13.
E-knjiga žalosti
61
1. Pitanje je, da li smo Vas zaslužili. Hvala Vam najlepše, za viziju, za Vašu borbu i istrajnost. Bićete uvek u dušama srpskim. Neka Vam je laka crna zemlja. R. Popović-Djurić
2. Dragi Zorane, Teško je naći prave reči, koje bi mogle da iskažu bol tvoje porodice za tobom, a isto tako i nas gradjana. Pokušaću da ga ublažim rečima velikog Njegoša: "Blago onom k`o dovijek živi, imao se rašta i roditi". Popović Dragan sa suprugom Milkom iz Čačka
3. Sve velike stvari, sve velike ideje, svi veliki napori, svaki veliki razlog, sve je to sa Zoranom imalo smisla. Na pravdu se ne treba pozivati sada. Kasno je. Neka mu je laka zemlja, a ime i delo neka mu se, za na vek, veličaju. M. Radoman
4. Hvala ti za sve što si uradio za Srbiju. Radnici Telekoma, Valjevo
5. Kad čovek nešto jako želi u životu, onda se celo Vaseljenje uroti da mu pomogne. Jako si želeo ti, a i mi sa tobom, lepu, demokratsku i srećnu Srbiju. Sada je želja još jača. Snežana Marković
6. Poštovani Gospodine Predsedniče, Ima nas 10 miliona. Malo ili mnogo? Dovoljno. Dovoljno da nastavimo put, koji si nam ti prokrčio, za dobro nas i naše dece. I mi idemo dalje tim putem. Putem, koji si nam ti otvorio. Budi siguran, iako nisi fizički sa nama, a znamo da duhom jesi, da će Srbija biti ono što si ti hteo da bude. Ponosna, moderna, evropska i jaka Srbija. Gospodine Predsedniče, hvala za energiju i nadu koju si vratio poniženom srpskom narodu. Hvala ti što si nas ponovo podigao na noge. Nastavljamo tvojim putem. Dušan, Olivera, Mihailo i Ljiljana iz Kruševca
7. Gledam nebo, tako je sivo, i onog galeba u daljini, raširio krila i slobodno leti, i ja sa njim u svojoj tišini. Kuda je nestao osmeh sa lica? Lik Ti vidim u jatu drugih ptica. U snovima se još sa Tobom družim, osmeh mi skriva lik tužni. I sada, dok slušam tišinu, Saznanje me muči, sećanja bole, ne predajem se, kao i Ti, galebe, što tražiš sada pučine nove. NEKA TI JE VEČNA SLAVA! Sandra Djukić
8. Gospodine Zorane, Već nekoliko dana pokušavam da ono što osjećam pretvorim u riječi, ali jednostavno ne ide. Sve što bih napisao djeluje mi patetično i nekako lažno, a ti to ne zaslužuješ! Umesto toga, prepisaću reči, koje su me duboko dirnule, a izgovorio ih je gospodin Korać: "Otišao si tamo gde ti ništa ne mogu: u naša srca i naše misli!" Od mene, na kraju, ipak samo jedno Veliko Hvala! Marijan Matancić
9. Poslednji pozdrav iskrenom prijatelju Crne Gore. Pocivaj u miru, veliki Zorane, "Djiki", Djindjiću. Tvoji prijatelji i poštovaoci iz evropskog Montenegra, Danilovgrad (Nepoznati)
10. Dragi veliki brate, nisam ti mnogo pomogla u borbi, a ni sada ti, na žalost, ne mogu pomoći. Samo mogu da molim Gospoda, da te primi, tamo gde Pravednici počivaju, i da dã utehu tvojoj porodici. Bože, budi milostiv duši našeg Zorana i čuvaj njegovu i našu Srbiju. Nikada te neću zabraviti. Petrović, Smederevo
11. Bio si naš iskreni prijatelj! Hvala ti što si meni i mom narodu omogućio da Srbiju osećamo kao svoju zemlju! Faruk, Novi Pazar
12. Molila bih svu decu, da se ugledaju na Zorana i da im on bude uzor, da ga pamte i da rade kao što je i on radio. Radmila i Ratomir iz Čačka
13. Bili ste mnogo više od onoga što ovaj narod može sebi da priušti. Kao da Vas nismo ni zaslužili. Neka Vašoj velikoj i hrabroj duši Bog podari večni mir, a nama, smrtnicima, mudrost i volju, da iz ove nesreće izađemo bolji nego što smo do sada bili. Gordana Gradinski
