Omiljeni stihovi - "Objašnjenje" by Boris Pasternak

Svi znaju da je Pasternak (Boris Leonidovič, 1890-1960) napisao roman „Doktor Živago“, za koji je 1958. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, ali je manje poznato da je pisao i poeziju. Najpoznatije su mu zbirke „Iznad barijera“, „Sestra moja, život“, „Teme i varijacije“ i „Drugo rođenje“. Iako njegova poezija deluje dosta tvrdo, kao stihovana intelektualistička rasprava, ipak se mogu naći neki lepi stihovi.

Među njima se nalazi o moja omiljena pesma, pod naslovom “Objašnjenje”, objavljena u knjizi “Doktor Živago”, u posebnoj glavi pod naslovom “Pesme Jurija Živaga”.

Nadam se da će vam se svideti!

“Objašnjenje”

 

Život se vratio bez razloga

Kao što je čudno i prekinut.

Na istoj sam starinskoj ulici

Kao u onaj letnji dan i čas.

 

Isti su ljudi i iste brige,

Požar zalaska još neugašen

Kako ga onda uz zid Manježa

Samrtno veče naglo pribi.

 

Jevtino obučenim ženama

Još lupkaju cipele u noći,

A zatim su kao pre raspete

Na gvoždenoj gredi u potkrovlju.

 

Eno jedne gde umornim hodom

Polagano izlazi pred kuću.

Popevši se iz svog suterena

Kroz dvorište prolazi ukoso.

 

Ja ponovo smišljam izgovore,

Ravnodušan opet prema svemu,

A susetka dvorište obišla

 I najzad nas nasamo ostavlja.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Ne plači, otekle usne

Ne sakupljaj u bore,

Povredićeš suvu krastu

Od prolećne groznice.

 

Skini dlan sa mojih grudi,

Pod naponom smo žice,

Pazi da nas iznenada

Ne spoje nehotice.

 

Proći će to, udaćeš se,

Zaboravićeš nesklad.

Žena biti — slavna je stvar,

Osvajanje je podvig.

 

Ja pred čudom ženskih ruku,

Pleća, ramena, vrata,

Celog svog života stojim

Kao skrušeni sluga.

 

No, ma koliko da me noć

Burmom tuge okiva,

Čežnja za bekstvom je jača

I mami strast raskida.