33.
E-knjiga žalosti
161
1. Zorane, prvi utisak se ne ostavlja drugi put. Ti si upravo to i dokazao, dolaskom na političku scenu naše zemlje i prvim mandatom u Vladi Republike Srbije si nam započeo put, za koji treba da nastavimo da se borimo i da ga posipamo cvećem, u znak sećanja na velikog čoveka kao što si TI bio. Andreja iz Kragujevca
2. Večno ćeš živeti u našim mislima, srcima i sledićemo tvoj put, put istine i slobode. Još puno reka suza će teći za tobom, ali sa još više snage ćemo se boriti za tvoj san. (Nepoznati)
3. Bio si jedini političar, koji se nije promenio od 5. oktobra, zbog toga sam te voleo i bio simpatizer tvoje politike. Hvala ti, za sve što si učinio za nas mlade. Predrag, Barajevo
4. Dragi Zorane, za uvek ćeš ostati u mome srcu! Olivera, Aleksandra i Miodrag Jakšić iz Apatina
5. Zorane, vaskrsao si Srbiju, posle više od pola veka! Hvala ti! Porodica Zecčević, Raška
6. Uvek ćeš ostati u našim srcima. Bio si naša zvezda vodilja, naša nada u bolje sutra, ali sada je sve to stalo. Nikad te nećemo zaboraviti, i uvek ćemo sa ponosom izgovarati tvoje ime! Dejan Ječmenica
7. Pozdrav za modernogs srpskog superheroja. Zoran, Jagodina
8. Neka ti je večna slava i hvala, za sve što si učinio za sve nas. porodica Milanović, Sirakovo
9. Borio si se protiv Srbije u kojoj treba da te ubiju da bi bio poštovan. Ubili su te oni koji su želeli Srbiju kao mrtvo more. Neka ti je večna slava. Saša Gigić, Smederevo
10. Smrt Zorana Đinđića me potresla duboko u duši, bio je najvredniji političar Balkana. Balkan je izgubio lokomotivu sa voza koji je vodio u Evropu. Srbijo, primi moje saučešće. Strahil Gavritov, Radović, Makedonija
11. Dragi Zorane, nikada te nećemo zaboraviti. Bio si sve ono što se može poželeti od čoveka, pametan, šarmantan, pošten, energičan i voleo si svoju zemlju i svoj narod! Nikada te neću zaboraviti! Neka ti je večna slava i HVALA, za sve što si učinio za nas! Žaja Vojislav sa porodicom
12. Djiki, u svemu si bio čovek iz mog filma. Nije pošteno! Neka te andjeli čuvaju! Bilja, Kragujevac
13. Otišla je poslednja nada za moju izgubljenu generaciju, kojoj su diktatori uništili najlepših deset godina života. Svetlo, na kraju ovog mračnog srpskog tunela, bio si TI. Ugašeno je. Bojim se da, bez TEBE, nećemo izdržati... nade više nema. Samo ne znam kuda da bežimo iz ovog monstruoznog okruženja. Ostavio si nas NIKOME. Plačemo za TOBOM. Hvala, za sve što si učinio za nas. Počivaj u miru. Sandra Perović, Beograd
14. "Mnogo hteo, mnogo započeo, čas umrli njega je omeo". Nenad Mijatović
15. Tek kada si poginuo, mi u Crnoj Gori smo saznali kako si veliki čovjek bio. Ranka
16. Nemam reči da opišem tugu i prazninu. Điki, Hvala ti za bar malo svetlosti na kraju tunela... hvala ti za nadu... hvala... hvala... Aleksandar, Smederevo
17. Dragi Zorane, hvala za sve što si učinio za nas mlade. Neka ti je večna slava. (Nepoznati)
18. Dragi Zorane, bio si oličenje Srbije, ulio si nadu u sve ljude, da se može živeti bolje. Teško ćemo naći sličnog, ti si bio poseban. Dragan, NoviSad
