38.
E-knjiga žalosti
186
1. Zorane, veću žrtvu sam Gospod Bog nije mogao uzeti od nas i zato verujem da će iz semena koje si posejao sazreti plodovi iz Tvoje vizije. Nek su Ti srećne zaslužene Većnost i Besmrtnosrt! Dr Ilija S. Lakićević s porodicom
2. Hvala Vam na strpljenju, koje ste nam bezgranično davali, dok ste čekali da Vas razumemo u Vašim namerama, jer Vi ste bili previše brzi za nas, a mi smo možda bili previše lenji u nekim trenucima da Vas podržimo. Da li ćemo bez Vas uspeti da nastavimo? Ne znam. Vreme koje nam predstoji će to pokazati. Jedno je sigurno, žao mi je što smo Vas izgubili prerano. Neka Vam je večna slava i hvala. Danijela Vujičić
3. Pucali su u Srbiju, ranili su demokratiju, ali i nama će jednom da se svane, jer smo na tvom putu, ZORANE. SAŠA, TOPOLA
4. Zorane, Veliko ti Hvala za sve što si učinio za nas mlade. Bio si mi inspiracija da se dalje borim. Sad, kad te nema, nastaviću dalje. Učinio si puno za ovo kratko vreme, učićemo i boriti se dalje. Neka te andjeli čuvaju. Leila, Pančevo
5. Ti si bio Srbin kakav Srbin treba da bude... odlučan, pametan, snalažljiv, kulturan, obrazovan, jednostavno svetski čovek... i ubedjen sam da će Srbija dobrim putem nastaviti, na koji si nas ti doveo... Srdačan pozdrav, Radomir Pavlović
6. Poslednji pozdrav od drugara sa beogradskih ulica. Bez tebe nikada ne bismo oterali onog. Ivan Rakić
7. Djindjule! Evo ga Djiki, požuri, evo ga na TV, dodji da ga slušamo! Jednostavno smo svi u kući tako reagovali, kada bi te videli i čuli. Bio si naša zvezda vodilja, posle svih tmurnih oblaka, koji su se nadvijali nad nama prethodnu deceniju. Sada je samo jedna velika praznina u nama i neverica da te više nema, medju nama, u našem domu, koji si nam, svakim svojim pojavljivanjem na TV-u, ulepšavao i HRABRIO NAS da ćemo i mi, jednog dana, živeti kao sav normalni SVET. Uvek ćeš živeti u našim srcima. NEKA TI JE VEČNA SLAVA. Porodica Jeremić (Teodora, Snežana i Radomir)
8. Dragi Zorane, suviše si se zavukao u naša srca, da bi te, tek tako, pustili da odeš. Jednom si rekao "ne treba da me volite, dovoljno je samo da me podržite u mome radu, jer, bez vas, ni ja ne mogu uspeti", a mi smo te, Zorane, i voleli i poštovali i podržavali. Posle dvanaest godina razaranja i terora, pokušao si da ovu zemnlju vratiš tamo gde joj je mesto, u EVROPU. Bio si nam vodja na tom trnovitom putu ka boljem životu, ka Evropi, i mi smo te verno sledili, jer smo verovali u tebe i tvoju sposobnost. Bio si nam jedini prozor u svet, naša nada, sve čemu smo se divili i ponosili. I šta sada? Kako ćemo dalje, bez tebe? Otišao si za uvek i ostavio nas same, na pola puta. Pokušaćemo da nastavimo putem, kojim si nas poveo, i ostvarimo tvoje vizije, želje, ali teško je reći koliko ćemo u tome, bez "TEBE", Zorane, uspeti. Tvoja inteligencija, sposobnost, hrabrost, optimizam... tvoj vedri lik, večno će živeti u nama. Hvala ti za sve što si uradio za nas i neka te andjeli čuvaju, kad već mi nismo mogli. Milena i Dragana iz Zrenjanina
9. Poštovani Zorane, u svome dirljivom sećanju, prof. D. Mićunović je opisao kako si kod jednog Habermasa upao kroz prozor, u rešenosti da kod njega radiš i odbraniš doktorat, u čemu si, naravno, uspeo. A svoju pesmu “HAMLET”, B. Pasternak završava stihom: "život nije što i poljem preći"... Neka Tvoje delo bude uzor budućim Djindjićima, da balkansko polje, puno gliba, odlučno pregaze i stignu do prozora svojih Habermasa. S poštovanjem, Goran Todorovic, N. Beograd
10. Neka ti je večna slava. Jelena Knežević, Holandija
11. Poštovani gospodine Predsedniče, često si govorio u moje ime i to si radio dobro. Sa oduševljenjem sam slušao tvoje reči i posmatrao tvoja dela. Divio sam se tvojoj svetloj pojavi, tvojoj hrabrosti i mudrosti. U najtežim trenucima budio si u meni nadu i pokazivao mi put. Bio si političar i državnik, koji je imao sve moje poverenje. Želim da ti se sada zahvalim za sve ono što si učino za mene, moju porodicu i prijatelje - ti si jedan dragi i svetli deo mog života! Milen Rakić, Minhen
12. Dragi moj Premijeru, ne mogu naći prave reči da bih se oprostila od tebe. Hvala ti za sve što si učinio za ovu našu zemlju. Počivaj u miru. Za uvek ću te pamtiti. Verica iz Subotice
13. Bilo bi dobro da sve ovo sanjamo... Ljiljana i Ljubomir Rajković, Novi Beograd
