tranziciju, to ćeš biti Ti, ako sunce ogreje Srbiju, znaćemo da si tome doprineo Ti... Naše devojčice kažu: "Sada nas čika Djindjić gleda sa neba, on je sada zvezda". Sjaj i gore, kao što si ovde, nekada, medju nama... VEČNA TI SLAVA. (Nepoznati)
6. Tvoj odlazak izazvao je buru razočaranja u meni. Ipak se nadam da ono što si za sve nas uradio nije uzalud i da će oni koji pokušavaju da nastave tamo gde si ti stao uspeti da ostvare tvoje vizije o modernoj, priznatoj i ponosnoj Srbiji. Dragoljub Braković
7. Pitam se da li je ovo što se dešava san ili java. Da li osam miliona ljudi spava i sanja isti san, u kome Vas više nema? Na žalost. Čini mi se da je sve ipak stvarnost. Budni smo u surovoj realnosti. Sada je Vaše vreme za odmor, za Vas večni san i mir. Sada ste spokojni. A mi smo shvatili šta smo izgubili, tek sada, kada Vas više nema... I žalimo zbog toga. Počivajte u miru. Katarina Vukašinović
8. Zorane, nosimo te u srcu, sledićemo tvoju viziju i istrajati do kraja! Porodica Grgić
9. Pokazali ste nam put kojim treba ići. Sada ste zvezda na nebeskom svodu. Obasjani Vašom svetlošću, ispunićemo viziju velikog čoveka! Danilo, Ana, Dragan i Slavica Mirosavljević
10. Zavolela sam te prvi put pre deset godina. Tada sam bila devojčica od 16 godina. Bilo je kišno veče i ja sam se sa sestrom vraćala iz škole. Onda smo te ugledale u Knez Mihajlovoj ulici. Šetao si sa suprugom Ružicom. Mi smo počele onako dečje da se domundjavamo, a ti si nam se toplo i nežno nasmejao i rekao: "Dobro veče." Odmah si nas kupio! Ostaćeš večno u našim srcima! Ivana
11. Dragi Zorane Djindjiću, hvala ti što si bio i bićeš najbolji Predsednik Vlade Srbije. Hvala ti što si mi dao malo vere i nade u ovu ludu zemlju, da nismo mi Srbi toliko loš narod i da se i nama može desiti nešto lepo. Ova tri dana provodim u transu i neverici. Tvojoj porodici iskreno saučešće. Nadam se da si sa andjelima. Čuvaj nas odozgo. Hvala. Svetlana
12. Bez reči i sa nevericom slušamo kako te više nema i mislimo se: "Bože, da li je sve ovo samo ružan san?" Ko će sada da nas štiti, i ko će sada da nam daje nadu da će biti bolje. Kako ću sada da pogledam deci u oči i kažem da sam izgubila nadu da će ova zemlja, jednoga dana, kada oni porastu, biti lepa i sigurna i bogata i vesela... Spavaj sad, dragi Zorane, neka ti andjeli podare večni mir i spokoj. Jelena Jablanov sa decom Urošem i Katarinom iz Beograda
13. Tek sad vidimo šta je Srbija imala i šta je izgubila. Ne znam da li ovim suzama plačemo za tobom ili nad samima sobom. Plač, zato što stoji pitanje da li će iko moći da zameni tvoju snagu, hrabrost i volju za svetliju Srbiju. Vratio si nam veru, da ćemo, kako si i sam rekao, moći i da odemo na more, častimo kuma večerom... Vratio si nam puls, koji postaje sve snažniji i žedniji života u normalnom i modernom svetu. VEČNO TI HVALA, ZA POKAZANI PUT I ŽRTVU, KOJU SI POLOŽIO! Neka Te andjeli čuvaju, Biljana i Gabriello Damjanović
14. Dragi naš Premijeru Zorane Đinđiću, ono što si učinio za nas zauvek će ostati zapamćeno! Neka ti je laka zamlja. Slava ti! Matija Avramović
15. Prvi i poslednji pozdrav od porodice Pršić iz Beograda
16. Poštovani i voljeni g. Đinđiću, Zasijali ste kao zvezda na tamnom velu, nadvijenom nad Srbijom, potonulom u primitivizam, zapuštenost, nasilje i očaj! Obamrlom srpskom narodu dali ste transfuziju... Bilo Vam je mnogo teško, kako sa međunarodnom zajednicom, tako i sa srpskim narodom, koji, izmučen i nasamaren, nije imao snage ne samo da ponovo veruje, već i da ispravno razlučuje, poremećen dugotrajnim nametanjem nakaznih nazora. Vaš odlazak doživljavam kao lični gubitak, jer, kroz Vaše reči i Vaša dela, imala sam utisak da progovaram posle duge i teške tišine... Svesno ste se žrtvovali za Srbiju, dali ste najviše što ste mogli: sam život! Pacovi iz kanalizacije pucali su pravo u jedno čisto Lavlje srce: ubili su ga, ali nad Srbijom zasijalo je veliko Sunce, za uvek! Iskreno mi je žao, što ne možete svojim očima da vidite prizore ovih dana: pobedili ste i sada. Srbija se probudila! Takode mi je krivo što dovoljno podrške za života ne dobiste, tim pre što znam kako to prija kada se velike bitke biju. Iskreno saosećam sa Vašim najbližima, njima je svakako najteže, ali mogu biti srećni i nadasve ponosni, jer ste njihov bili! Hvala Vam Generacijo, jer ste bili najhrabriji! U Beogradu, 15. mart 2003. Danica Drobac, prevodilac, slikar
17. Nemamo reči da opišemo bol za Vama, ipak, hvala Vam što ste nas vodili. Neka Vam je večna slava. porodica Nikšić
18. Dragi moj Djindjo, danas je jedan od najtužnijih dana u mom životu... tvoja sahrana. Ne mogu da verujem da si tako otišao... da su te tako surovo ubili... plačem i boli me u srcu, umro je naš najrodjeniji. To jesi bio za mene, još od vremena kada smo se, ranih 1990-ih, borili na ulicama protiv ove bagre. Na žalost, ja sam tada izgubila nadu u svoju zemlju i otišla sam za Ameriku. Nada mi se vratila 5. oktobra. Nada mi se vratila zbog tebe. Mnogi su se tada vratili u našu zemlju, uključujući i moju sestru i njenu porodicu, posle 10 godina provedenih u Americi. Ja sam ostala na studijama i udala se... ali, nada da ću se, jednoga dana, i ja vratiti u moj slobodni Beograd je ostala. Moja sestra je imala čast da te lično poznaje. Ja nisam, ali svejedno sam te obožavala. Mislim da nisi ni bio svestan koliko su te ljudi voleli. Imao si veličanstvenu sahranu, doslednu čoveka tvoje veličine. Ceo Beograd je došao da te isprati... ceo svet. Ja sam provela jutro plačući, jer nisam bila u