14. Srbija će tek da shvati koliko je izgubila. Velika mi je čast što sam bila Tvoj savremenik. Ivana Jaksić, Beograd
15. Verujemo da će tvoji stranački drugovi dokazati da je, i posle tebe, isto. Zbogom i počivaj u miru. familija Vranješ, Zürich
16. Kažu da su oči ogledalo duše. Ako je to tačno, u grudima Srbije je potop. Nikada nećemo zaboraviti! Nikada nećemo oprostiti! Voleo bih da mi oni, koji su bili protiv tebe, kažu ko sad!? Počivaj u miru. Večno demokrata, večnom demokrati, Ivan M - Pančevo
17. Kakav smo mi to narod? Ne možemo da priznamo da je neko uspešan. Hvalimo ga tek posle smrti. Kuda će sada Srbija? Da li vredi ovde ostajati? Jelena Mrsović
18. Djiki, pokušaću da ne budem patetična, jer ni ti to nikad nisi bio, ali po drugi put je Tvoja jaka i harizmatična ličnost zaustavila celu Srbiju. Prvi put 2000. zbog izborne kradje, jer si rekao da sve treba da stane (i stalo je), a drugi put sad 2003. zbog tuge što smo Te izgubili. Ne znam kako je bilo kad je tito (namerno pišem malim slovom, jer veliko nije zaslužio) umro, ali ovako sigurno nije. Sigurna sam da ovoliki bol, tugu, žalost, bes i nemoć nikada još Srbija nije osetila! Neću otići iz naše divne zemlje, već ću verovati da ćemo Tvoje delo uspeti da nastavimo ZAJEDNO, ljudi iz Tvoje stranke i Tvoje vlade i svi mi POŠTENO i da ćemo doći do SRBIJE NA PRAVOM PUTU. Počivaj u miru, dragi naš premijeru, nikad Te nećemo zaboraviti!!! Ana Panić, Beograd
19. Poslednji pozdrav dokazanom prijatelju crnogorskog naroda. (Nepoznati)
20. I Makedonija plače. Vi ste najbolji (ne volim da pišem u minatom vremenu). (Nepoznati)
21. Poslednji pozdrav, dragom našem Premijeru. Brankica
22. Uvek ćeš biti u našim srcima i dušama! Predrag Treskanica, Beograd
23. Posle tebe, svi su poput velikih, tromih kornjača - možda bi i želeli nešto da učine, ali su suviše teški i tromi, da bi to i ostvarili. Tek ćeš nam Ti nedostajati. Tragedija! S. O.
24. Plači Srbijo, kad nisi znala da ga sačuvaš! Nina, Beograd
25. Iako se nisam slagala s Đinđićem, pogotovo oko pitanja odnosa Srbije i Hrvatske, iako ja po nacionalnosti nisam Srbin, dapače, pripadam naciji koja je u ovom ratu izgubila tisuće svojih građana; uvijek patim kada umre istinski borac za demokraciju i slobodu. Zbogom! Martina, Rijeka, Hrvatska
62
1. Bila je čast i privilegija koračati istom zemljom, udisati isti vazduh, živeti u istom vremenu s Tobom... Za uvek ćeš ostati u našim srcima, Zorane. porodica Marković, Kragujevac
2. LJUDINO, u tvojim očima se Sunce ogledalo. Da li je Srbija crna rupa, koja jede svaku svetlost ? Mnogo smo te voleli. porodica Ralcić
3. Zbog tebe sam jedino ostajao ovde svih ovih godina. Sada, sa tvojim odlaskom, nemam šta da tražim u ovoj zemlji. Dalibor Mihajlović
4. Dragi Zorane, hvali ti za sve. Za nas Srbe je velika sramota, da takvi kao ti umiru, a da se kriminalci šetaju ulicama. Najiskrenije saučešće porodici Djindjić. Nebojša iz Beograda
5. Poštovani Zorane, Istorija će dokazati kakvog je čoveka Srbija izgubila. Hvala Ti za sve. Goran Vuković
6. Ogromna šteta za sve. Aleksandar
7. Najbolji, Hvala za to što si nam vratio Osmeh. Hvala za to što si nam vratio Nadu. Hvala za to što si nas vratio Srbiji. Znam da nam ne bi dozvolio da sve to menjamo, da bismo vratili Tebe... Ostaje uspomena i obećanje, da ćemo dovršiti posao. Dragan N.