14. Poslednji i najtopliji pozdrav NEPONOVLJIVOM ČOVEKU, nadi i uzoru svih dobronamernih ljudi. Porodica Pandurević
15. Zorane, te postuvav i kako čovek i kako premijer, golema e štetata što te nema, ogromna se nadevam deka ostavi jaka traga i pat za budućnost, Srbija e jaka i ke go izdrži i ova, i ke bide dobra država, mora da bide. Sočuvstvo na tvojata familija. (Nepoznati)
16. I mrtav vrediš milion puta više od mase živih. Ipak to nije nikakva uteha, nama koji smo te godinama sledili. Za sada, ne vidim kako ćemo dalje, bez tebe. Vreme ne donosi utehu, naprotiv. Porodica M
17. Nema reči koje bi opisale žalost u našim srcima. Mnogi te nisu znali ceniti za života, ali, sada, verujem da vide šta su izgubili. Malo je reći, Hvala za sve što si uradio za nas. (Nepoznati)
18. Dugo, predugo smo Te čekali! Brzo, prebrzo smo Te izgubili! Dao si nam nadu, energiju, želju i osmeh. Znaj da ćemo to znati da zadržimo. Zbog Tebe, Zoki!!! Porodica Market, Beograd
19. Bio si naša nada, naša budućnost, naš ponos. Zašto se nisi pazio? Mnogo mi je teško. Desa Kocijan, Beograd
20. Valjda zato što si, na toliko različitih načina, bio živ, Tvoj odlazak, za sve nas, predstavlja više od obične smrti. Danijela Maljević
21. Utečem se Bogu uzvišenom, da nas sačuva od prokletog, u ime Boga sveopćeg, dobročinitelja milostivog! Neka Vam anđeli i dalje čuvaju dušu... Renata, Beč
22. Dragi Premijeru, bili ste veličina! Svi smo bili upoznati sa Vašom visprenošću, energičnošću, odlučnošću, inteligencijom... No, htedoh Vam zahvaliti na dobroti i humanosti, koju ste isto tako posedovali. Verujem da, u svakom od nas, kome ste nešto značili, živi deo Vas, a to je ogromna snaga, perpetuum mobile, kojem metak ne može ništa. Spokoj duši Vašoj i ne brinite za nas. Mladen
23. Velika tuga i praznina. Iskreno saučešće porodici Djindjić. N. Strasevski
24. Jako mi je žao zbog smrti Premijera Djindjića. Kriminalu se mora stati na kraj. Miodrag, Cirih
25. Osećam neizmernu tugu i bol, jer je Zoranovo ubistvo nenadoknadiv gubitak za Srbiju. Energija, volja, snaga, pamet, optimizam i vera u lepšu i bolju Srbiju, koju je imao Zoran, razlozi su zbog kojih sam prestala da razmišljam o odlasku iz ove zemlje. Njegove reči i njegov rad su uvek govorili da možemo da ostvarimo ono za šta smo se, toliko godina, borili. Mučko ubistvo ovakvog genija neće i ne može da ubije viziju, koju je toliko godina želeo da ostvari, jer mi mladi ostajemo ovde, da bi je dovršili! Pričaću svojoj deci o njemu. Biljana Milenković, student iz Beograda
187
1. Ljudi koji su ušli u istoriju i ostali zapamćeni u sledećim generacijama, uvek su bili, po svojim shvatanjima i stavovima, ispred vremena u kome su živeli. Vaša ideja, nesebični rad i borba su naš mali napaćeni narod uvrstili u velike. Uz dužno poštovanje, poslednji pozdrav tragično preminulom premijeru Srbije, Biljana Spremo
2. Dragi Predsedniče, Osmi je dan od kako niste sa nama, ali sada ste više nego ikad u našim srcima, mislima, razgovorima i suzama. Nedostajete nam! Porodica Šibinac iz Čačka
3. Kukavički, nisko i bedno su Vam oduzeli život, ali u našim srcima ste bezbedni. Nećemo dati ni Vas, ni nadu, ni veru, koju ste nam darovali. Hvala Vam, Zorane, za svetlost, kojom ste nas obasjali, počivajte u miru i andjeli sa Vama. Sanja Lalović
4. Legendo, care, lafe, nedostižni čoveče... Šta će sad ova zemlja bez tebe? Šta ću ja, bez tebe?! Bez tvog osmeha, koji nam uliva poverenje, bez tvojih očiju, koje nam daju nadu, bez tvog srca, punog ljubavi, u kome ima mesta za sve nas, bez tvojih intervjua, mudrih saveta... Mi nismo zaslužili takvog pametnog, inteligentnog čoveka. To neki ljudi nisu voleli, jer su oni prosečni, a ti si bio korak ispred svih! Želeo si da idemo dalje, da nam bude bolje, a vidiš kako si prošao. Moramo nastaviti dalje, slediti ono što si započeo, jer je to pravi put. Višnja Rankov, 12 godina, Vršac
5. Sa Vama smo bili na pravome putu. Hvala za sve. Vladimir Grof
6. Za uvek ćeš ostati u našem sećanju, kao sinonim za reforme. Srbija će nastaviti putem koji si Ti zamislio. Marić Darko