mogućnosti da budem prisutna. Bio si, za sve nas mlade i stare, naš pokretač, naša snaga, i naša nada, da ćemo se jednoga dana svi vratiti našim kućama, da ćemo imati budućnost i da ćemo živeti normalan život. Zašto te nisu bolje zaštitili?! Besna sam, nesrećna i slomljena. Ali, Djindjo, pogledaj šta si uradio. Pogledaj koliko su duboki tvoji koreni. Da li si bio svestan svoje veličine? Da li smo mi bili svesni? Bagra koja te je ubila je bila svesna. Znali su dobro ko si, bojali su te se, bio si za njih opasnost. Bio si obrazovan, sposoban, lep, pametan, dobar, energičan, širokogrud, nesebičan, šarmantan... sve ono što oni nisu. Bio si SVETAC! Nisi zaslužio da nam tako odeš. Nisi zaslužio kritike. Nisi zaslužio mržnju. Nisi zaslužio smrt! Nikada nećeš biti zaboravljen. U Srbiji se 13. marta dogodila istorija. Ubili su te, ali svejedno si nas spasao. Deca će o tebi govoriti. Ubice će biti kažnjene... nadam se, NAJGOROM mogućom kaznom. Nikada nećeš biti prežaljen. Gledaćeš sa neba na sve nas mlade i obećavam ti - bićeš ponosan na nas!!! Nastavićemo gde si stao, da li u našoj zemlji ili u inostranstvu, ali ljudi će jednoga dana ceniti Srbiju... i to će sve da bude zahvaljujući tebi i tvom snu za našu zemlju, u koji si do kraja verovao. Djindjo, volim te i uvek ću te voleti, nikada neću zaboraviti tvoj vedar lik i tvoj energičan glas. Hvala ti za sve što si učinio... i što nastavljaš da činiš! Neka ti je večni spokoj i večna slava! Uz Boga i andjele! Odano tvoja, Ivana Pecnik-Roman
19. Dragi naš Zoki, Veliki večno žive. Tvoje kriterijume i repere za svaki gest i akt ostavljaš generacijama, tvom i našem potomstvu kao večni zavet, da znamo kuda idemo. Tužni smo, gorčina i bol nas podsećaju da je trebalo da učinimo više da bismo te sačuvali ovde medu nama. Sada, kada si medu anđelima, nemoj nas zaboraviti, oprosti nam i čuvaj nas, onako kako ćemo mi čuvati tebe u našim ranjenim dušama i tužnim srcima. Poslednji pozdrav najvećem među nama. Zoran, Dragana i Miloš Tešić
20. Poštovani Predsedniče! Možda spadam u one ljude koji Vas nikad nisu razumeli do kraja i po nekad osudjivali pojedine Vaše odluke, ali, svejedno sam Vas smatrao za čoveka koji je mogao da nas iščupa iz sivila. Pitam se: da li je sve ovo moralo da se dogodi, da bismo shvatili kakvog smo čoveka imali za lidera i da se večito kajemo što nas ranije nisi vodio. Neka ti Bog podari mir nebeski! Hvala! (Nepoznati)
21. HVALA TI ŠTO SI MI POMOGAO DA OSTANEM U OVOJ ZEMLJJI, MEDJU SVOJIMA DRAGIM, MEDJU KOJIMA SI BIO I TI. HVALA TI I ZA NADU U NORMALNU I BOLJU BUDUĆNOST, NE SAMO MOJU VEĆ I MOGA ŠESTOMESEČNOG SINA. ALEKSANDAR STOJIĆ
22. Moje saučešće porodici Djindjić. (Nepoznati)
23. SRBIJO, ŠTETA! SRBIJO, GREHOTA!! SRBIJO, SRAMOTA!!! (Nepoznati)
24. Posle svih šetnji, demonstracija, izbora, borbe, trebalo je da nastupi bolje vreme. Trebalo je da nastupi period razvoja, uspeha, mira. Ovo nije pošteno, nije pravedno. Najgori ljudi, najgore gnjide, ubili su najboljeg i najpametnijeg. Zoran Alimpić
25. S poštovanjem, VELIKOM ČOVEKU! Nada i Tijana
257
1. MISLIĆEŠ, DAKLE, POSTOJAĆEŠ U SRBIJI, ZA VEK I VEKOVA! AMIN. (Nepoznati)
2. Dragi naš Zorane, mi smo jedni od onih koji su te prepoznali još 1991. godine i duboko smo te poštovali. Ne možemo da verujemo da si dozvolio da te nekakvi "pacovi" zaustave na našem putu u lepšu budućnost. Neka ti je večna slava! Gordana, Aki i Saša Zineddin, Beograd
3. Dragi i poštovani Premijeru, Šta reći sada, kada su te oteli od nas! Sada, kada smo ostali sami, bez tebe, tvog osmeha, tvog optimizma i tvoje vizije budućnosti... Šta reći?! Mogu ti samo dati zavet da ću nastaviti tvojim putem, ispuniti tvoju viziju Srbije i težiti da živim u državi gde postoji pravda, a i ti ćeš živeti u meni, u mom srcu i srcima budućih pokolenja... Istorija će pokazati svu tvoju veličinu. Bol, koju osećam u duši, će trajati, ali ja neću pokleknuti, jer znam da i ti nisi pokleknuo onog trena kada si bio u opasnosti. Da, tada si izabrao ono što je bolje za Srbiju, a ne za tebe. Vreme će proći, suze će nestati sa lica, a ja ću se i onda sećati tebe - velikog čoveka. Iskreno, Damir Mihajlović
4. Ja sam jedan od Tvojih saboraca sve ove godine. A pravilo se zna: kad ti padne drug do tebe, uzimaš njegovu pušku i nastavljaš. Zato ne brini, brate, nastavićemo. Nisi pao uzalud. Pobićemo gamad. (Nepoznati)
5. Vaskrsni Srbijo i ne dozvoli da tvoj sin Zoran umre! D. Davidović
6. Smrt i ubistvo bilo kog čoveka su, sami po sebi, ravni tragediji, smrt i ubistvo jednog Predsednika Vlade su ravni nacionalnom slomu, a smrt i ubistvo Zorana Djindjića, čoveka koji je svoju retku inteligenciju, kreativnost i snagu stavio u službu miliona gradjana koji su delili isti san, ta smrt je ravna katastrofi. Sada je ostala praznina, ispunjena samo gorčinom, zbog saznanja da su njegove ubice ljudi zbog kakvih se, uvek i svuda, treba stideti. Nadajmo se da će takvi niski ljudi za uvek nestati, što je nesumnjivo bila i Zoranova želja. Neka mu je večna slava i hvala. Slobodan Bubnjević, student
7. Zorane, bio si veliki čovek, veliki borac, uvek nasmejan i pozitivan. Najbolji medju najboljima. Sa tugom u srcima našim, saosećali smo sa tvojim stradanjem. Znaj, da si, tvojim stradanjem, postao još veći u srcima nas koji te volimo, a zlikovcima zadao poslednji udarac njihovom bezumlju! Tebi hvala, za sve što si učinio za nas. Srbija će za uvek ostati tvoj dužnik. Neka ti svevišnji Bog podari mir Božiji na nebesima. Čarapić Radojko, Čarapić Drinka i Čarapić Milan iz Borče