8. Žao mi je što u Srbiji ima sve manje ljudi koji vrede. Miodrag Blažić, Irska
9. Bio si motor automobila marke "Srbija". Taj motor ne radi više, automobil je stao. Motor je bio jedinstven i ne postoji šema na osnovu koje bi mogao novi da se napravi. Na nama je sada da, SVI zajedno, guramo automobil, kako bi se kretao. Mnogo snage će nam trebati da bi se kretao uzbrdo, a isto toliko napora da ga zadržavamo de ne ide nizbrdo. (Nepoznati)
10. Neutešni smo, ostali smo bez velikog čoveka. Snežana, Cirih
11. Najiskrenije, Hvala Vam što ste pokazali kakav treba da bude mlad čovek, srpske krvi. Neizmerno Vas poštujem i divim Vam se. Sve reči hvale su Vam već rečene. Bili ste JEDINSTVEN čovek, koji je imao veru, cilj i moć. Bili ste predsednik umesto predsednika. Kada bi mogli da se vratimo samo 5 dana unazad... kada bi postojao vremeplov... Ivana Plazinić
12. Najiskrenije saučešće porodici, stranci i narodu Srbije od porodice Markovic. Stevana, Olge, Marka, Milana i Ivanke Marković Milutinović. Zbog Vas sam se vratio, posle 35 godina odsustva, u svoju rodjenu zemlju. Vi ste mi dali nadu za bolju budućnost, snagu i volju da učinim nešto za svoj narod. A naročito za mlade i talentovane, koji su spremni da ostanu ovde i ulože sebe u budućnost ove zemlje. Ako jedan narod može da proizvede jednog časnog, pametnog, snažnog, i, u najboljem smislu reči, čoveka modernih shvatanja, onda može i više. Ja i dalje imam nadu, kao i Vi. U dubokoj zahvalnosti, Milan Marković, rodjen 03.11.1963. u Beogradu, ponovo rodjen 15.10.2000. u Beogradu
13. Bio si veliki čovek, mnogo si učinio za Srbiju. Nikada te nećemo zaboraviti. Počivaj u miru. MARKOVIĆ GORAN, MARKOVIC NADA
14. Svi nazovi junaci nikom ponikosše, i u mišje rupe se sakriše. Napustio si nas, jedini pravi srpski junače. Ostaćeš nam večno u srcima, dragi naš Djindjo! Dragan Vukčević, Beograd
15. Dragi Zorane, mnogo me je potakla tvoja nesreca, koje si junački pao za slobodu Srbije i naroda, neka ti je večna slava i hvala, što si podržao srpski narod, koje si mnogo ucinio. U miru počivaj. S. D. Mesaroški, Australia
16. Bili smo deo 5. oktobra i, s tobom, verovali u bolje sutra. Šta sada? Vesna i Neša Raković
17. Ne postoje reči, kojima se može opisati kako se sada osećamo. Bol i tuga su neizmerni. Ožiljci će ostati za uvek, kao i snaga i upornost, koju si preneo na nas. Pokušaćemo da nastavimo ono što si ti započeo. Svetlana
18. Još uvek ne mogu da poverujem da ste nas napustili... Znam da je pravda spora, ali dostižna, i da će djavo doći po svoje. Biće mnogo teško bez Vas, nekako ste se podrazumevali za ovu Srbiju. Hvala vam za sve. Neka vam je večna slava! Marijana Kovačević, Office Manager, CT Computers
19. Plam će vječno životvorni blistat Srbu tvoje zublje, sve će sjajni i čudesni u vjekove bivat dublje. (Gorski vijenac 33-34). Jasmina i Slavko Dubačkić
20. Dragi Zorane, potrudićemo se da cela Srbija bude kao Manchester United, kao što si ti govorio. Dušan, Beograd
21. Na žalost, Srbija je tek sada shvatila šta je izgubila. Kasno! Maja Maran, Beograd
22. Dragi predsedniče, bio si velika nada, jer si jedini koji se okrenuo prema zapadu i hteo demokratiju, ali, na žalost, neko ti nije dozvolio. Uvek ćeš nam ostati u sećanju. Neka ti je laka zemlja i mir Božiji. Tina Mit freundlichen Grüßen. Valentina Radojević, Buchhaltung
23. Zaslužio si mesto pored naših velikana, koji su voleli i videli Srbiju lepu, bogatu i srećnu. Hvala ti za tvoju hrabrost, upornost i viziju. Tebe nema, ali nada je tu. Slava ti. Nikola K
24. Verujem da sam, zahvaljujući tebi, i ja postao bolji čovek. Dok sam ja živ, bićeš i ti! Vojkan Siljić, Beograd
63
1. Gorostasno stablo je palo! Ali, koreni tog stabla ne mogu i neće umreti! Zoran je veći u smrti, nego za života. On će živeti, živeti i živeti. Mi svi moramo raditi da bude tako. Neka mu duša počiva u miru. Gajić Nikola, 17.3.2003.