7. Dnevnik sa Kosmeta…Učinilo mi se da sam videla Petra Pana na zvečanskoj kuli prošle noći. Nešto mi je zazujalo pored uva jutros. Bio je to par malih tanušnih krila. Pošla sam za njima. Na bedemima stare tvrdjave, svetlucala su zrnca zlatne prašine. (ubijenom premijeru) U jednoj poslastičari na severu Kosova, u hladno decembarsko pre podne 2002. godine, UNMIK-ov službenik, sa “impozantnim novinarskim iskustvom na Balkanu”, kako ga predstaviše u svojoj zemlji, i predstavnik britanske kancelarije u Prištini, jedan od onih koji, u svojim redovnim izveštajima domovini, tumači zamršene dogadjaje i odnose sa ovog podneblja, su me ubedjivali kako naš premijer, kao izuzetno pragmatičan, moderan i nadasve ambiciozan političar, shvata da “Srbija sa dva miliona Albanaca, neće moći u Evropu i kako, radi toga cilja, šacica uvek problematičnih kosmetskih Srba, njemu ne znači ništa”; da će njegova vizija moderne Srbije biti lako oslobodjena svih lamenta stradanja srpskog bića na ovoj zemlji, kao nepotrebnog i skupog tereta prošlosti... Ono za čega ga mnogi moji sunarodnici optužuju neprijateljem broj jedan, ova strana gospoda isticala su kao vrlinu, a ja sam, tada, svakom kapi gorštačke krvi predaka, verovala da ni jedni ni drugi nisu u pravu, prepoznajući u njemu DRŽAVNIKA. To što sam ga, takvog, prepoznavala sve više, pripisala sam njegovom sazrevanju, razmišljajući da geniju, u liku Zorana Djindjića, nedostaje samo obilićevska misao, da bude srpski DRŽAVNIK. Za nas, male umove, ono što ne vidimo, ne postoji. Veliki umovi znaju da "je vrhunac pameti, sposobnost da se pamet sakrije", reče jedan filozof. I zaista, prvi dani 2003. godine počeli su ohrabrujućom ofanzivom srpskog premijera, posle dugog lutanja, nebrige, grabeži, rasprodaje srpskog dobra na Kosovu i Metohiji... Njegova serija izjava, akcija i intervjua o potrebi za što bržim dijalogom Beograda i Prištine, bila je neočekivana za albanske predstavnike i medjunarodnu misiju. Premijer je time uspeo, barem privremeno, kako je i sam priznao, da odloži sprovodjenje odluke o smanjenju broja vojnika KFOR-a na Kosovu, prepoznavši potencijalnu opasnost da bi, predajom i te četvrte funkcije lokalnim strukturama vlasti, bio zaokružen i poslednji atribut državnosti na Kosovu i Metohiji. “Status Kosova je, u stvari, status Srbije. Mi ne možemo da zaokružimo državnost Srbije, dok ne znamo kakav je status Kosova i Metohije”. “Srbi treba da dobiju status konstitutivnog naroda, a ne nacinalne manjine na Kosovu i Metohiji”. “Ponavljam: mi ni formalnu ni faktičku nezavisnost Kosmeta nećemo prihvatiti. Potpuno sam svestan da nam predstoji dugotrajna borba da odbranimo svoj interes”. “Istina je, da sam, zbog Kosmeta, pokvario odnose sa dosta svojih kolega u medjunarodnim organizacijama. Neki od njih su ovo, za šta se zalažem, shvatili kao guranje prsta u oko. Kosmet je, medjutim, za mene državni prioritet broj jedan.” Rečenice srpskog Premijera “uznemirile” su medjunarodne predstavnike, što i nije bilo za čuđenje. (Nepoznati)
8. Velikani, kao što si bio TI, nikada se ne zaboravljaju. Bog da Te nagradi, za sva tvoja dobra dela. Ostaješ u večitom sećanju. DRAGO /Bos. Šamac/
9. Kada jednog čoveka toliko mrze, ogorčeno i besno napadaju svakojaki ljudi, služeći se svim sredstvima, onda je sasvim jasno da taj čovek mnogo vredi. Bože, koliko samo boli... Ali znamo, dragi Predsedniče, da ti ne bi voleo da vidiš svu tu tugu i tolike suze... Ni sanjao nisi koliko nas ima. Ponosne smo što smo te pratile sve ove godine, ponosne smo što smo učestvovale u borbi za demokratiju, pod tvojim hrabrim vodjstvom. Hvala ti za sve što si učinio za nas. "Pravi grob za umiranje nalazi se u srcima živih". Ti si, dakle, postao besmrtan. I znaj, nećemo odustati, sada kada smo krenule u preticanje, već ćemo, kako si nas učio, dodati gas. Volimo te. Danijela i Dragica Jovović
10. ZORANE, zasejali ste seme reformi i promena u Srbiji na plodno tle, koje ste kreirali sa nepogrešivom intuicijom zadnjih 12 godina. Zato sam ubedjen da razvoj i sprovodjenje reformi i promena u Srbiji ne mogu zaustaviti ni mafija ni kriminalci celoga sveta, jer su reforme i promene, za koje ste dali svoj život, postale deo Prirodnog zakona. Salim Goranac
11. Još uvek ne verujemo. Još uvek mislimo da je sve bio ružan san. Počivajte u miru. Šetači iz Knez Mihailove (Nepoznati)
12. Bila je velika čast raditi za tebe i sa tobom, to mi niko, nikada, ne može oduzeti. Tanja