8. Niko ne zaslužuje da ode ovako sa ovog sveta. Počivaj u miru. Vesna
9. Malo ima ljudi, koji su toliko uspeli i toliko promenili smer istorije u svom životu, kao Predsednik Djindjić. Neće biti nas puno, koji će, iako budemo živeli 100 godina, moći da kažu da su toliko dobroga učinili, kao Predsednik Djindjić u njegovom prekratkom, ali ipak toliko bogatom životu. Njegova familija i čitava Srbija može da se ponosi njim, a da prezire podmukle atentatore. Zoran Mitrović, Švajcarska
10. Bio si veliki političar i čovek, pre svega. Borio si se za demokratsku Srbiju i velika praznina i tuga nastala je nakon tvoje smrti. Počivaj u miru. (Nepoznati)
11. Poštovani Premijeru, Ma koliko ovaj trenutak bio tužan za Srbiju, iznosim najiskrenije nade da će ovaj nemili dogadjaj doneti i neko dobro... možda će se Srbija sada probuditi i shvatiti koliko dugo je spavala, možda će shvatiti da je samo ona ta koja je odgovorna za sve što joj se dešava i da samo ona može utreti stazu kojom ide. Hvala Vam na svemu što ste za nju i nas uradili, i hvala Vam što ste nas probudili, makar i na ovako žalostan način. Srbijo, probudi se! Marija Babić
12. Pravi putevi zna se gde počinju, i zna se gde svršavaju, a krivim se ne zna ni pravac ni kraj. Dobri ljudi ne znaju za krive puteve, jer oni po njima ne idu, a samo krivoumni ljudi najpre vide i izaberu krive puteve. Nepošten čovek zato s velikom brzinom izvrši zlo, za koje pošten ne zna, nego po čuvenju, kao nešto spoljašnje i potpuno strano njegovoj prirodi. Podao čovek misli da je nadmudrio poštenog čoveka, ako ga je prevario, a on ne zna da ga je prevario samo zato što pošten čovek ima iluziju o drugim ljudima, i što živi u čistoti svojih mišljenja. Ovo je, uostalom, najveća snaga poštenih, ali i njihova katastrofa... Kada bi umni i dobri ljudi imali oči na tim krivim putevima, nikad im lukavstvo ne bi naškodilo pameti, i život bi bio pobeda dobrih. (Jovan Dučić) Naše iskreno saučešće, Aleksandar i Vesna Medan
13. HVALA TI ZA HRABROST I NESEBIČNOST. HVALA TI ŠTO SI ZNAO ŠTA I KAKO. HVALA TI U IME MOJE DECE. ŽIV SI NAS IZVEO IZ EGIPATSKOG ROPSTVA; IZGLEDA DA ĆEŠ NAS SADA, MRTAV, UVESTI U OBEĆANU ZEMLJU. TVOJA SMRT JE MNOGO TOGA ČUDESNOG POKAZALA I DOKAZALA - DA SI BIO NA PRAVOM PUTU, DA SI IMAO MISIJU I ZADATAK, KOJE MRTAV ZAVRŠAVAŠ, DA TE JE SRBIJA VOLELA. SADA ZNAM DA SU ŠETNJE I OKUPLJANJA BILI NAJSVETLIJI TRENUCI ČITAVOG MOG ŽIVOTA U POSLEDNJIH 15 GODINA, A TVOJ OSMEH, UHVAĆEN TOLIKO PUTA U PROLAZU, KONSTANTA TIH TRENUTAKA. I DA HOĆU, NE BIH TE MOGLA ZABORAVITI, JER SI DEO MOG NAJINTIMNIJEG ŽIVOTA. I JEDINO ŠTO MOGU JE DA, KADA SE MOLIM ZA SVOJU DECU, A TO ĆU ČINITI DO SVOGA KRAJA, DA IM PRIDRUŽIM TVOJU DECU. TI, ZAISTA, MOŽEŠ MIRNO DA SPAVAŠ. ALEKSANDRA GLOVACKI
14. Smrt Zorana Djindjića najviše je pogodilo njegovu porodicu i Srbiju. To što je on uradio za Srbiju, pamtiće godinama oni koji su ga poštovali i podržavali u svemu. Ubiti Zorana Djindjića znači upucati Srbiju, pravo u srce, ali ona će se dići na noge i sa velikom ranom završiti ono što je Zoran Djindjić započeo. Milica Petrović (10 godina)
15. Poslednji pozdrav i veliko hvala za sve. Ivan i Vesela
16. Dragi Zorane, bio si svetionik u moru našeg života, i mi, Tvoji sledbenici, plovićemo morem koje si nam ostavio i slediti sjaj duše Tvoje, na putu demokratske Srbije ka majci Evropi, čiji si Ti veliki Sin. Od srca, Slađana iz Petrovaradina
17. Tvoje ideje sledićemo i dalje, zato što ćeš ti uvek biti sa nama. Rajko, Milica, Marija i Ana Vucenović
18. VELIKI srpski sine, nikada te nećemo zaboraviti. Danica Dželatović
19. VELIKI čovek, uradio mnogo za malu zemlju... Miodrag, Slavica, Nikola i Katarina Vucenović
20. Nisu te voleli samo oni koji te nisu razumeli. Srbija bi morala biti ponasna što si joj pripadao. Porodica Čolović
21. POMOGAO SI NAM DA SE OSLOBODIMO DECENIJSKE BEDE, OTVORIO VRATA SVETA I OMOGUĆIO SVETLOSTI DA NAS OBASJA. TVOJ ODLAZAK JE VELIKA SRAMOTA, VELIKA GREHOTA I VELIKI GUBITAK ZA SVE NAS. POČIVAJ U MIRU. PORODICA RUJEVIĆ: SVJETLANA, DANIJEL, DUŠAN
22. Od 1987. godine, kao sedamnaestogodišnjak, vjerovao sam u ideje demokratije i u Vas i profesora Mićunovića kao nosioče takvih ideja. Borba za civilizovano demokratsko društvo nastavlja se uz Vaš vječni osmjeh optimizma. Vječno uz Vas i viziju Vaše Srbije. Goran Djerić
23. Dragi Zorane. Tvojoj porodici i rodbini uručujemo iskrenu sućut. Dragi Zorane, sa tvojim odlaskom, otišle su nepovratno sve naše nade za Srbiju, demokratsku i evropsku. Tugujemo za Tobom. Branka, Kornelija i Zdravko iz Rume
258
1. SAMO VELIKI LJUDI MOGU DA VODE SVOJE NARODE, ALI SU SAMO VELIČANSTVENI VOLJENI I POŠTOVANI OD ISTOG, A TI SI, ZORANE, JEDAN OD NJIH. AKO JE IŠTA BOLELO ZA OVIH 12-13 GODINA, ONDA JE TO OVAJ TRENUTAK. OSEĆAM SE KAO DA MI JE NEKO UZEO DEO DUŠE. NIKADA NEĆEŠ SAZNATI ŠTA SI UČINIO ZA MENE I MOJE NAJBLIŽE, ALI SE NADAM SE DA ĆU TO NEKAKO USPETI DA TI UZVRATIM, GRADEĆI BOLJE DRUŠTVO, SA ONOLIKO ENERGIJE KOLIKO JE IMAM. Oliver
2. Šta reči mogu sada da učine? Utehu ne mogu pružiti, za nju smo morali da se pobrinemo ranije. Potražiti je u srcima? Hvala Ti, za probudjenu svest, za životnu energiju kojom si zračio, za veru u ono što još uvek budi nevericu. Ovo je,valjda, dno dna. Beznadje moje mladosti ne može biti dublje. Ostaje samo da otvorim krila Feniksa, koja si nas tako lepo učio da koristimo. HVALA TI. POSLEDNJI POZDRAV od "šetačice" iz komšiluka. (Nepoznati) P. S. Znaće, verujem, Luka, Jovana i Ružica, bolje od svih nas, tajnu ponovnog radjanja.