19. Dragi Zorane, tuga, bol, suze i neverica. Bio si veliki, a veliki ne umiru. Rešeni, sada više no ikad, sledićemo put koji si ti zacrtao. Čuvaćemo uspomenu na tebe, duboko u srcu, kao neizbrisivi trag, uspomenu na tvoj vedri lik, dostojanstvo, čvrstinu, inteligenciju... Nećemo te zaboraviti ni 01.08, jer pre 11 godina, na taj dan je rodjen i naš sin. Počivaj u miru i neka te anjeli čuvaju. Porodica Simić
20. Srpskom Voždu, Zoranu Djindjiću, Slobodna i demokratska Srbija, Vašom besmrtnom žrtvom, dobila je svog, novovekovnog, tragičnog heroja. Car Lazar je pao na Kosovu i održao nas pet stotina godina pod Turcima. Predsednik Zoran Djindjić je pao u Beogradu i održaće nas slobodne i nezavisne u evropskoj zajednici narednih pet stotina godina. Naš hram je ojačan, naš mit je osvežen, opet smo čisti i čestiti. Gandi, Kenedi, Zoran Djindjić... Svojom veličinom i sudbinom mladog boga na žrtveniku, postavili ste nas opet u red najslobodoumnijih i najpravednijih naroda, kojima se čovečanstvo ponosi. Proslavili ste svoj srpski rod i oprali njegov ukaljani, a čestit obraz, i zato Vam rod Vaš duguje Večnu Slavu i Večno Pamćenje. Blagosloven neka je naš heroj i vodja Dr Zoran Djindjić. Za uvek u ljubavi i sećanju porodice Popović Zvonka, Nevenke, Miloša i Aleksandre
21. "I pošteno sam, čini mi se, platio kiriju, što sam živeo među ljudima." (stihovi pesme Miroslava Antića). S poštovanjem i tugom, Jelena Cupina, Beograd
22. Poštovana Gospodo, u vezi sa tragičnim dogadjajem od 12.03.2003, kada je Srbija ostala bez svog premijera, u ime firme “Unis Elkos-Tim” izjavljujemo vam najdublje saučešće. Sa nadom da ovakvih nemilih incidenata neće biti u budućnosti, te da će Srbija, posle ovog bolnog iskustva po sve nas, biti jača i prosperitetnija, srdacno vas pozdravljamo. S poštovanjem, direktor Milovan Veselinović (Unis Elkos Tim, 17/03/2003)
23. Oterana, zlikovačkom vlašću Miloševića, u beli svet, verovala sam da ću svoju decu uskoro vratiti kući, da odrastaju u slobodnoj Srbiji, koju ste Vi stvarali i čija ste zvezda vodilja bili. Ostala sam nema i bol koji mi je obuzeo dušu je strašan. Padaju mi na pamet one Njegoševe reči "ne bojim se vražijega kota, neka ga je ka` na gori lista, no se bojim od zla domaćega". Živećete u srcima onih koji su Vas voleli, koji su voleli sve što vole ljudi. Nikada Vas Vaša Srbija neće zaboraviti. Volela bih da mi reči dodju, da u rimu ja stihove stavim, al` da nisu epski deseterac, što posmrtno Tvoje ime slavi. Odali Ti počast sveštenici, poglavari verskih zajednica, javljaju se svetski državnici, osećanjem tuge i pomalo krivca. Svalili Ti lavinu na ledja i kormilo srpskog broda dali, da povedeš ovaj mali narod, tamo gde se Sloboda živi, a ne samo kroz ratove slavi. Ko dostojno ime da Ti brani, nego temelj što si postavio, Srbiju si put časti poveo, ali te je zlikovac ubio. Fizički je on Tebe sklonio od naroda, koji si branio, ali nije znala kukavica da je ime DJINDJIĆA ZORANA ispisano slovom istorije i zavetom svetosavskog hrama i da nikad ono ne umire. Danas si nam bliži nego juče. Iskreno saučešće porodici Djindjić, Vladi Srbije i demokratskom narodu Srbije. Veneta Jevtović sa porodicom, Čikago
24. Duboko potreseni smrću Premijera Zorana Djindjića, pridružujemo se izrazima sućuti i iskrene žalosti, zbog ovako velikog gubitka, ne samo za Srbiju, nego i za širu regiju. Neka mu je vječna slava i hvala! Svi članovi i članice trenerske organizacije Nit iz Zagreba