13. Večna slava i Mir Božji, Gordom Voždu, besmrtnom vitezu slobodne Srbije, mučki ubijenom na oltaru otadžbine. Čuvaj nam Srbiju i čuvaj sve nas. Semper fidelis. AVE, Zoranu Djindjiću. (Nepoznati)
14. Ipak je vreme za odlazak, mada si nam ulivao nadu da treba ostati. Petrović Vesna, profesor
15. Tek sada, kada Vas više nema, znamo šta ste nama i Srbiji doneli i sada znamo i šta smo izgubili. Danijela Kocan, Beč
16. Ostajemo u Srbiji, da od nje stvorimo ono što si ti naumio. Mirjana
17. Neka Vam je slava i hvala. familija Kostić, Den Haag
18. Zorane, hvala ti, u ime moje porodice i moje, za sve što si uradio za nas. Nada nije umrla sa tobom, jer si iza sebe ostavio odlučne i hrabre ljude, koji će slediti tvoj put. Hvala ti i za to. Mirko Sokić
19. Hvala ti, Zorane. I. Čelić
20. Kad nada izgubi život, a život izgubi smisao, smisao života je samo u nadi. Hvala Ti, Zorane, što si me naučio da i iz začaranog kruga postoji izlaz. Ivan Jovanović, Batočina
21. "Osećam, kao da se nebo spojilo sa zemljom, a ja dišem kroz iglene uši." (Amr) Hvala ti i neka ti se rajska vrata otvore. Aleksandar Peković sa porodicom, Beograd
22. Dragi Zorane, Nisam ni svesna da smo živeli i pripadali jednom nesrećnom vremenu. Šetnjama, pričom i druženjem, uspevali smo da preživimo sve to što su nam radili. Optimista sam i borac, samo, ovih dana sam malo umorna i tužna. Ne plašim se za sutra, imam divnog sina, koji je rastao na ulici, zajedno sa tvojim i drugim sinovima, koje smo nosili u ludilu pakla, da bismo im pokazali da može i lepše i bolje. Tebe nema, a ja sa svojom porodicom osećam veliku tugu. Ne mogu da zalepim prošlost i budućnost, a da ne vidim tebe, tvoju odlučnost i hrabrost. Nadam se da su naša deca, kao i mi, i da u Srbiji neće više biti nekih drugih, koji će nam oduzimati pravo na razuman život. Voli te porodica Badža
23. Nejasan je početak svih stvari, ali ne i njihov kraj. Radovao bi se kad bi znao da te Srbija, ipak, pamti kao početak. Život i sve što živi, začet je u magli, a ne u kristalu. I kad bi samo čuo taj teški muk na ulicama Beograda, ne bi slušao ni jedan drugi zvuk: šapat je to tvog sna. Zbogom, Zorane. Inge Šuput, 45, pravnica, Beograd
24. Nisu pucali u Vas kao Zorana Djindjića, već u našeg predstavnika, a time u nas. Tim pre, imamo veću odgovornost spram "njih". Olivera Marković, Niš
188
1. Posadili ste u Srbiji najlepše cveće svojim radom, snagom i optimizmom. Hoćemo li umeti da nastavimo da ga gajimo? Imamo li snage i volje da suzbijemo korov? Ne znam... Vi ste nam bili jedina nada. Nek' Vam je večna slava. Tanja Adžić, Leskovac
2. Bila sam strašno šokirana, kada sam videla šta se desilo, prosto nisam mogla poverovati. Strašno žalim za Zoranom, kao za mudrim, plemenitim, inteligentnim, familijarnim čovekom, kao za čovekom koji je ulivao nadu za bolje sutra, i to ne samo u Srbiji. Sanja, Skopje
3. 32. rođendan pamtiću za uvek... Staša
4. Čika Zorane, imam samo deset meseci, jer su mama i tata čekali da budu sigurni u moju budućnost, a bili su kada si Ti bio tu. Bilo je bitno da si tu i niko više neće ugasiti sve moje nade. Ti si započeo sve i sada je lako sve. Neka Te andjeli čuvaju! Nikola sa mamom i tatom
5. Svima si pokazao da nisi ono što su pričali o tebi. Mnogo mi je žao, što jedan ljudski život mora da padne, da bi se ljudima otvorile oči. Nadam se da će, zbog tebe, a i zbog cele Srbije, očistiti ovu zemlju od kriminalaca i narkomana, kako bi pokazali da jedan tako veliki čovek nije svoj život položio za džabe. Poslednji pozdrav najvećem Srbinu i velikom Zvezdašu, Zoranu Djindjiću. (Nepoznati)
6. Dragi Predsedniče! Moj sin ima 9 godina. Rodjen je kada je u Srbiji bila Tama. S Tobom je došlo Sunce, bolja Vremena i Ideja da će imati brata ili sestru. Tebe više nema i sada se gubi Ideja... nadam se da će pratiti Tvoju viziju i da moj sin ipak neće biti sam... Ljiljana P.
7. Zavidim ljudima koji su Vas poznavali. Niko ne seje oko sebe takvu svetlost kao što ste to mogli Vi. Mislim da se ona ničim ne može uništiti, pa ni metkom. Vi ostajete ovde za uvek. Vesna
8. Danima nam je srce stegnuto. Iako Vas nismo poznavali, osećamo se kao da smo izgubili najbližeg prijatelja. Neka Vam je večna slava! Jelena i Vladimir Mijatović
9. Zorane, hvala ti za sve što si uradio za Srbiu. Nećemo te nikad zaboraviti. Sara Stevanović, 11 godina, Aberdin, Škotska, U. K.