2. Dragi Zorane, Nesrećni od bola za tobom, jer si naš ponos, uzdanica i uzor. Ostaćeš uvek u našim srcima, kao nešto najbolje što je Srbija imala. Vesna, Sas i Lea Furht
3. Poštovani Predsedniče, Posle svih nesreća i nedaća, sa kojima smo se svi mi suočavali i borili u prošlosti, na dan Vaše pogibije, prvi put smo poželeli da odemo daleko od ovog grada i ove zemlje. Ali, odlazak iz Srbije i ustukanje pred budućnoscu ove zemlje je ono što su ubice i njihovi nalogodavci hteli. Hvala Vam, što ste nam pokazali put ka demokratskoj i evropskoj Srbiji, punoj prosperiteta i nade za budućnost. Hvala Vam, za sve što ste učinili i sve što će Vaša dela činiti za budućnost ove zemlje i ovog naroda. Večna Vam slava i hvala. Tamara Vučenović sa porodicom
4. Sa tobom teško, bez tebe još teže. M. Jevdjić, DSS - Rača
5. Posejao si pšenicu. Ostaćemo ovde zbog TEBE. Sandra Mitrović, CET Computer Equipment & Trade
6. Hvala ti, za sve što si uradio za našu zemlju. Nikada te neću zaboraviti! Nebojša Jeremić, Beograd
7. I dalje ne mogu da verujem da nisi sa nama. Tužna sam, potresena, ali iznad svega besna, besna zbog neljudi koji tvrde da su patriote, a svojoj zemlji su tako drsko oduzeli najveću nadu u bolju budućnost. Ti si bio pravi patriota - bez ulizivanja, bez patetike, bez podilaženja javnom mnjenju. Radio si ono što svaki državnik treba da radi za Srbiju. Za mene si bio oličenje onoga što je Platon napisao kakav mora da bude državnik. Borio si se za Srbiju na zemlji, čuvaj nas i iz Raja. Hvala ti za nadu. Neka te andjeli čuvaju, vidimo se gore. Marija Cuković, Arandjelovac
8. Velikani kao ti se rijetko radjaju i nikad ne umiru. S poštovanjem, Saša Milosavljević i Igor Sarić
9. Ti si otišao sa andjelima, a mi smo ostali u tuzi i žalosti. Gde, kako, kuda bez tebe? S poštovanjem, porodica Milaković
10. Dragi naš Zorane, Pokušali smo već da se upišemo u knjigu žalosti, ali ovog puta to činimo i u ime svih članova JUGOSLOVENSKO-MAKEDONSKOG DRUŠTVA "ŠAR PLANINA" i u ime cele naše porodice Hadzimanov/Veletanlić. Poručujemo tvojoj divnoj porodici i svim dobromislećim ljudima u Srbiji i svetu da nas mori tuga, bol, ali, i revolt i stid, što smo te tako ružno izgubili. Tvoji Senka i Zafir Hadžimanov (Predsednik Društva "Šar Planina")
11. Iskrena žalost obuzela me je, kada smo ostali bez tebe, tebe, koji si bio naša nada u bolje sutra. Renata Gogić
12. Predsedniče, dok si bio živ - branila sam tvoje stavove (zbog kojih sam i postala član tvoje stranke); sada, kad te više nema, ne prodje dan, a da ti se u mislima ne obratim, s obećanjem da neću dozvoliti da te zaborave i da ću se radom truditi da dostignem tvoju viziju o čoveku dostojnog da ga svaka osoba iz Zapadnog sveta ceni!... Žao mi je, samo, što te nisu poštovali dok si bio živ svi oni koji su nakon tvoje smrti priznali tvoju vrednost!... I dalje ću se boriti za tvoje ciljeve! U miru počivaj i bdi nad nama. Neka ti je večna slava! Suzana Stanković, student iz Negotina
13. Na padini su već odavno ukopani kočići: jedini zadatak planinara je da kroz te alke provuku svoj konopac i ostvare svoju vikend ideju - da pobede planinu. Ali, uopšte nije tako. Istinski pustolovi su bili prvi istraživači, oni koji su odlučili da otkriju staze do vrha. Neki nisu stizali ni do pola puta - propadali su kroz pukotine stena. Drugima su odsecali prste, promrzle od zime. Mnogi su za uvek nestali. Ali, jednog dana je neko ipak uspeo da osvoji jedan od snežnih vrhova. I njegovo srce je ustreptalo od radosti. On je izabrao da se izloži opasnosti i sada je svojim podvigom odavao počast svima koji su stradali u pokučaju da izvedu isti poduhvat. I naravno, prvi planinar je znao šta je smisao i draž tog penjanja. U saznanju da ni jedan dan nije istovetan s drugim, i da svako jutro nosi svoje posebno čudo, svoj čarobni trenutak, kada se stari svetovi obrušavaju i stvaraju nove zvezde. Svoje sposobnosti otkrio je kroz harizmatsku praksu: u početku je bio začudjen; onda se molio, pružao ruke i pazio na druge. Blagosloveni oni koji umeju da načine prve korake. Jednog dana, ljudi će saznati da je čovek kadar da progovori jezikom andjela, da svi mi krijemo u sebi darove Svetog duha i da bismo mogli da činimo