3. Vašim odlaskom, naš narod i omladina izgubili su najdarovcitijeg čoveka i idejnog vođu budućeg naraštaja. Neka Vam je večna slava i hvala Vam. Porodica RANKOVIĆ
4. Iskreno saučešće porodici Djindjić i celoj Srbiji. Nadamo se da ćemo imati hrabrosti da nastavimo njegovim putem. Ljiljana Kablar, Slavica Kralj, Nikola Maksimović, Tomislav Kralj
5. Ništa više nije isto bez tebe, Zorane! Poželeh da je san, ali je najstrašnija stvarnost koja se desila srpskom narodu. Ni jedan od osam miliona stanovnika nije u stanju da te dostojanstveno zameni, ali tih osam miliona će zajedno ići stazom koju si ti napravio, a tvoje reči će im biti putokaz! Srbijo, sramota... Večno zahvalan, gradjanin Srbije, Nikola Bulajić, Prokuplje
6. Neki su ga voleli, neki ne, neki su ga uvažavali, neki ne. Ali, jedno je sigurno, bio je veliki čovek i političar i jedino mi ostaje da se nadam da je otišao na neko bolje mesto, gde nema ljudi poput njegovih egzekutora. Neka mu je večna slava i hvala. Petrušić V, Novi Sad
7. Ubrzanim koracima išao si ka boljem, lepšem i sigurnijem sutra. Razorili su tvoje srce, ali je ostala duša sa nama da sledimo tvoj put. Irina Mitovski
8. Poštovani i dragi Zorane. Do pre neki dan nisam verovao da ovo može da se desi. Sada to, na žalost, znam. Do pre neki dan te nisam nešto posebno ni voleo ni mrzeo, ali sam izuzetno cenio tvoj rad, tvoju hrabrost, odlučnost i neverovatnu brzinu spoznavanja suštine svih problema, sa kojima si se susretao. Voleo sam da te gledam i slušam, kad god si gostovao u TV emisijama, posebno u onim koje su išle uživo. Za mene si bio jedina i najača garancija bolje budućnosti, briljantan i neponovljiv um, laf i šmeker. Velika je bol sada u srcu mom, velika praznina u duši. Bez tebe, ništa više nije isto. Otišao si sigurno na neko bolje mesto, ali znaj da će tvoj lik i tvoje delo živeti u meni. LAKA TI ZEMLJA I POKOJ VEČNI! Željko Z, 24 godine
9. Zašto je sve ovo moralo da nam se desi? Zašto gromovi uvek moraju da udaraju u vrhove? Zorane, bio si najveći, i ostaćeš večan i najveći u svim srpskim srcima, priča o tebi će se pričati do kraja ovog sveta... Neka ti je laka zemlja, i večna slava. dr Mihailo Mitrović
10. Bio si zaista veliki čovek, a to si i sada i to ćeš uvek i biti, jer veliki ljudi ne umiru. Oni ostaju kao sećanje, kao verovanje i poštovanje i žive dok žive njihova dela, njihove ideje i ljudi koji ih se sećaju i veruju u njih. Njihova smrt može samo pokrenuti nova dela, misli i osećanja. A oni i dalje traju, sijaju tada možda i više nego kade su išli zemljom, postojali i stvarali. Tek tada, nakon smrti, čovek postaje samo ono što je, za života, stvorio, što jeste i što će biti važno i za druge, a ne samo za njega. Neka ti je večna slava. (Nepoznati)
11. Velikom Zoranu Djindjiću, Oličenju modernizma, evropskih i atlantskih integracija, istinskih srpskih vrednosti, želimo ovim putem da uputimo poslednji pozdrav. Bio si nam blizak u svakom pogledu, tvoj nestanak nas lično pogadja, a njegovih posledica smo svesni. Sledićemo tvoju orjentaciju! Imali smo retku privilegiju da, od samog početka angažovanja, spoznamo monumentalnost tvoga dela i kompleksnost tvoje ličnosti. Pretpostavljamo da ovaj tragični povod, doprinosi da i drugi to uvide. Molimo Sveblagog Gospoda da otvori dveri Carstva nebeskog i prizove te k sebi, u večnost! Zorica, Ivana, Borko i Andreja Komnenović Tempus omnia relevat!
12. Bio je najbolje što je Srbija imala da da, svetu i samoj sebi. Želeo je da stvara svetliju budućnost za svu našu decu, a ostavio nam je večni zavet da je mi stvaramo za njegovu decu. Neka se nikad ne zaboravi... Laka mu zemlja i večni mir... Dr Aleksandra Franić
13. Tvoj san je i naš san, zato nećemo ustuknuti pred šakom jada nekih zlikovaca i njima sličnih, već još odlučnije krenuti u borbu za ostvarenje našeg zajedničkog sna. Neka ti je večna slava i hvala. Davor i Frida, Novi Bečej
14. Andjele naš, još ne verujem da je tvoj lik, tvoja pamet, i harizma napustila ovaj svet. Srce će mi od tuge prepući. Šta ćemo mi bez tebe, to ne znam. Ali, znam da tvoja plemenita i neumorna duša već sada radi na obnavljanju i podizanju neke nove Srbije, u nekoj novoj galaksiji, u kojoj ćeš stvoriti neko novo društvo... probudjeno i samosvesno društvo, u kojem ćeš iznad svega dotaći najdublje i najčistije emocije. Tako si i u nama probudio najlepše osećaje! Verujem da si već zauzeo mesto do Boga i da sa njim diskutuješ o nekoj filozofskoj misli. Neka su ti staze nebeske širom otvorene!!! Nosiću te za uvek u srcu. Svetlana
15. Bili smo kraj tebe kod Terazijske česme 10.03.1991. Od tada do danas, mnogo puta smo te kritikovali, po nekad nismo razumeli tvoje postupke, ali smo se uvek divili tvojoj energiji, inteligenciji i volji. porodica Vujović i porodica Petrović
16. ...ali, našu nadu u bolju Srbiju nikad neće! P. Arsenijević, Pančevo
17. NEIZRECIVO JE. Žal, žal, žal ZA NJIM, ZA NAMA, ZA NAŠE SUTRA. (Nepoznati)
18. Bio si najbolji... bio si moj idol... Poslednji pozdrav Velikanu... (Nepoznati)
19. Tek kada nekog nema, shvatimo njegovu veličinu i veličinu naših grešaka. Nema više melanholije, ipak smo ŽIVI, a dok je nas biće i SRBIJE i Tebe. Nikola i Mladen
20. Dragi Zorane, dragi moj Predsedniče! Ja sam dugogodišnji član naše stranke i njen veliki poštovalac. Najjači medju svima nama bio si i ostaćeš ti. Tvoja ogromna i neiscrpna energija neka bude primer svim mladim ljudima. Tvoja obrazovanost i ležernost, šarm i intiligencija, vera i poštenje, neka za uvek ostanu u svima nama, tvom srpskom narodu. Dragi Zorane, moji unuci su uzrasta kao Jovana i Luka. Da Bog i ljubav, zakon i sva tvoja zalaganja i trud, omoguće našoj deci bezbrižno detinjstvo, igru, radost, nauku, slobodu... Tužni smo svi. Plače sav srpski narod, plače voljena zemlja. Počivaj u miru. Nada Pavlović
21. Iskreno saučestvujem u neizmernom bolu porodice Djindjić, za izgubljenim suprugom, sinom, ocem i bratom. Petrica Radulović, Beograd
22. Našem Zoranu, najvećem državniku ove zemlje, želimo mir na onom svetu i ostvarenje svih njegovih vizija na ovom! Porodica Dujmović, Novi Beograd