10. "BLAGO ONOM KO ZA NAVJEK ŽIVI, IMAO SE RAŠTA I RODITI!" Milan Janković
11. We were and still are truly shocked - an extremely sad time for the people and friends of Serbia and Montenegro. As a first generation Australian along with many others we wish the team all the very best in and look forward to fulfilling the dreams and visions Djindjic was striving for. May you rest in peace. Our thoughts go out to your family. Sincerely saddened, Anica
12. Trebalo je da ti damo veću podršku i tek sad vidimo, na žalost, koliko si vredeo i radio za Srbiju na dobrom putu, za kratko vrema si učinio mnogo. Hvala i nek ti je večna slava. Pedja, Daca, Saša i Ankica
13. Za uvek ćeš ostati u našem sećanju, zbog svega što si uradio za našu zemlju. Počivaj u miru! (Nepoznati)
14. Zorane, i Hrista su ubili, ali hrišćanstvo živi. Ne znam ništa o nebu, ali znam da si ušao u srpsku istoriju. Mi ostadosmo, pateći, u paklu. Ili, možda, čistilistu? Slava ti. Lill, Toronto
15. Poslednji pozdrav Ratniku Svetlosti od Saleta
16. Da li i sada, kao nekad stepenice, preskačeš po tri oblaka, tamo gore, medju andjelima? Neka te čuvaju! Dragana
17. Pišem ponovo. Želela bih da se ova knjiga nikada ne zatvori. Želela bih da ti, Zorane, pišemo stalno, da se potsećamo. Olivera (37), Lena (3 meseca), Fillip (5 godina), USA
18. Dragi naš predsedniče, tužno je što Srbi uvek kasno shvate. Nadam se da osećate našu ljubav, tamo gore, medju andjelima. Bol ostaje. S poštovanjem, Maja Macić
19. Dragi Zorane, hvala ti za nadu koju si u svima nama probudio, za budućnost naše dece, kojoj si verno služio i poštovanje prema rodu, koje si povratio. Nosićemo te za uvek u našim srcima i moliti Gospoda za spas tvoje duše. Ljiljana i Slobodan Kovačić, sa Markom i Milom, iz Zemuna
20. Dragi Zorane, Sa raznim sloganima smo šetali sa tobom, svih ovih godina. Rasli, sazrevali, učili o energiji od tebe... Mnogo mi je teško. Jedan od slogana je bio i PROLEĆE JE, A JA ŽIVIM U SRBIJI. Jedino što mi sada pada na pamet je slogan JEDNA LASTA, IPAK, ČINI PROLEĆE!!! Neka ti je večna slava! Tanja iz Novog Sada
21. Blago onom ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi. Gordana Nešić, Užice
22. Nisam mogao da mu pomognem, jer nisam imao brži auto. On je super bio i hteo je da nam pomogne i uništi te nevaljalce. Kosta Aksentić, 4 godine
23. Dao si mi nadu da će mojoj trogodišnjoj devojčici, i svoj našoj deci, biti bolje kada porastu... mnogo bolje nego nama! Umorna sam od spašavanja svoje mladosti, koja prolazi u ratovima, bombama i nemaštinii... Mada sam sto puta bila ljuta na tebe, znala sam da tako mora i vukla me je napred neka tvoja neobjašnjiva energija... OPET TAMA... snage još uvek imam i idem napred, sa onima koji su tu... znam da nas gledaš... i neka ti je večna slava i svetlost tamo gore... ne brini, jak smo mi narod... IDEMO DALJE!!! NATAŠA I KAĆA
24. Dragi Zorane, kada bi samo znao koliku si bol i tugu ostavio Srbiji, znao bi koliko smo te voleli, ali to sigurno nije ono što si ti želeo. Tvoja vizija je bila srećna i nasmejana Srbija, baš onakva kakav si bio ti, i zato se moramo zakleti da tu neizmernu tužnu energiju moramo transformisati u jedan zajednički osmeh, tvoj osmeh, jer jedino ćeš tako biti i ti srećan i ostvariti ono za šta si se i borio. Andjeli neka su sa tobom. Tvoj Milan
189
1. Puno hvala velikom čoveku i demokrati. Dejan Jovanović sa porodicom
2. Hvala ti, Djiki, care! Mirno spavaj, mi ćemo ih zaustaviti. Desanka, Beograd
3. Poštovani predsedniče, dragi Zorane, Sa ponosom, poštvanjem i tugom, uvek ćemo te se sećati. Ostaješ najveći uzor, za nas i našu decu. Gordana i Zoran iz Velenja
4. Poslednji pozdrav čoveku koji je voleo svoju zemlju. Nikola Bulatović
5. Dragi komšija, Ne znam šta bih rekla, osim da još uvek ne mogu da poverujem da, već nedelju dana, živimo bez Tebe, bez Tvog osmeha, Tvoje vere, optimizma, one jedinstvene pokretačke energije, koja nas je sve vukla napred. Danas Te žale i oni koji Te, za života, nisu podržavali, kažu da im je teško... Mi, koji smo Te voleli, ne znamo kako dalje. Još uvek gledam u ekran i nadam se da ćeš se pojaviti, stati za govornicu i reći nam da je sve bio ružan san, da si Ti, u stvari, još uvek tu, sa nama, i da je sve u redu. Možda je to ona blesava potreba, nas Srba, da imamo jednog vodju, koga ćemo slepo slediti, verovatno naša najpogubnija osobina. Mislim da si Ti bio prava osoba za taj posao, svetlo na kraju tunela, svetlo koje su zli ljudi ugasili i ostavili nas u potpunom mraku. Sa Tobom nije nestalo samo pola DEMOKRATSKE STRANKE, sa Tobom je umrlo pola Srbije, one koju si Ti želeo i koja je želela Tebe. Naravno, podržaću onog koji dodje na Tvoje mesto, to će biti ljudi koji će znati da nastve putem, kojim si nas Ti poveo, ali sada, kada Tebe nema, ko zna kada ćemo stići tamo... komšinica Sladjana Suskavčević sa majkom Mirom