čuda, isceljujemo, proričemo, razumemo. Marija je imala zemaljskog muža Josifa, koji je pokušao da pokaže primer nenametljivog rada. Iako se nikada nije isticao, upravo je on pružio svojoj ženi i sinu krov nad glavom i hleb na stolu, kako bi mogli da učine sve ono što su učinili. Njegov rad je jednako značajan kao i njihov, iako mu se to gotovo ne priznaje. Nije neophodno da pomeramo planine da bismo dokazali svoju veru. Josif je bio skromni zanatlija, koji je verovao u sve ono što bi mu se u snu javilo. Isus je govorio: u kući mog Oca ima mnogo konaka. Dar je milost. Ali milost je i umeće da se dostojanstveno proživi život u ljubavi prema bližnjima i radu. Zoran Djindjić je činio cuda, uvek je bio nasmejan i nije nikada čekao. Iz čekanja, zamišljanja, rodi se napetost, a iz napetosti strah, koji nagoni na stid da iskažemo ono što jesmo. Djindjić nije osećao strah. Toliko ljudi "ode" svaki dan. Danas su Djindjića, svojim prisustvom i svojim mislima, ispratili svi oni koji su verovali u njega. Nismo mi ti koji ćemo suditi o hrabrosti ili veličini bilo koga. Isus je jahao na magarcu. Ali smo mi ti koji ćemo nastaviti dalje, koji ga nećemo zaboraviti, koji se nećemo okupljati zbog njega da mu poželimo izbavljenje, lep rajski život, već koji ćemo pokazati da je on bio dostojan svoga puta i postojanja, i da je velika, velika greška što je otišao. I da ćemo imati šta da mu kažemo sa ponosom, kada ga budemo ponovo sreli. Amin. Beograd, 15.3.2003. Andrej
14. Dragi Zorane, neka svako od nas pokuša da nastavi, na svoj način, gde si Ti stao. To je najmanje što možemo uraditi za Tebe. Počivaj u miru. Gordana i Mirko Andrlić
15. Dragi Điki, Bio si velika uzdanica svima koji žele da ova zemlja krene napred. Nadam se da će biti pameti, snage, volje i umeća, da se nastavi sa reformama i promenama. Kao i mnogi, osećam se kao da sam izgubio nekog prijatelja, i osećam tugu i žalost, ali i veliku ogorčenost i bes. Ubice i naručioce, ali i sve ostale, koji stoje iza toga, mora stići zaslužena kazna. Posle 12.03.2003. treba da se desi 6. oktobar 2000. Laka ti zemlja. Vlada
16. Ona nepregledna reka ljudi na ulicama, koja je imala mogućnosti da te isprati i svi oni koji zbog daljine ili nekog drugog razloga nisu mogli biti u povorci, pokazuju da će ono što si započeo morati da se nastavi. Mala uteha u tuzi i besu, što su te zaustavili, ako utehe uopšte ima. Da ne postoji Aleja velikana, narod Srbije bi je napravio zbog tebe. Slava ti. Porodica Novakov, Novi Zeland.
17. Dragi Zorane, Tvoj duh nije netragom ispario. Uzleteo je i pao po nama. Osećaj je čudesan: nekako smo jači, odlučniji, zreliji i bolji. Beskrajno Ti hvala. Kolektiv JP "Stambeno" Ruma
18. Bila je velika privilegija i čast deliti sa Vama isto vreme i podneblje. Hvala za nadu!!! Daniela Pelagić i Nenad Milutinović, Beograd
19. Hoće li ikada prestati da boli??? Neka Ti je večna slava i hvala! Daca
20. Ostavili ste neizbrisiv trag u svima nama, koji će nam biti inspiracija za u buduće, da uložimo još više sebe, da budemo još bolji ljudi. S velikim poštovanjem, Mirjana Nikolić, Beograd
21. Dragi Zorane, Briljantni umu, šmekeru, ljudska veličino! Pucali su u tebe, ali te nisu ubili. Ostao si da živiš kroz sve nas, kojima si ostavio svoje ideje i svoj san. Ostao je tvoj osmeh i šarm, da nas obasjava i pokaže pravi put. Pucali su i u Srbiju, ali je i ona danas jača, odlučnija i ponosnija nego ikad. Za uvek zahvalan, tvoj Dragan
22. Poštovani, najbolji, jedini, najpametniji Djiki, tvoj osmeh optimizma i snaga su ulivali veru. Tek ćemo videti kako će biti teško bez tebe, čije je postojanje ulivalo osećaj zaštite i lakoće u svemu. Srbija, ipak, nije ni zaslužila bolje od ovoga što je zadesilo. Hvala za sve, za ceo život koji si nama dao, a mi to nismo zaslužili. Bio je ponos imati takvog premijera, šmekera nad šmekerima, tako najvećeg, a tako jednostavnog. Nema tebi ravnog, ali - mora se dalje i samo tvojim putem. Budi uz nas i čuvaj nas, iako smo pogrešili. Nek' ti je laka zemlja. Marija Pavlović
23. Dragi Zorane, Zahvalne smo nebesima, što smo bile na Tvojoj strani i dok si bio živ. Javorka i Snežana, Ekonomski fakultet u Kragujevcu