23. "Trenutak je dovoljan da se zavoli, Trenutak je dovoljan da se upozna, I samo jedan trenutak je dovoljan da razori sve što je bezbroj trenutaka uspelo da stvori... " Uvek ćeš živeti u našem sećanju... Porodice: Valent, Milo i Micić iz Novog Sada
24. Žalosno je to što za najbolje saznamo tek kada odu. Večna mu slava i hvala. Predrag, Valjevo
259
1. To što su Te zločinci ubili krajem zime znači samo da je Tvoja krv pala na plodno i zahvalno tle Srbije. S proleća će nove mladice, makar samo svojim brojem i uz našu pomoć, nastaviti Tvojim i našim putem u budućnost, kakvu smo zajedno sanjali. Hvala Ti što si nam pokazao da možemo i kako da snove ostvarujemo. Vera Nađ
2. Bio si naša nada, naša snaga, naša energija. Nastojaćemo da završimo ono što si ti započeo. Pokušaćemo da, bez najboljeg medju nama, ostvarimo tvoju viziju moderne Srbije u Evropi. Neće biti lako, ali nećemo odustati, jer znamo da ni ti to nikad ne bi uradio. Završio se život jednog velikog državnika, a otpočela je legenda, koja će uvek biti u našim srcima. Neka ti je večna slava Zorane. (Nepoznati)
3. Ta jedinstvena, neponovljiva ličnost, taj beskrajno hrabar i inteligentan Zoran, koga smo imali čast da upoznamo lično u nekim ružnim vremenima, ostavio je nedopustivo užasnu prazninu u našim srcima. Plačemo i plakaćemo, pamtimo i pamtićemo ga još dugo, dugo. Obračunajte se sa onima koji su ga ubili, ne dajte im da dignu glave!!! To mu dugujemo svi. Meri i Mija Jovanović
4. Nisi dosanjao svoj i naš san, za koji si živeo, ali nam ostaje da se nadamo da će na tvojim osnovama on biti ostvaren! Beograd nije isti bez tebe, niti će ikada više biti onaj stari. Beograd plače, Beograd žali, Beograd tuguje... U mraku je, jer se jedna zvezda ugasila. Najsvetlija... Tvoja... Prerano su nam te oduzeli, ali zauvek ćeš ostati u našim srcima. Zorica Jovanović, Marina i Jelena Popović
5. Dragom Premijeru Djikiju. Ne mogu da oprostim što su dozvolili da te ubiju! Ne mogu da oprostim, tebi, što se nisi bolje čuvao, njima, što te nisu dovoljno dobro čuvali... Mučki su te ubili, taj jadni polusvet, zveri, kojima ljudski život ne znači ništa! Ne boj se, neće ostati živi, ako ništa drugo, rastrgnuće jedni druge... Bio si energija, bio si znak da se nešto dešava, menja, prosvetljuje! Bio si osmeh i radost, neverovatan um i nada da će se na ovom napaćenom prostoru ipak nešto promeniti... Nisi smeo da odeš, ne tako, ne njima da se daš, ne ti, nikako ti! Bio si car, verovanje i. kroz tvoju pojavu, naše samouvereno predstavljanje svetu... Moje dete, Lana, 9 godina, kaže da ne veruje da te nema, šta onda tvoja deca da kažu? Bićeš u nama, uvek, probaćemo da naučimo da pratimo tvoj put... (Nepoznati)
6. Poslednji pozdrav velikom čoveku i Premijeru Srbije dr Zoranu Djindjiću. (Nepoznati)
7. Užasnuta sam šta nam se dešava početkom 21. veka. Snežana Bošković
8. Dragi Predsedniče, možda su te ubili, ali tvoj lik i delo uvek će ostati u našim srcima. Saša i Natalija Pavlović
9. Ne znam šta bih pametno mogao da kažem, a da budem originalan i da se ne ponovim, i zato ću citirati pesnika i ovu pesmu posvećujem tebi. "Da su ti grudi od armiranog betona, Da su ti oči od neprobojnog stakla, Da ti je krv gusta kao smola, Da te je bar jednom Božja ruka takla, Izdržao bi usred ovog pakla, Izdržao bi usred ovog pakla." Imponovao si i meni i mnogima iz moje generacije. Od tebe je moglo mnogo toga da se nauči, sa svakim tvojim pojavljivanjem na televiziji. Ti si zaista bio sunce nade i optimizma, koje se radjalo u zemlji Srbiji u zadnjoj deceniji, a naročito u zadnje dve godine, na mestu Premijera. Neka Bog čuva tvoju porodicu, a tebe neka čuvaju andjeli, gde god da si sada. (Nepoznati)
10. Njegova pojava je bila nada da je moguće preobraziti lice Srbije. Čeznula sam za danom kad će Srbija prepoznati šta ima u Zoranu Đinđiću, kad će ga prihvatiti, kad će ona istraživanja pokazati da je konačno najpopularniji, jer sam znala da će to biti dan kad će Srbija biti konačno preobražena u zemlju plemenitih, pametnih, obrazovanih, mudrih, ispravnih, pozitivnih, hrabrih, civilizovanih, normalnih ljudi i u kojoj je kanalizacija konačno tamo gde joj je i mesto, u kojoj je konačno uspostavljen sistem civilizacijskih vrednosti, u kojoj je defetizam, tupost, primitivizam na marginama. Imao je onu vrstu energije koja pokreće druge, koja motiviše i menja svet. Oni divlji, ološ, oni iz kanalizacije, prepoznali su u njemu opasnost i morali su da ga uklone. Ali, taj čovek je čudo: njegova smrt kao da je prosvetlila Srbiju, kao da se njegova energija preselila u sve nas. Kako bi se radovao da je mogao da nas vidi, da nas čuje, koliko iskrenih i pametnih reči je izgovoreno ovih dana najveće tuge! Nije se čula ni jedna glupa, kurtoazna rečenica. Nadam se da više nikad nećemo biti oni od pre dvanaestog marta. Samo tako bi ovaj strašni gubitak, onog najboljeg što smo imali, ipak imao neki smisao. Nadam se da njegovi saradnici neće nikad zaboraviti ove dane i sve odluke koje su doneli i da nikad neće protraćiti njega u sebi. Nikad ga neću zaboraviti! Vesna Đapić
11. BILA JE ČAST ŽIVETI SA TOBOM. ZAUVEK ĆEŠ OSTATI U NAŠIM SRCIMA I UVEK U NAŠIM MISLIMA. HVALA ZA SVE. DJURDJA DUKIĆ sa porodicom, BAČKA PALANKA
12. Srbija je tek sada shvatila da je imala Premijera briljantnog uma i harizmatične ličnosti! I najzad je došlo vreme da se sklone svi mediokriteti, koji te nisu voleli i koji su doprineli da Tebe više nema. Srbi-pravoslavci će nastaviti Tvojim putem i odvesti Srbiju na njen demokratski, evropski presto. Ali, srce mi se stegne, kad pomislim da smo, za uzvrat, morali da te izgubimo. Srbija plače za Tobom. Katarina Milošević, 28 godina, dirigent, Norveška
13. Dragi Zorane, Mnogo smo te voleli i cenili tvoj rad. Znaj da nisi umro uzalud. Stela
14. Zorane, borićemo se da Srbija bude onakva kakvom si je Ti zamislio. Slava Ti i hvala. Djordje, Radmila, Svetlana i Aleksandar Radovanović
15. U ovom tužnom času, teško je pronaći prave reči, ali jedino što nam, posle tebe, ostaje su tvoje ideje, pokretačka snaga i dela koje će stvarno pokazati koliko si bio VELIKI. Neka ti je večna slava i hvala. Vera, Mica i Dejan