6. Zašto u Srbiji možeš biti veliki čovek tek kada si mrtav? Zašto u Srbiji svakog ko ode korak napred, svakog ko je bolji, pametniji i drugačiji, odmah unište? Nisam sigurna da postoji još jedan takav čovek. Neka ti je laka zemlja, Predsedniče. Marijana
7. Previše si se razlikovao od ostalih, u moru prosečnih bio si savršenstvo. I, naravno, smetao si im, i, naravno, nisu te razumeli. Mi, koji smo te razumeli, danas iskreno žalimo za tobom. Jasmina, Ivana i Milana
8. Nepravda je na našim prostorima, da čovjek, koji ima vizije, ode prije od onih neodlučnih, koji se vrte u krugu. Neka ti Bog dušu prosti i neka ti je laka crna zemlja. Milan Vojvodić, R. Srpska, Prijedor
9. Dragi Zorane, Od srede, 12. marta 2003. godine, kada su te kukavički ubili, suze ne mogu da zadržim i da se od bola oporavim. Dok gledam televizor, još uvek se nadam da ćeš se iznenada pojaviti i da je sve samo jedan ružan košmar, ali sve je uzalud, tebe više medju nama nema! Uvek sam se divila tvojoj Hrabrosti, Iskrenosti, Energiji, Volji i tvom Poštenju! Bio si, i ostaćeš moj Idol! Iako nisi medju nama, bićeš večno u našim srcima i mislima! Želim da ti se zahvalim, za sve što si učinio za naš narod i nadam se da će te, u tvom novom svetu, više ceniti i voleti, nego dok si bio sa nama. Svetlana Radonjić, Švajcarska
10. Zorane, znao si da trezveno razmišljati najveća je vrlina, a mudrost je uistinu govoriti i raditi u skladu sa prirodom, osluškujući njezin glas. Narod treba da se bori za državu kao za gradske bedeme. Razum je zajednički svima. Oni, koji žele da razumno govore, treba da se oslanjaju na ono što je zajedničko svima, kao država na zakon i još jače. Sve, naime, ljudske zakone hrani jedan božanski zakon, koji, uistinu, vlada dokle hoće, svima je dovoljan i sve premašuje. Zato treba slediti ono što je zajedničko. Ne valja raditi poput onih koji spavaju. Heraklit kaže da budni imaju jedan zajednički svet, dok se oni što spavaju okreću svaki k svojem vlastitom. Izmiče da bude spoznato zbog ljudskog neverovanja. Mjenje je ono što najpouzdaniji (najčuveniji) čovek spoznaje i čuva. Pravda je ta koja će zgrabiti tvorce i svedoke laži. Ljude, nakon smrti, čeka ono čemu se ne nadaju niti slute. Heraklit Zoranu. Maja Marija Marković, Bgd, arhitekta, 35 g
11. Ponosni smo što smo Vas imali. Andjeli neka Vas čuvaju. Marija iz Vršca
12. Dragi Premijeru, hvala Vam za svaki dan nade, koji ste nam poklonili, hvala Vam što ste bili drugačiji od svih ostalih, na samo Vama svojstven način, hrabriji i razumniji. Sa Vama je Srbija dobila svog "pastira", nakon decenijskih "hodočašća" po dnu Evrope. Zato Vam se zahvaljujem i želim da se oprostim od Vas, sa recima kraj mog srca: "Zbogom, moj prijatelju". Izrazi saučešća familiji. Arandjelović Ljubomir, Kanada, Toronto (20. april 2003.)
13. Upućujem izraze saučešća Demokratskoj stranci, čiji je predsednik bio pravi heroj borbe za Srpstvo, u jednom izuzetno teškom i komplikovanom vremenu. Najbolje što sada možemo učiniti, da bismo odali počast Zoranu Djindjiću, jeste da nastavimo još mnogo žešće, i da dobijemo bitku koju je on vodio, a to je bitka za Srbiju, slobodnu od zmija otrovnica. S poštovanjem, dr Aleksandar B. Nedeljković, profesor, Beograd
14. Dragi Zorane, ulivao si veliku nadu nama koji živimo daleko od Srbije, jer tamo, u najezdi ratova, nacionalizma, primitivizma i kriminala, nismo mogli da opstanemo. Sada sigurno znam da ćemo se vratiti i pomoći Srbiji, da postane onakva kakvu si je ti zamislio. Ostaćeš za uvek u našim mislima. Počivaj u miru. Neka ti je večna slava... Jelena, Toronto
15. Jednog dana, kada Srbija postane demokratska, srećna i bogata, neka Vam Bog podari moć da je vidite i neka Vam kaže: "Ovo je Tvoje delo." Andjeli nek Vas čuvaju. porodica Savić, Pert
16. Poslednji pozdrav čoveku koji je promenio istoriju Srbije, istoriju u kojoj je stvorio mesto za sebe. Dragana & Saša
17. Učinio si mnogo, ali još mnogo toga je ostalo. Nadam se da će Srbija imati snage da nastavi dalje bez tebe. Hvala ti i neka ti je večna slava. Danica Kotarlić, Beograd
18. U protekle dve godine, gospodine Predsedniče, promenili ste našu Srbiju, uradili mnogo, hteli još više. Hoću da verujem da staza, kojom ste hodali, i dalje postoji, da Vaši koraci neće ostati usamljen pokušaj da se Srbiji vrati dostojanstvo. Milorad Dajić
19. Dragi Zorane, Neće uspeti da nas zaustave! Ostvarićemo ono šti si ti započeo. Biće Srbija evropska zemlja, puna prosperiteta, slobode, reda i zakona. Uvek ćemo se sećati tebe i tvoje žrtve za našu slobodu. Ti živiš sada u našim srcima i mislima. Alexander Mirković
20. Tragedija. Srbijo, ne posustaj! Balša i Mina
21. Dvanaestog marta je jedan veliki čovjek otišao u legendu, a njegov narod je ostao sa nevjericom, tugom i pitanjem da li zaslužuje da mu se takav čovjek opet dogodi. Hvala ti što smo imali sreću da si se dogodio u naše vrijeme. Dalibor Kovač, RS