24. Serbia and it's people had a great leader in Zoran Djindjic, one with vision, courage, and fortitude. My condolences to all Serbians, and especially to his wife and children in losing a precious loved one. (Nepoznati)
25. Dragi Zorane, Do neba hvala za nadu i pozitivnu energiju, s kojima je naša porodica živela od 05. oktobra 2000. godine do 12. marta 2003. godine. Molimo Tvoju predivnu porodicu da izdrži. Nikada Te nećemo zaboraviti. Javorka, Jelena, Ana i Danilo Bojčić, Kragujevac, Limovačka 10/1
64
1. Šta reći? Ma, nisi ni ti pričao prazne priče... Tvoj OSMEH je večan, neuništiv... vodiće nas i bodriti UVEK. Eh, da je makar malo više TAKVIH ljudi, ne samo u ovoj našoj Srbiji, nego na celoj kugli zemaljskoj, gde bi nam kraj bio... Porodica Radulović, Zemun
2. Treba ceniti to što je Zoran Djindjić diplomirao fizolofiju sa 22, a doktorirao sa 29 godina. Za mene je to fascinantno. Još je veličanstveniji način na koji nas je povezivao sa civilizovanim svetom od koga su nas 13 godina odvajali. Pamticu njegov osmeh, šarm, eleganciju, način govora razumljiv svima. Neću zaboraviti veličanstven nemi skup na njegovoj zadnjoj šetnji, koji je bio pun poštovanja prema njegovoj ličnosti. Moja dvogodišnja ćerka je zapamtila da sveće gore za Zorana. Posle svega, najradije bih sa mužem i ćerkicom otišla odavde, da imam mogućnosti. Tanja Novković, Beograd
3. Predsedniče, hvala za sve što si učinio za nas. Bojan Petković
4. Hvala, za sve što si učinio za nas! Bez tebe, ništa više neće biti isto! Neka te andjeli čuvaju, kada mi nismo znali! S poštovanjem, ljubavlju i tugom, Resavska biblioteka, Svilajnac
5. Hvala Vam, što ste mi ulili nadu da će i ova zemlja postati deo sveta. Sada te nade više nema... Vesna, Beograd
6. Bio si i ostao najbolji. Neka ti je večna slava i hvala! Miladinović Milan
7. Istorija piše nove stranice. Ova će ostati zauvek u crno obojena, jer nas je 12. marta 2003. godine, zajedno sa čovekom na koga cela Srbija treba da je ponosna, napustila i sva naša nada. Nismo uspeli da ga zadržimo ovde, gde nam je najpotrebniji, ali ćemo ga večno čuvati u našim srcima i sećanjima, a odatle ga niko ne može izbrisati. Ovo su moje poslednje suze, jer sam sigurna da ne bi želeo da nas vidi uplakane, već kako, jači i odlučniji no ikad, ponosno i uspravno koračamo putem kojim nas je poveo. Pa, ipak, plačem i iskreno žalim, što nije doživeo da vidi koliko ga Srbija voli. Stefanović Jasmina, maturant IX beogradske gimnazije
8. Bio si svetlo na kraju tunela, ka kojem smo krenuli, i onda ga je neko bezobzirno ugasio. Upamtili smo taj put i njime idemo. Hvala ti za sve i neka te andjeli čuvaju. (Nepoznati)
9. “Sećanje je jedini Raj iz koga se ne može biti proteran” (I. Andric). Nastavićemo tvojim putem i, jednog dana, Srbija će biti lepša i bolja. Jela
10. Poslednja počast najboljem - Dejan
11. Ljudi poput tebe NE UMIRU, žive u sećanjima i delima generacija. porodica Gajtović
12. Dodirnuo si nebo ..... u našim srcima. Budi siguran da ćeš nas posmatrati, kako idemo Tvojim putem. Zorane, počivaj u miru i spokoju. Saša i Jelena
13. Dragi Zorane, zahvaljujem ti za sve što si učinio za Srbiju i njenu dobru budućnost. U dobrim si ti rukama sada. Šteta za tvoju prelepu porodicu. Kroz tebe, neka Bog blagoslovi Srbiju. Petkov Darko, Temišvar
14. Hvala Ti Zorane što si nam dao nadu da je moguća neka bolja i srećnija Srbija. Što si hrabro i odlučno stao ispred svih nas, koji smo to istinski želeli. Radnici službe 977 "Telekom" Kragujevac
15. "Mnogo je veselja na našoj planeti. Neka nas budućnost sa radošću veže, u životu nije teško mreti, izgraditi život daleko je teže" (V. Majakovski). Zorane, neka te andjeli čuvaju. Tamara
16. Sad sam siguran da raj postoji. Jer, gde bi duša ovakvog čoveka ako ne u raj. Poslednji pozdrav drugu iz vojničkih čapljinskih dana, sa večitim žalom što te upornije lično ne potražih... da ti se nadjem. Slobodan Maksimović sa porodicom, Zemun. P.S. Lepo reče Nataša iz Niša: "Srbijo plači, nećeš skoro imati ovoliki razlog".
17. Bio si sjajna zvezda na nebu nade, sada je nebo sivo, a u Srbiji zebnja; šta nas čeka bez tebe.? Nikada, Tebe i Tvoje delo, ne smemo zaboraviti. Počivaj u miru, medju andjelima, veliki čoveče. Mirjana L, Bgd. 1952. god.