16. Ej, bre, Premijeru! Juče sam satima stajala ispred zgrade Vlade Srbije. Utom je počeo sneg da pada. Potom sam nastavila da stojim, sva mokra. Pomislila sam tada da Ti, pod navedenim naslovom, u Knjizi žalosti napišem da se u stvari reči tope, kao i te mace, što su padale. Ali, da ipak moram da Ti kažem nešto. Da ti kažem kako nema smisla. Nema smisla što u toj svojoj brzini, večito u pokretu, stalno nasmejan, što tako ode. A ja mislila da dovedem decu nazad ovamo. Pa, da, svi zajedno, odemo na koncert "Stounsa"... Dok sam čekala, pomislila sam kako možda voda, koja sad već lije iz nas, kako mozda ona ipak spere krv srama. Dozvoli da Ti priznam da sam još pomislila kako su Maršala, koji je pokušao sa bratstvom, jedinstvom i nesvrstanima, posle napali svi narodi i narodnosti: Hrvati, što je komunista, Srbi, što je Hrvat, Slovenci, što je podsticao razvoj juga, jug, zato što je Slovenija već i u njemu imala svoje evropsko tržište i sirovinu za Evropu. Premijera Srbije ubio je Srbin, a ti si samo hteo da Srbija postane zemlja ljudi, gradjana, budućnosti dece. Sada, kada te nema, kao da svi zajedno najzad shvataju šta su imali. Ipak, tragično je to što prvo mora vazda da se desi tragedija. Dotle te je svako video kako je hteo; Ti si video kako bismo mogli, već jednom, i da budemo. Pri tom, svi žele u Evropu, ali i dalje ne opraštaju bilo šta ispred vremena mitova. Može i to da se razume. Uzastopce izneveravani kroz istoriju, časni žitelji ovih uzburkanih prostora se jednim delom sve grčevitije vraćaju jedinome što im preostaje: korenima. Ti si sagledao i plodove. Najzad su to svi shvatili. I još da Ti kažem, pošto juče nisam dočekala red, mada sam dan pre toga, Tog dana, tebi odnela prvi cvetak u Krunsku ulicu: puno je cveća bilo sa svake strane ulaza u zgradu na uglu Kneza Miloša i Nemanjine, tamo gde sam 29. septembra 1999. stajala tačno iza Tebe, sve dok nas nisu buba-švabe sa Slavije pendrecima rasterali, kojom prilikom su mi tri prsta desne ruke rasmrskali usput. Kažem "usput", jer kad je krenuo stampedo, ja nisam ubrzala korak. Nisam rodjena da bežim. A i strahovala sam od toga da ne padnem ispod nogu naših sopstvenih. Tako da sam smireno, ili bar na izgled, produžila dalje, pa su me momci zakrvavljenih očiju potkačili, jureći goloruki plen u trku. Tek, puno je cveća bilo, i tu. A i danas, duš Tvoje poslednje zemaljske šetnje. Bilo je venaca, pojedinačnih karanfila, proleća u mislima na Tebe, uprkos tome što je danas opet bilo hladno. Ali, najlepše od svega bilo je kad sam juče čula kako prodavačica visibaba u blizini Vlade doziva mladića da mu vrati kusur. Mladić je na njega zaboravio, ili je mislio da stručak staje triput više. To mu tad nije bilo važno. Njoj je pak bilo: važno joj je bilo da mu upravo zato vrati sedamdeset dinara. Jutros sam ja zaboravila sir, koji sam kupila na Kalenić pijac,i pre nego što sam pošla do Hrama. Vratim se časkom po sir, a prodavačica me pita koliko ga je bilo, koji je to sir bio. Naime, još mnogi su danas sir zaboravili. Drugo ćemo poneti u budućnost. Ponećemo Tvoj trajan primer. Toliko si nam vere i radosti podario, čak i sred tuge, od koje mi je grlo sama jedna knedla, Jedini naš, jedini koji si umeo da se našališ i na sopstveni račun, i da priznaš svoje greške, a i da voliš da preskačeš stepenike: ponećemo i sećanje na uličnu preduzetnicu, koja, blizu upaljenih sveća pored Tvoje slike, sa najdubljim osećanjem poštenja, prodaje visibabe. S. M. Stojaković
17. Poslednji pozdrav Premijeru Dr Zoranu Djindjiću. Bio si doktor filozofije, a najmanje si filozofirao. Mnogi oko tebe su baš to radili... filozofirali, saplitali, smetali... A ti si radio, bar za troje. Svojom mudrošću, pameću, umećem i šarmom si plemio sve. Moja porodica ti se divila, bila uz tebe i potpuno ti verovala. Surovo su te zaustavili i ti si otišao od nas. Ali, ostaćeš za uvek u našim srcima. Bog neka čuva tvoju divnu porodicu. Božija pomoć će trebati i svima nama. Počivaj u miru. Stefan, Dragana, Zorica i Dragan Nikolić, Petrovac na Mlavi
18. Kada smo izgubili svaku nadu da ćemo moći da živimo kao sav normalan svet, Zoran Đinđić nam je ulio "vetar u jedra", da istrajemo i da ne napustimo ovu zemlju. Sada, kada ga više nema među nama, možemo da poručimo zlotvorima, koji su ga ubili: "Grdno ste se prevarili, ako ste mislili da nas je malo - njegova snaga i pozitivna energija sada žive u milionima njegovih istomišljenika. Zar mislite da možete sve da nas pobijete?" Onima koji su krčili put demokratije zajedno sa njim, želimo da poručimo da nipošto ne posustaju, da smognu snage, da ukrste koplja sa šljamom, koji se nakotio u ovoj zemlji i da im pokažu da ne želimo da delimo našu zemlju sa njima! Aida i Miroslav iz Novog Sada
19. Stvarno je velika "cena" promena u Srbiji... ova je prevelika. Pokazao si nam da, kada u nešto verujemo, moramo mnogo, mnogo da se trudimo, ali da to ipak možemo da ostvarimo. To će biti teže bez tebe. Bio si naše preko potrebno svetlo na kraju tunela... i uvek ćeš biti naša zvezda vodilja, da nam malo osvetli put. Najbolji nikada ne umiru, oni su večni. Nećemo te zaboraviti. (Nepoznati)
20. Duboko se molim i nadam da će ljudi, koji nastavljaju Vašim stopama, dobiti istinsku podršku i nakon proglašenih dana žalosti, negirajući uzaludnost Vaše pogibije. 12. marta 2003, mračna, gnusna zločinačka mreža ugasila je Vaš ovozemaljski život. Istog dana, počeli ste da živite u našim mislima i dušama, više nego ikad pre, Vi, čoveče, koji ste imali hrabrosti i volje da se borite za nas; da ustanete i kažete glasno da imamo pravo na (bolji) život; isto to Bogom dano pravo, koje su Vama oduzeli; Vama, koga nismo dovoljno razumeli, voleli i podržali u meri i na način koji bi sprečio beogradske dogadaje od 12. marta 2003. godine. S ljubavlju i poštovanjem, posustala mladost, za koju ste se borili, svi mi, razni i mnogi, koji smo se umorili, koji nismo imali viziju, delovali više indiferentno, nego opredeljeno; mi, koji smo Vas prepustili vetrometini i mi, koji istinski žalimo i delimo tugu i bol sa Vašom porodicom, prijateljima i saradnicima. Mi, koji smo ostali da se postaramo sami za sebe i mi, koji ne možemo (a da bar možemo!) da Vas vratimo tamo gde vam je bilo mesto... u Beograd... u Vaš topli dom... Vaš jedinstven život... sa svim što jedan ljudski život može da nosi... radostima, tugama, uspesima, borbama, nadanjima, htenjima, ljubavlju, pa i smrću – ali, ne od ruku krvnika, i ne na pola puta... I baš kao što glumica Milena Dravić kaže: Kome zvone zvona? - Danas, u čitavom svetu, ...Vama - da Vam odaju poslednju počast... i nama, ...za opomenu. Slava Vam i hvala. Bože pomiluj i pokoj duši. Milica Pete, dipl. ecc