22. 1991. godine nisam imala mnogo godina da razumem bombardovanje Iraka. Tada mi je CNN prenos izgledao, u neku ruku, interesantno. Mislila sam "to je daleko"... Onda sam, protiv svoje volje, odrastala uz užasne slike rata, tu preko moje Save i Drine, živela u zemlji koju su svi mrzeli, u daljini slušala zvuk bombi. 1999. godine, taj zvuk sam čula iznad svoje glave, na mom nebu. Imala sam tada "čak" 23 godine. Osećala sam se kao da mi je 83, jer mi je mladost prošla uz miris rata i sve njegove posledice. Onda se pojavila nada... kao kad držiš cigaretu u ustima i upaljačem, koji samo kreše, pokušavaš da je upališ... Preživeh i '99. godinu (mnogi nisu!), upalih cigaretu i počeh da "živim". Kratko. Ali, bilo je lepo, mnogo lepo!!! Sad ponovo bombarduju Irak. Sad znam koliko je blizu. Strah me, da se, bez Vas, ne ponove godine moje izgubljene mladosti... Mada, i to bih podnela, kada biste nam se vratili!!! Kažu da se na sve živ čovek navikne... Možda... negde... neko drugi... Ja ne mogu da verujem, niti da se prisilim da se naviknem da nema Vas, moj Lave, "moj čoveče", Zorane Djindjiću!!! Za uvek u svakoj mojoj suzi, i sreći, u pesmi, i bolu, za uvek u svakoj mojoj misli, i reči, i ćutanju, za uvek u mom oku, osmehu i srcu... Nena, Šabac
23. Srbija je mnogo izgubila Vašom smrću, ali je dobila još jedan veliki razlog da se reformiše, iz poštovanja za sve što ste, za nju, uradili i hteli da uradite. Podneli ste ogromnu žrtvu, Srbija Vas neće obrukati! Hvala za sve, počivajte u miru. Nenad Radovanović
24. Nema te već gotovo sedam dana... a ja sam se jutros probudio, setio se da te nema i osetio strah. To dovoljno govori. Misli na nas. Miloš Miljković, student
25. Šta sada reći kada je sve gotovo, tužno je sve što se desilo, a tužno će biti i ovo što sledi. Poslednji pozdrav prijatelju! Ružić Saša, Beograd
190
1. Neka ti je laka zemlja srpska. Nadam se da će srpska mladost shvatiti greške svojih očeva i krenuti tvojim stopama. EMIR – MIKAN, Sarajevo
2. Pojavio si se poput komete, OBASJAO i nestao... Ako si svojom svjetlošću probudio uspavane duše zemlje Srbije, biće spažena! Olga, Cirih
3. Neka ti je vječna slava. Podigao si Srbiju na noge, posle toliko godina, i dao joj nadu za bolju budućnost. Tasmanija (Nepoznati)
4. Dragi Predsedniče, doneo si nam svetlost i političku emancipaciju, koja nas je oslobodila i dala fundament našem, najzad slobodnom, gradjanstvu, našoj deci i našim, do skoro zarobljenim, umovima. Mart je mesec, a Ti, kao njegov simbol proleća, uzburkao si mnoga divna, ali, ovog proleća 2003. godine i za uvek tužna osećanja u nama. Sada, mart prolazi bez Tebe, a Ti nas, verovatno, gledaš sa andjelima, i Tvojom starom i upamćenom pronicljivošću i dalje procenjuješ da li smo vredni Tvoje žrtve i života, kojim si nam kupio ulaznicu za bolje sutra. Mislim da se ovog puta nećeš razočarati. Uvek ću te voleti. Počivaj spokojan. Olja Branković
5. Es muss das herz bei jedem lebensrufe, bereit zum abschied sein und neubeginne, um sich in tapferkeit und ohne trauern in andre, neue bindungen zu geben. Und jedem anfang wohnt ein zauber inne, der uns beschuetzt und der uns hilft zu leben... Es wird vielleicht auch noch die todesstunde uns neuen raeumen jung entgegen senden, des lebens ruf an uns wird niemals enden.. Wohlan denn, herz, nimm abschied und gesunde! (Hermann Hesse). Hvala za sve što će ostati nezaboravno, uz tihu tugu. Hajdi Meisel, BRD
6. NEKA TI JE VEČNA SLAVA I HVALA. UVEK ĆEŠ ŽIVETI U NAŠIM SRCIMA. Ksenija, Toronto
7. A BOG reče: "ti dodi, a sad pusti malo njih da pokažu da li znaju da vole". Mnogi su zatečeni. Isticao si se, nekima je to smetalo, a neki nisu mogli da te prate. Desilo se ono što nije smlo da se desi. Bio si centar, a nesebično si radio da svaki pojedinac na periferiji bude sposoban da preuzme funkciju centra. Mnogo će nam nedostajati tvija energija, ZORANE. A, što se tiče lubavi, nadam se da se nećemo obrukati... Andrijana
8. Vreme prolazi, neverica i bol ostaju. Snaga, kojom si nas opčinio, doneće vreme kada će na ovim tužnim licima biti bezbrižnog smeha, ljubavi i mira medju ljudima. Tvojim smehom, verom i optimizmom zatreptaće svaki damar u nama, vodeći nas cilju, gde ćemo s ljubavlju i ponosom reći: PLEMENITI, TOPLI, BESMRTNI GENIJE, HVALA TI ZA UVEK! Tanja i Zare
9. Zorane, nisu ubili tebe, ti ćeš uvek živeti u Srbima, ubili su nas i svaku nadu u bolje sutra. Neka ti je večna slava i hvala. S poštovanjem i tugom, Ljiljana Staničić
10. Odlazite... pravo medju zvezde, u legendu, prerano. Verovala sam Vam tolike godine, sad ne mogu da poverujem! Od Vas to nisam očekivala. Znam samo da više ništa nije isto i da ostajete u mojim mislima, uvek i za uvek, uz beskraj ponosa i bola. Zbogom, Gospodine Premieru... Zbogom, moj nesrećni šefe.... LAZIĆ SONJA, Novi Beograd P. S. Ne zaboravljam i ne opraštam.