162
1. Poštovani, Sa tugom i bolom, zbog podmuklog ubistva uvaženog Premijera Dr Zorana Djindjića, izražavam najiskrenije saučešće njegovoj porodici, Vladi Srbije i svima onima koji osećaju bol, zbog gubitka jednog izvanrednog političara, filozofa, a pre svega čoveka sa istinskim ljudskim vrednostima. Takvi ljudi, kao i nauka i druge civilizacijske vrednosti, pripadaju celom čovečanstvu. Posedovao je zadivljujuću pozitivnu energiju i brzinu i efikasnost rada; blistav um i zdravu logiku razmišljanja; srdačnost i šarm, što su plenili. Zračio je optimizam i plemenitost, pokazivao hrabrost, požrtvovanost i razumevanje za probleme i nevolje, kako institucija, tako i običnog gradjanina, u želji da pruži maksimalnu pomoć. I ovom prilikom, izražavam zahvalnost, što se, posle obraćanju Dr Zoranu Djindjiću u proleće 2001. godine, iz njegovog Kabineta potekla efikasna inicijativa za razrešenje problema obespravljenih stanara, koji su se, do tada, više od godinu dana bezuspešno obraćali prethodnim vlastima i drugim državnim institucijama. Svojim požrtvovanim radom na razvoju demokratije i poštovanja ljudskih prava, kao i radeći na svojoj nadgradnji i produhovljenosti, on je postigao ostvarenje (realizaciju) svoje ličnosti, a što treba da bude imperativ za svakog pojedinca. Njegov svetli lik i pokretačka duhovna energija živeće i dalje i predstavljati paradigmu za stvaranje boljeg i plemenitijeg ljudskog društva. S poštovanjem, Veselka Trajkovska, KABINET PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE, Beograd, 15.3.2003.
2. Strašna je pomisao da možeš izgubiti nekoga takvog, kakav je bio Dr Zoran Đinđić, nekog tako obrazovanog, nekog tako svog, lucidnog, inteligentnog... I mnogo je toga, što bi mogao u ovom trenutku napisati, a tako je malo reči, koje bi to sve opisale na pravi način. Čovek, koji je svaki put iznova učio i sebe i druge, pa i na dan sahrane, je sve naučio kako se sahranjuje jedan hrišćanin, pokazao je čitavom svetu svu lepotu srpske kulture i tradicije. Šta reći o hajdelberškom doktoru filozofije, koji je obišao Svetu zemlju i nekoliko sati čekao da dodirne i oseti radost pobede nad smrću i radost večnog života. Bog neka mu dušu prosti i naseli ga u rajska naselja!!! Dr Vujadin Trivković sa porodicom, Vrbas
3. Zorane, dao si nam svoj život, a ja tebi mogu samo ove Šantićeve stihove: “Ne, oblaci smrti pokrili te nisu, U rukama tvojim jošte zublje gore! Mi vidimo jasno gde se svake zore U lepoti rađaš na dalekom visu - Na gorama zlatnim tvojih zlatnih dela. Još čujemo tebe i gledamo u te - Pod zastavom tvojom omladina cela S mladom snagom stupa na velike pute. Vruća srca svoja tvojom verom poji, Plašt ogrće na se plamenova tvoji', I u duši nosi pesmu živih vrela. Lepa deca Juga tvojom vatrom gore, Tvojim letom lete - da te svake zore Zagrle na visu tvojih zlatnih dela. Mira Dejanović
4. Veličina dela, kojeg si bio tvorac, je merljiva veličinom tvog odlaska (na žalost)... Poslednji pozdrav od Steve, Goce, Zorana i Vlade iz Prigrevice
5. Malo je ljudi, koji imaju pravu viziju, a znaju da je slijede i sprovode u djelo, o hrabrosti neću govoriti, "Da vjetrova nije i orkana, pauci bi nebo premrežili" Ti si bio jedan od njih! Vječna ti slava. Ljubiša Stevović