21. Nacionalni savet Rumuna i celokupna rumunska nacionalna manjina Srbije i Crne Gore najoštrije osudjuju zločinački čin ubistva Predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Djindjića. Nacionalni savet Rumuna podržava mere koje preduzimaju Vlada Republike Srbije, i drugi nadležni državni organi, u cilju očuvanja mira i ustavnog poretka, kao i dalje demokratizacije Srbije. Nacionalni savet Rumuna duboko saoseća sa porodicom tragično preminulog Premijera Srbije Zorana Djindjića i izražava duboko saučešće Vladi Srbije i Demokratskoj stranci, koji su izgubili lidera i velikog borca za reforme i demokratizaciju Srbije. Za Nacionalni savet Rumuna, Lucijan M A R I N A, prvi potpredsednik Saveta
22. Pucali su u mladost, pucali su u budućnost, pucali su u moju decu. Zorane, hvala ti na svemu!!! Obrenović Dejan, Čačak
23. POŠTOVANI PREMIJERU, NA MENE STE OSTAVILI JAKO LEP UTISAK... GLEDALA SAM VAS SKORO SVAKOG DANA, NA RAZNIM TELEVIZIJSKIM EMISIJAMA, PRATILA SAM VAŠ RAD I BILA JAKO ZADOVOLJNA ŠTO POSTOJITE I ŠTO UOPŠTE POSTOJI NEKO KO NAŠU ZEMLJU MOŽE IZVESTI NA PRAVI PUT. VEROVALA SAM DA ĆETE USPETI, JER STE BILI ČOVEK SA PUNO OPTIMIZMA, PROFESIONALAC U SVOM POSLU, DOKTOR FILOZOFIJE, JEDAN OD RETKIH LJUDI, KOJI SU MOGLI MNOGO TOGA DA UČINE ZA NAS, SRBE. BILI STE VELIKI SRBIN I OSTALI. OSTAĆETE ZA UVEK U MOM SEĆANJU, UVEK ĆU VAS PAMTITI, KAO NEŠTO NAJLEPŠE ŠTO SE MOGLO DESITI MENI I MOM NARODU, IAKO SAM JA SAMO JEDNO DETE. NEKA VAM JE VEČNA SLAVA! HVALA ZA SVE. (Nepoznati)
24. Prokletstvo srpskog naroda jest u tome što se previše lako lišava najboljih. Neka je večna slava i pokoj duši Premijeru Zoranu Djindjiću. (Nepoznati)
25. Put ka Evropi, bez tebe, biće mnogo teži. Kokan Vladimirović
260
1. NA SVAKOM KRAJU POČINJE JEDAN POČETAK! NEK TI JE VEČNA SLAVA I HVALA, ZA SVE ŠTO SI UČINIO ZA NAS. NEK TE ČUVAJU SVI NEBESKI ANDJELI! Posle današnje tužne šetnje, ostaje samo velika tuga u svakom od nas. Nemam reči u ovom teškom trenutku! KAKO SE I LIČNO OPROSTITI OD TEBE, TAKO JEDINSTVENOG I TAKO IZUZETNOG ČOVEKA I PREMIJERA, SPREMNOG DA NAS IZVEDE IZ OVOG SREDNJOVEKOVNOG MRAKA, PUNOG ENERGIJE, VREDNOG, RADNOG, OBRAZOVANOG, USPEŠNOG I PRIZNATOG OD TOLIKIH LJUDI I POZVANOG I OD SAMOG BOGA DA NAS VODI? SLAVA TI I HVALA, ZA SVE ŠTO SI UČINIO ZA NAS! Možda jedino mogu da se, na današnji dan, obavežem da ću u ovom trenutku i lično doprineti i lično se angažovati i da ću postati član Demokratske stranke i time pokazati da sve one šetnje nisu zaboravljene. Možda, sada kada Tebe nema, a svi kažu da si ti pola stranke, nas treba da bude mnogo, mnogo više. Želim da i onog koji pročita ovo što pišem podsetim da jedino ako smo rešeni da verujemo, pošteno radimo i časno se borimo za bolju budućnost. Uz dužno poštovanje Dr Zoranu Djindjiću, želim da poverim jednu sasvim novu ideju, uz još jedno HVALA ZA SVE! Nikada nisam bila ni u jednoj stranci niti organizaciji, rodjena sam 1952. godine u Beogradu, a budući sam član Demokratske stranke. dipl. ing. org. rada Milica Jović
2. Puno Ti hvala! Živećeš u našim srcima! U ime naše dece! Porodica Danilović
3. IMALI SMO NEKADA ČOVEKA KOJI JE IMAO "DAR", SADA GA VIŠE NEMAMO. NAJBOLJI OD NAS ODLAZE. BILO BI BOLJE DA ODU NEKI DRUGI, ALI TO NIJE NI LOGIČNO, NI MOGUĆE. SUDBINA IMA NEKE SVOJE LJUDE... NAPUŠTAJU NAS ONI KOJE VOLIMO, ODLAZE I NE VRAĆAJU SE VIŠE. NA NAMA JE DA SAČUVAMO I ODBRANIMO ZAVET PROŠLOSTI, DA ONO ŠTO ĆE BITI OPRAVDA I OBJASNI ONO ŠTO JE BILO. NEKA MU JE LAKA ZEMLJA. PORODICI ISKRENO SAUČEŠĆE. S POŠTOVANJEM, ZMAJKOVIĆ PETROVIĆ ZORICA
4. Dragi Zorane! Na prvom mestu, žao mi je tebe, kao izvanrednog čoveka. Nisi zaslužio ovakav kraj. Nisi zaslužio ovakav glup narod, koji nije bio sposoban da prepozna šta vredi u ovoj zemlji, nije bio u stanju da stane uz tebe, da ti da podršku, ako ništa drugo, nije bio u stanju da ne naseda na svakojake tračeve o tebi. Veruj mi da su se mnogi pokajali, ali sad je kasno. Žao mi je što si otišao medju andjele, sa tugom na srcu, jer si mislio da te ljudi u ovoj zemlji ne vole, da nisi popularan. Volelo te, Zorane, mnogo ljudi, medju kojima sam i ja, ali smo bili kao fino vaspitani, normalni ljudi, umereni, potisnuti u sami ćošak od ovih silnih "patriota", koji su obične hulje. Patriotizam je savremena, moderna Srbija u Evropi, onakva kakvu si je ti zamišljao i gde si nas bio poveo, a ne ona od pre 10 godina, krvava, varvarska, praistorijska. Ne onaj geto, gde smo bili zarobljeni. Nadam se da si mogao, danas bar, sa neba da vidiš nas, one iz ćoška. Da vidiš koliko je ljudi došlo, koliko je plakalo, tugovalo. Na drugom mestu, žao mi je tvoje porodice, jer su ostali bez najbližeg. Oni taj gubitak ne mogu nadoknaditi. Žao mi je tvoje prelepe supruge, prelepe dece, majke, sestre... Na trećem mestu, žao mi je Srbije, jer je mnogo izgubila. Žao mi je Srbije, jer je konačno bila na putu izlaza iz tunela. "Srbija je godinama bila u mraku, tumarala, sada se konačno vidi izlaz, vidi se svetlost na kraju tunela..." - ovo su tvoje reči. Bojim se da nas nema ko drugi povesti dalje. Volela bih da me bilo ko u ovome demantuje, volela bih da tvoji ljudi, koje si ti učio, budu uporni i jaki, da nastave što si započeo, ali... Volela bih... Videćemo! A na četvrtom mestu, žao mi je same sebe. Imala sam neku nadu, sad je iskreno rečeno nemam. Ali, ja za razliku od Srbije, koja sada zavisi od drugih, zavisim i od same sebe. Tužno jeste, ali moja nada, kao apsolventa gradjevinskog fakulteta, je inostranstvo. (Nepoznati)
5. Hvala, Bio si nam Bog, bio si nam zvezda, bio si nam sve!!! S večnim poštovanjem, Porodica ERIĆ iz Abu Dabija
6. Posle više vekova ratova i razaranja, Srbiju je ogrejalo sunce, koje je rasipalo zrake energije, poštenja, iskrenosti i požrtvovanja. Neka čudovišta su pokušala da te ugase, ali u tome nisu uspeli. Tvoji zraci će uvek grejati srca poštenih ljudi, koji će, iako veoma teško, nastaviti tamo gde si ti stao, na putu ka svetlijem životu. Večno HVALA. (Nepoznati)