11. Već par minuta gledam u ovaj prazan list papira i ne mogu da se setim jedne reči koju bih mogao da spustim na njega. Ali, iz praznine u meni, pada samo jedna suza... Jedna suza za jedan metak, za jedan veliki život, za jednu nadu... Sve dovoljno da ubije najvećeg čarobnjaka jednog vremena... Da, i čarobnjaci umiru... Ali, magija još traje, ne može se nada udaviti u jednoj suzi, ma koliko bola bilo u njoj, ne može metak zaustaviti čaronjaka - magija još živi! Ostaće za Vama Vaši patuljci, Vaša deca, odrasla na protestima devedesetih, dojena demokratijom, hranjena nadom iz Vaših reči, uspavljivana uz zvuk zvižduka... još ima posla da se završi! Pa, nisu budale, pacovi i prevare jači od nas, mnogo metaka treba da bi se ubilo Vaše delo - nas nekoliko miliona Vaše dece završiće početo – pa, ni u jednoj bajci zlo ne pobedjuje! Ova bajka, koju ste Vi počeli da pišete, imaće kraj kakav ste zamišljali - to mi Vama dugujemo, to nama Bog duguje... Jedino još molim Boga da bude pravedan i dodeli Vam rajsko naselje, i bude milostiv i pruži Vam mesto kraj sebe, kao nagradu Vama, kao nadu Srbiji, jer znam da i tamo vodite borbu za nas! Hvala Vam i počivajte u miru! Za uvek Vaš, Vladimir Savić, Surdulica
12. Žalimo za Vama i mi iz Crne Gore!!! Rožaje (Nepoznati)
13. Dragi Zorane, Na žalost, tek sada, kada te nema, shvatam kakav si zaista čovek bio, koliko si uradio za nas i koliko si još mogao da uradiš. Ovaj narod često je umeo da se okupi oko vodja koje su ga vodile u destrukciju, ali vrlo retko oko onih koji su mu želeli dobro. Srbija će sigurno stići do te lepše budućnosti, u koju si nas vodio, ali mi je žao što ti nećeš biti tu da to vidić. Hvala ti i izvini. Marija, Beograd
14. Zorane, Tu ai fost intruchiparea Sperantei, a Viitorului, a Inteligentei, a Curajului, a Tolerantei, a Democratiei Serbiei ! Astfel de personalitati se nasc o data in secol. Disparitia Ta a lasat multa durere in randul muritorilor. Tu ai fost cel mai capabil, cel mai bun prim-ministru din intreaga Europa. Ingerii sa te pazeasca . Fie-ti tarana usoara. Exprim sincere condoleante familiei Djindjic. Neli. Timisoara, Romania
15. HVALA... što ste nam put pokazali... veru ugradili... Radomir sa malom Ivanom i suprugom Vesnom
16. Meni je zaista žao, Djiki. (Nepoznati)
17. Zajedno sa porodicom i celom Srbijom, delimo veliki bol i tugu. Sonja, Vanja, Stevan i Vladimir Petrović, Vancouver
18. Srbijo, stidi se!!! (Nepoznati)
19. Dragi prijatelju, Poveo si nas kroz mračan tunel i palio sijalice. Na tom putu, svih ovih godina, nisam se plašila ničega i nikoga, išla sam za tobom hrabro. Ići ću i dalje, za onima koje si nam ostavio. Uvek sam ti verovala, verujem i sada u tvoj izbor. Verujem Zoranu, Čedi, Goci, Aci... Radiću sve što je u mojoj moći i više od toga, da zajedno izadjemo iz tunela na svetlost, koju si prvi ugledao i krenuo prema njoj. Ti si u mojoj svesti stvaran, čujem te, ti postojiš. Babović Branislava
20. Dragi naš Predsedniče, tužno je što Srbi uvek kasno shvate. Nadam se da osećate našu ljubav, tamo gore, medju andjelima. Bol ostaje. S poštovanjem, Maja Macić
21. Djiki, bio si i bićeš večno prototip modernog političara, državnika, šmekera! Ponosan sam što sam bio sa tobom i što sam bio Djikijev jurišnik! (Nepoznati)
22. Dragi Zorane, žao mi je što nećeš biti sa nama da zajedno uživamo u plodovima tvoje borbe za bolju i lepšu Srbiju! Obećavamo ti da ćemo nastaviti putem tvojih i naših zajedničkih ideala! Neka te čuvaju andjeli, kada mi to nismo znali, siguran sam da si medju njima! Porodica Cincar Janković, Leskovac
23. Jedan moj prijatelj Danac, koji je proveo izvesno vreme u Srbiji, pitao me je: "Kako je to moguće? Recite mi, Srbi: zašto to radite? Koji je mehanizam? Zašto je to moguće? Recite mi. Naterajte me da shvatim. Da li želite da ostanete u mraku? Da li želite bolesnu zemlju? Da li želite rat? Zbog čega ne činite ništa? Zbog čega prihvatate nasilje i nepravdu? Ja stvarno ne shvatam. Jednostavno, ne mogu da shvatim. Ali, želim. Naučite me, molim vas. Ja znam Srbe koji su veoma obrazovani i prosvećeni ljudi. Vi niste nerazvijeni i zatucani. Ja poznajem Srbe kao mudre i uzvišene ljude". Ono što sam ja jedino mogla da mu odgovorim bilo je: "Danas sam izgubila jednog člana moje velike porodice - jednog hrabrog čoveka, ali nadam se da nas je još dovoljno hrabrih u toj porodici i mi moramo ponovo da pobedimo! Ja te ne mogu ničemu više naučiti o Srbima, od onog što već znaš. Ali, mogu ti obećati da ćeš i dalje naći da su Srbi narod kojim možeš biti ponosan! Puno sam plakala danas, ali, sutra, borba se nastavlja. Nemoj gubiti veru u nas!" Neka ti andjeli podare sav mir i mislim da ćeš, i ti odozgo, videti uskoro Srbiju, kojom se može ponositi. Tamara Živadinović, majka trogodišnjeg Nikole, Niš
24. Dragi Djiki, bio si i ostao veliki. Zlotvori su iščupali tvoje srce, ali je tvoj duh i vedri osmeh ostao nad Srbijom, da joj večno obasjava put. Poslednje zbogom od porodice Milosavljević
Нема коментара:
Постави коментар