6. Nadam se da ću i ja, jednog dana, biti takva lavčina. Matija Nikolić, 02.08.2001.
7. Ubili su nam balkanskog Kenedija!!! Zora je bila, tj. nada je bila, ali dan neće doći... Srbija (i Vojvodina) opet padaju u mračnu noć... Zorane! Bože moj, možda pratiš šta se sada dešava. Ako, onda osvetli glavu i mozak tvog naroda. Robert Jurković, Mannheim, Nemačka
8. Ni levo, ni desno – PRAVO. (Nepoznati)
9. VELIKI kalibar za VELIKOG čoveka - drugo i nije moglo da uspe. (Nepoznati)
10. Dragi Zorane, bio si najbolji i najsposobniji! Hvala za ovo do sada i neka ti je večna slava. Miodrag Sremčević
11. Dragi Zoki, Djiki, motorni zeko, Premijeru, Predsedniče Vlade... pre svega, HVALA TI. Prvo su objavili na stranim stanicama da si podlegao povredama... naši nisu govorili ništa... sve je bilo jasno, ali nadali smo se, neko će reći... živ je, u kritičnom je stanju, ali živ je i ostaće živ, ili još bi bilo bolje da su rekli, nema opasnosti, atentatori nisu uspeli ni ovaj put... ali ne, ni ovaj put nismo imali sreće... sa lica zemlje nestao je NAJBOLJI čovek Srbije... stojim iza svojih reči... Nisam mogla da verujem... želela sam da Živkovic, Čović, Boža, Čeda, Žare ili bilo ko izadje i kaže, šalili smo se... ne bih bila ljuta. Sve mi je bilo prihvatljivo, osim toga da si ti, naš Djiki, nestao... nedostaješ nam, još uvek ne mogu da verujem... Žao mi je što, za života, nisi saznao koliko te je ljudi volelo, ili, što je još bitnije, koliko ih je verovalo u tebe i tvoj rad... Juče sam se setila novogodišnjeg animiranog filma Indexovaca... setila sam se tebe i zeke, tvog zeke... nasmejala sam se, ali ubrzo i zaplakala... nedostaješ mi... stvarno ne znam šta da kažem... pohvataće ih sve... i budale i lopove i prevare i pacove i pevačice, koje su veče pre tvog ubistva bezbrižno pevale na dodeli Pinkovih nagrada i hvalila se koncertom na Marakani i prepunim stadionom, a znala je, sigurno, šta će ti se dogoditi... sramota neka ih je... Živković je obećao... Nadam se da će istrajati svi i da će tvoja stranka i tvoji saradnici ostati takvi kakvi su (oni dobri), a oni loši neka se zapitaju... Volela sam te, volim te i uvek ću te voleti, jer si bio naš prvi, jedini i poslednji Djindja... Idem u 4. razred gimnazije... nervira me što pola mojih vršnjaka ni ne konta u čemu je stvar... objasnila sam im. Ne brini, objasnila sam da je Srbija plakala taj dan s razlogom i da treba da plače još dugo, ali treba i da se nastavi sa radom i napredovanjem (ti bi to želeo). Bili smo zabezeknuti, moji su se dobro držali... otišla sam u svoju sobu i sa 19 godina zagrlila svog plišanog zeku i zaplakala... otišla sam u sobu, da ne razmišljam o tome, a setila sam te se opet... motorni zeko... i treba. Treba nikad da te ne zaboravimo, da te volimo za uvek, da te ne prežalimo... i da se stidimo što smo dozvolili da jedini Pravi čovek Srbije nestane... ne sme da nam bude čista savest. Nikako... HVALA TI NA SVEMU... Nila je čast znati za tebe, gledati te, slušati i živeti u tvom vremenu... Nastavićemo da gojimo ovog crvića, koji se bez tebe vratio dva koraka u nazad... ali tu su Žare, Boža, Čeda, Čović i ostali, koji, ako izdrže, nagojiće ga... ali, bez tebe i taj majušni crvić će napredovati sporije... Bio si nam jedina nada, ali bićemo strpljivi. HVALA TI... NEKA TI JE VEČNA SLAVA I NEKA TI GOSPOD BOG PODARI ANDJEOSKI MIR... Jeca, Novi Sad