18. Poštovani gospodine predsedniče, žao mi je što nisam imao prilike da Vas upozam za života. Takodje mi je žao što sam tek sada uvideo snagu Vašeg života. Ovo mi daje snage da nastavim Vašim putem, tj. putem za bolje sutra. Hvala Vam i slava Vam. Dalibor Miletić, Vrnjačka Banja
19. Ubili su tebe, ali ne mogu ubiti svu onu energiju koja je zračila iz tebe i tvoga dela, koje mora da se nastavi, jer će samo tako sve ono što si učinio za ovu zemlju imati smisla. Hvala ti, za onu nadu koju si nam pružao ove dve godine. (Nepoznati)
20. Poštovani gospodine i brate, Svojim nesebičnim trudom i žrtvovanjem stigli ste do same mučeničke smrti. To Bog daje samo retkima i izabranima. Sećaću Vas se uvek u svojim molitvama, i uvek, kada budem radila na usavršavanju i popravljanju sebe, misliću na Vas, kao na uzor za to. Ljubica Cvetković
21. Poštovani predsedniče, Hvala Vam za sve što ste učinili za srpski narod, bili ste svetlost moga dana, a sada je opet tama. S poštovanjem, Zorica Stojanović
23. Zoki, bila nam je čast i bilo nam je zadovoljstvo STVARNO ŽIVETI sa Tobom, prethodne dve i po godine! Hvala Ti! Goran, Snežana i deca - Batajnica
24. 17.3.2003. - Jutros na poslu, svi smrknuti, tužni. Pitam kolegu "kako ste", a on "biće gore". Pomislih, da nas sada čujete, gospodine predsedniče, ne bi Vam se dopalo. Moramo sve da učinimo da ne bude gore, ali je mnogo teško, bez Vas će sve biti teže. Jelena Gajić, Beograd
25. O, kapetane, moj kapetane... Vratio si mi nadu u sutra... Oslobodio me loših snova, zle sudbine... Smejem se, radujem i veselim svakom novom jutru, oslobodjen od tiranina... Kroz bure i oluje, Ti si ukazivao i pokazao put... Sada vidim put... Neka te Bog blagoslovi i čuva!!! Aleksandar Postolović
65
1. Nedostaješ nam, ti, tvoj optimizam i tvoja iskrena vera, da možemo da budemo bolji. Počivaj u miru. Olga, Katarina i Siniša
2. Pet dana je proteklo, a ja još uvek ne mogu da verujem da više nisi s nama, ti, tako odlučan, energičan, preduzimljiv i sveprisutan. Ne mogu da verujem i ne mogu da se otrgnem od tuge, od očaja. Bezmerno ti hvala, za sve što si učinio za nas i u miru počivaj. Ivana Kosjer, student
3. Zorane, hvala za sve. Zare, Stefan, Giša, Lidija i Bojan
4. Šetamo se stazom slutnji, ploče te staze u vapaju mole, osećaš li zadah smrti, vidiš li kraj, da li si voljen, Polako nad drvetom, nadvija se senka, sunce utihne, život se gasi, a ona osušena jabuka, što čeka, kako izgleda, kiša nikad neće znati. Osećaš li prazninu, kusiš li bol, vidiš li kraj svetlosti svoje duše, i da li tvoje suze počinju da mole, stabljike života polako se suše. Ljubav, da li to još postoji, da li želiš da suočiš sebe sa tim, da li ti oči uopšte govore, da li ima nade, ostalo je volje. Ali mračno doba života počinje, tamna krila viju se nad nama, sa kim ovaj svet ostaje, za šta još vredi voleti, da li će ikad išta više postojati, Otkucala je ponoć, čekamo zoru, ali glas petla, nikako da svane. Ti vidiš već kraj, oko tebe senke, umure i poljubac života, i ono malo snage, i sebe gubiš, plavo počinje da crni i sve ostalo vene, oblaci su crni. Kraj, samo to odzvanja, maska ostaje, semena nema, ledeno doba mržnje ubilo je, možda će davno posle nas zaboravljeno seme proklijati, nadu probuditi, i da li posle nas može ostati plodno tlo, da li ga neko čuva, da li smo stvarno izgubljeni. Simić Stefan, učenik O.Š.