7. Dragi gospodine Premijeru, Imali ste sve što treba da ima jedan političar, vredan pažnje: inteligenciju, strategiju, istrajnost, odlučnost, šarm. Niste se štedeli da ovu napaćenu Srbiju podignete sa dna, na neko više mesto. Na žalost, prekinuše Vas. Ne zvuči mi utešno obećanja da Srbija neće posustati bez Vas. Pitam se: "Može li?" Zauvek ću Vas se sećati, zajedno sa ostatkom Srbije i sveta. Počivajte u miru! (Nepoznati)
8. Maestro, Ti koji si bio brži od Evrope i sveta, bio si naša mudrost, energija, naš ponos i najveća nada. Poslednje trenutke svog života posvetio si Srbiji, a meni i mom detetu, na čijem licu sam videla suze za Tobom, davao si neverovatnu nadu i veru u budućnost, u Srbiju. Gledaćeš sa neba Srbiju, o kojoj si sanjao, a mi ćemo raditi onako kako si nas Ti učio. Počivaj u miru, andjeli s Tobom. BEOGRAD, 15.03.2003, Dragana i Milica
9. Predsedniče, Srbija danas rida od bola za Vama! Ne postoje reči, kojima se može opisati ono što ste Vi bili za nas mlade! Verovali smo da ćete nam prosvetliti put u lepšu i bezbrižniju budućnost. Taj put ste pronašli i započeli, ali Vas bezbošnici oteše od nas. Iako se u ovom času osećamo izgubljenim bez Vas, kao siročad, koja su ostala bez oca i majke, dugujemo Vam bar toliko da sačuvamo ono što ste stvorili i zbog čega ste platili životom. Mi ćemo putem demokratije dalje morati bez Vas, ali trag koji ste ostavili u životima svih nas, je neizbrisiv. S' neizmernom tugom, Valentina Cocić
10. Bili ste simbol slobode, uma, životne radosti. Umeli ste snove da pretvarate u stvarnost. Romantičar medju realistima. Antički junak medju smrtnicima. U vreme "martovskih ida", zauzeli ste mesto, koje Vas je davno čekalo na zvezdanom nebu - medju sebi ravnima, medju najvećim stvaralačkim ličnostima. Uverevam Vas da će moje srce umeti da prepozna Vašu zvezdu. Kornelija Icin
11. Zadnji pozdrav za Zorana, velikog u svemu, ali najvećeg po optimizmu i pozitivnoj energiji. (Nepoznati)
12. Dragi naš Zorane, tvojim odlaskom odneo si lepotu, dobrotu, pamet i nadu u bolje sutra. Porodica Petrović
13. DRAGI ZOKI, OTVORIO SI VRATA I PUSTIO SVETLOST U OVAJ MRAČAN TUNEL, U KOM SMO TUGOVALI 10 GODINA. TU NEGDE, U LAVIRINTU HAOSA I MRAKA, KORAČAJUĆI KA SVETLOSTI, MRŽNJA ZLIH TE JE ZAUSTAVILA. ALI, MI HODAMO I HODAĆEMO, A NAŠE SUZE SU SVE SVETLIJE I SVETLIJE, KAKO SE PRIBLIŽAVAMO TVOJOJ VIZIJI. PO TIM SUZAMA, KORAČAJUĆI ZA NAMA, JEDNOM ĆEŠ PRONAĆI NEKU BOLJU SRBIJU, KOJA ĆE UMETI DA VOLI I CENI TAKVE KAO ŠTO SI TI. I NE PLAŠIMO SE VIŠE DOK HODAMO! TI NAM ČUVAŠ LEDJA, OD SAD PA ZAUVEK. NEKA TE BOG ČUVA, KAD TO NISMO ZNALI MI. JELENA, NEBOJŠA I NENAD GEIĆ
14. Djiki, bio si naš prozor u svet. Hvala ti za svu demokratiju koju si nam doneo. Nikada te nećemo zaboraviti. Nemanja Branković, Smederevo
15. Moja žalost je velika, jer bez tebe smo izgubili jednog velikog čoveka, koji je potreban ovome narodu, i izgubili smo kontakt ovoga sveta, jer si ti bio onaj koji nas je ka njemu vodio, i neka naše misli sa tobom budu do veka, jer treba da pamte ono što si ti za nas učinio. Nikola Ivan Andjelić
16. ZAR JE MORALO OVO DA SE DOGODI, PA DA SHVATE, ČAK I ONI ŠTO TE NISU VOLELI, DA SI TI BIO NAŠA JEDINA NADA. PORODICA STANKOV
17. Bio si previše inteligentan, hrabar, tolerantan, sposoban, radoznao i uspešan - sve ono što mediokritet ne oprašta. Praznina i bol, koji su ostali za Tobom, su neizrecivi. Potpuno je neverovatno da Te više nema, da je moguće zaustaviti takvu energiju. Biti takav čovekoljub i entuzijasta, u ovoj i ovakvoj sredini, je poseban kvalitet i dimenzija više. Bio si, jednostavno, viši od svih. Sada si zaista visoko - na nebu, na mestu mnogo boljem od ovog, koje ni svesno nije da je Tebe trebalo zaslužiti, a ne shvatati olako. Zauvek ćeš ostati u našim srcima. Stojana i Smiljana
18. iskreno saučešće porodici Djindjić. Budite ponosni što ste ga imali. (Nepoznati)
19. Prošle godine, u ovo vreme, bila sam najsrećnija osoba na svetu. Kao novi, mladi član Demokratske stranke, dobila sam čestitku za rođendan sa potpisom gospodina dr Zorana Đinđića. Bila sam ponosna što mi je tako važna ličnost, čije ideje, stav i optimizam, veoma cenim, uputila čestitke. Priželjkivala sam da se to ponovi i ove godine. Ali, dan pred rođendan, stigla mi je vest o tragičnom dogadaju, u koju još uvek ne mogu da poverujem. Naša zemlja i stranka su izgubile mladog, pametnog i sposobnog čoveka, a njegova porodica divnog oca i supruga. Najiskrenije saučešće gospođi Ružici, deci i članovima Demokratske stranke. Aleksandra, Zrenjanin
20. Bili smo kraj tebe kod Terazijske česme 10.03.1991. Od tada do danas, mnogo puta smo te kritikovali, po nekad nismo razumeli tvoje postupke, ali smo se uvek divili tvojoj energiji, inteligenciji i volji. Milan, Snežana, Jakov i Ana Vujović
21. Kakva tragedija za srpski narod, a o porodici Zorana Djindjića da i ne govorimo! Zoran Djindjić neće biti zaboravljen, ako je to ikakva uteha. Duško i Marija Andreić, Issaquah, WA, USA
22. Porodica Vucović iz Chicaga
23. U ime svoje porodice, želim da se oprostim od Vas, koji ste nam, sve ove godine, davali snagu da izdržimo, istrajnost da se borimo i energiju da uvek gledamo na lepšu stranu, čak i onoga što je po nekad izgledao kao totalni mrak. Sada, taj mrak postoji, jer Vas više nema, a na svima nama je da vidimo možemo li, na osnovu onoga što ste nas naučili, da ponovo nadjemo svetlost. S poštovanjem, Ratka Djuran
24. Nas izlasku iz najmračnijeg perioda srpske istorije, obasjao si nas, samo na tren, svetlošću svog blistavog uma i beskrajnog optimizma. Učinio si da poverujemo kako i mi zaslužujemo život dostojan čoveka. Zločinačka ruka nije ni zadrhtala dok je pucala u tu nadu, u tu svetlost, koju si ti oličavao. Bože, da li uopšte ima budućnost narod koji odvajkada ubija svoje najbolje sinove?! Tuguj, čemerna Srbijo, i pokaj se, kao i obično, kao i uvek, kad je prekasno za sve... ali, pamti čoveka, koji je, sa osmehom na licu, svesno žrtvovao sebe, dok je pokušavao da uradi mnoge velike stvari za Srbiju, za sve nas i umesto nas! Petar, Tamara, Nataša i Milan Rajić
25. Hvala za sve sto si učinio za Srbiju! Porodica Trnovac
Нема коментара:
Постави коментар