12. Dragi naš Djiki! Bio si tako lep, tako pametan, tako hrabar. Bio si naš dragulj. Imali smo te, ali nismo umeli da te sačuvamo, znači nismo te bili dostojni. Zaslužio si neku bolju zemlju i još bolji narod. Otišao si, a nikada nisi saznao koliko smo te voleli, koliko smo ti verovali i koliko je sada težak put bez tebe. Tvoja deca će biti ponosna, što su imala takvog oca, a Srbija će večno žaliti za takvim premijerom. Nema reči utehe, suze nisu dovoljne... danas je novi dan, a mi krećemo u nove pobede, bez tebe, ali VEČNO SA TOBOM U SRCU. Porodica Govedarica iz Beograda
13. Posle mnogih decenija, Srbijom je, zajedno sa svojim timom, rukovodio istinski državnik. A kakav je ko državnik, pre svega se meri učinkom. Učinak Zorana Djindjića očigledno je bio istinski: Srbija je mnogo lepše mesto za život nego pre dve godine! Hvala mu na tome, hvala mu na lepim susretima, i neka počiva u rajskom miru! Vojin Rakić
14. Tvoja smrt izbrisala je svaku nadu za naše bolje sjutra. Bio si častan čovjek i čovjek za sve nas. Hvala ti! Milivoje Knežević
15. Nedostaješ srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. (Nepoznati)
16. Iako u dalekom svetu, tuga se oseća u mom srcu svom jačinom. Nedostajaćete nam svima, ali se nadam da ćemo nastaviti Vašim putem, jer to ste (kao i svi mi) zaslužili. Bojana
17. Dragi Zorane, verujem da sa neba vidiš koliko Te volimo, koliko si veliki u našim srcima, u našim životima i u našoj budućnosti, koja će, verujem, biti teška bez Tebe. Kao i Tvoji bližnji, tako i mi, gradjani, moramo slediti Tvoj put, tvoj optimizam, volju i tvoju ogromnu snagu, da našoj i Tvojoj deci podarimo Srbiju, onu koju smo zajedno sa Tobom gradili. Verujem da sa neba možeš i dalje nama ovde na zemlji ulivati snagu i volju za našom Srbijom. Počivaj u miru! Mihajlović, Novi Sad
18. Dragi Zorane, i bez tebe ćemo ići napred, ali sa tobom nam je bilo lakše! kolektiv prodavnice “Puma” - Užice
19. Zorane, počivaj u miru. Hvala ti. Daniel i Ivana Cale iz Frankfurta
20. Hvala ti, za sve što si uradio za naš narod. Željko, Novi Sad
21. Sa tobom je otišla poslednja nada o životu i uspehu u ovoj zemlji!!! Hvala, za sve što si nam učinio!!! Dijana Djonović, Beograd
22. Strašna je praznina od kako te nema... Oseća se u svima nama nešto nedorečeno, nezavršeno i tupo... Neka te andjeli čuvaju. Ana Milinković
23. Ponosan za vreme koje sam proveo poznavajući tvoje delo i lik i sa verom da se to doba neće dugo zaboraviti. Nadam se da ti se Gospod Bog obradovao kao dragom rodjaku. Neka Ti je večna slava i hvala. GORAN I SVETLANA, SREMSKA MITROVICA
24. Bili ste nam nada, uzor, zvezda na kraju tunela... Bili ste nam sve! Beskrajno smo Vam zahvalni što smo imali tu čast da Vas poznajemo i da sledimo Vaše vizije! U ovoj maratonskoj istorijskoj trci, u kojoj se nalazi Srbija, kao lider ste bili za čitav krug ispred svih. Nedostižan, jedinstven... Beskrajna tuga obliva naša srca Vašim gubitkom. Dugujemo Vam ogromnu zahvalnost za sve učinjeno! Neka Vam je laka zemlja! ZBOGOM! Milan, Užice