5. Živio si i radio za narod, za omladinu! Vrijeme je da narod živi za tebe... Hvala ti za sve... Nikad nećemo zaboraviti tvoju snagu, energičnost i osmjeh, koji će biti naša pokretačka snaga, da nastavimo ono što si započeo i za šta si se zalagao! Marija iz Podgorice
6. Da li Srbi moraju uvek da izgbe svoje najbolje sinove, da bi shvatili koliko su vredeli i upisali na stranice istorije. Nek tvoja duša nadje rajski mir. Zorica Tijanić, Kragujevac
7. Dragi Zorane, Bio si naša pokretačka snaga, naša nada, naše sunce na kraju tunela, u kome smo godinama živeli. Još uvek se sećam onih toplih zima 96-97. godine, kada smo zajedno šetali ulicama grada. Sada te više nema, ali mi ćemo odlučno ići putem, kojim si nas ti poveo, "preskačući odjednom po dve stepenice", u bolju budućnost za nas i našu decu. Hvala ti za sve što si za nas učinio. Večno ću te pamtiti. Marijana
8. Dragi, rodjeni Zorane, nemam više one cipele, koje smo u šetnjama cepali, ali imam veru da sve to za naše klince nije ništa. Samo me je strah kako dalje... OK, to bi rekao, moramo se setiti vizije. Volimo te klinci i ja, do neba. SANDRA, BOJAN I TIJANA
9. Bog čuva Srbiju, a Zoki Srbe!!! Zorane, nećeš nikada biti zaboravljen. Djokić Miloš, Bela Crkva
10. Ne možemo još uvek da verujemo da Te nema medu nama. Nadali smo se da će naša deca imati lepšu budućnost, najviše Tvojom zaslugom. Skupićemo snagu da idemo napred i bez Tebe, jer bi ti tako želeo. Bio si veliki ČOVEK. TVOJA GENERACIJA (Nepoznati)
11. Zoran je imao mnogo dobrih osobina, ali ja sam najviše voleo to što je ulivao optimizam, dovoljno je bilo da ga vidim. Vlada
12. Ružica, Nada i Branko Bjelajac saučestvuju u velikom bolu porodice, kao i u žalosti mnogih hiljada mladih ljudi, kojima je pokušana pljacka budućnosti.
13. Dragi gospodine Predsedniče, veliki Njegoš je rekao: "Blago onom k`o dovijeka živi, imao se rašta i roditi". Živećete uvek u našim mislima. Neka Vam je večna slava! Savo Radonjić iz Peći
14. NAJDUBLJE I NAJISKRENIJE POŠTOVANJE, ZA SVE UČINJENO, ZA NAŠU SRBIJU. HVALA, ZORANE! Tepavčević Bojan i Pavlović Mirjana
15. Hvala, za sve što ste učinili za našu domovinu. (Nepoznati)
16. Neka ti je večna slava i hvala. Bio si idol moje generacije, poveo si nas u realnu budućnost. Nisi nas lagao, hrabro si govorio istinu, ma koliko ona bolna bila za narod Srbije. Ivan Djordjević, s. Donje Vranovce kod Leskovca
17. Ostaćemo ovde... Miodrag i Adriana
18. Hvala za sve što si učinio za nas, neka ti je večna slava. Srdjan Stepanović
19. Zbog čega dobri roditelji umiru? Zbog čega umiru i dobri muževi? Zašto je ovaj svet pun loših roditelja, nedostojnih muževa i političara, koji mrze sopstveni narod? Ili je ovakva raspodela nužna samo našoj zemlji. Dugo već, ni ova pitanja, kao ni mnoga iz ove knjige, neće nam vratiti Zorana Djindjića. Verovatno nismo ni svesni zašto smo ga izgubili. Jedna Jasmina Vasiljević
20. Ljuta sam što se niste čuvali, plače mi se, jer Vas nema, srećna sam što će ova zemlja biti pristojna, jer ste nam pokazali kako je to moguće. Zaga S
21. Dragi Zorane, Znam da ovo ne možeš pročitati, ali meni je lakše ako ti pišem. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju. (Nepoznati)
22. "Isusovska" žrtva, daj Bože da je ovaj narod zaslužuje. Zorane, počivaj u miru. Radomir Putnik
23. Zašto si mi prvo dao mogućnost da maštam da će ova zemlja jednoga dana biti normalna i obična, kao sve ostale, a onda je na ovako brutalan način oduzeo? Nenad, Kragujevac
24. Iako si želeo sve najbolje, dogodilo se najgore. Crno je nebo danas, kada više nisi tu, znam da jedan zračak sunca probiće oblak i pokazati nam put. Tvoj put, pravi put! MUJAGIĆ FIKRET
25. Jedno Sunce Srbije je ugašeno. Zverskim ubistvom, pokušali su bezumnici da otmu, ovoj ojadjenoj zemlji, poslednje što joj je ostalo; pucajući u tvoje srce, hteli su u nama da ubiju nadu, zahvaljujući kojoj smo preživeli mračne godine rata, siromaštvo, Miloševićev teror, bombardovanje... Ali, ne može, i neće nikada, to bezumno zlo biti jače od požrtvovane ljubavi i hrabrosti, koju si ostavio svojoj Srbiji na dar. Počivaj u miru. Na nama ostaje da dokažemo jesmo li te uopšte zasluživali. Sa najdubljim poštovanjem i tugom u srcu, Dragana Matić, apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu
Нема коментара:
Постави коментар