163
1. Hvala Vam, što ste postojali i trajali za sve nas... Odužićemo Vam se... Sonja, Thessaloniki
2. Danas je 19. mart 2003. Nema Te već sedam dana. Bol i bes ne jenjavaju. Ali, Srbija ide dalje. Srbija, sa Tobom u mislima. Srbija, sa Tobom u venama. To je Tvoja zasluga i Ti si to zaslužio. Pokazao si Srbiji ko su joj neprijatelji. Naučio si Srbiju da se bori za sebe. Naučio si Srbiju da ne zavisi od jednog čoveka, ma koliko da je on veliki. Pokazao si Srbiji kuda i kako. Zato ti se Srbija nikad ne može odužiti. Time si zaslužio Aleju velikana na Zemlji, ali i Aleju velikana na Nebu. To je jedino što, do nekle, olakšava bol i smanjuje bes. To saznanje da si sad u društvu Stefana Nemanje, Svetog Save, Cara Stefana Dušana, Cara Lazara, Karadjordja, Miloša Obrenovića - i drugih srpskih velikana. Eh, Srbijo... svi tvoji velikani su na Nebu!!! Ne brini, Zorane, mi možda nismo velikani, ali dovoljno smo veliki da se izdignemo iznad nesreće, koja nas je zadesila, i nastavimo Tvojim putem. Neka Ti je večna slava i hvala!!! Ivana, Jovan, Jelena, Slaviša, Ljubiša i Dušan
3. Srećan sam što se školujem u demokratskoj Srbiji, ti si naša zvezda vodilja. Uvek ćemo te pamtiti po dobrim delima. Saša Setonje
4. 15. mart je pokazao ko ste bili i koga smo izgubili. Hvala Vam, gospodine Djindjiću. Kića, Zvezdara
5. Toliko dugo smo te čekali, da bismo te tako brzo izgubili. Gordana iz Bora
6. Hvala ti što si iskreno verovao, a svojim životom i radom pokazao da se za ovu zemlju i većinu ljudi u njoj treba boriti. Jovana i Luka, do kraja svoga života čuvaću od zaborava žrtvu vašeg oca. Milena
7. Kao da je nestao neko iz moje Porodice, jer Vi ste jedini, koji ste nama, omladini, i našoj djeci ulivali nadu za jedno bolje sutra... Bez riječi sam. Svoju tugu i žalost ne mogu da opišem, stvarno, kao da ste neko moj. Još uvijek nisam svjesna da Vas nema, sve mislim da je neki ružan san. Vašoj supruzi, kao i Vašoj djeci, od sveg srca želim sve dobro i svu sreću ovog svijeta... Aleksandra Nenad iz Švajcarske
8. Porodici Djindjić najdublje saučešće! Zorane, nismo stigli da ti kažemo koliko smo te cenili i voleli. Vladimir i Vesna Urošević, Beograd
9. Poštovani Predsedniče, izvinite što Vam nismo verovali. Tek sada, kada Vas nema, uvideli smo koliki ste ČOVEK bili. S poštovanjem, porodica Kovačević
10. Onog dana kada su te ubili, Tvoje srce se rasturilo na hiljade zvezdica i na našem nabu se pojavilo novo sazveždje u obliku Tvog imena, ZORANE. Čuvaj nas, kada mi nismo znali Tebe. Nikola Janković, Beograd
11. Hvala Vam, gospodine Predsedniče, za sve što ste učinili i imali želju da uradite za nas. Jasmina Jovanov
12. Većina gradana nije shvatila koliko nam značiš, dok te nije izgubila! Sada su shvatili da si bio Najbolji. Neka TI je Večna Slava i Hvala! Hristina
13. Ponosna sam na moju zemlju i VAS!!! Milena
14. Dragi Zorane, zar su stvarno trebali da pucaju u tebe i da te ubiju da bi se nešto dogodilo u ovoj zemlji. Toliko si se trudio za sve nas i za našu budućnost... Zbog tebe sam ostala i nadam se da ću i ostati u ovoj zemlji... Hvala ti... Nisam bila na poslednjoj šetnji i žao mi je što te nisam ispratila... Upalila sam sveću, ovde, u Novom Sadu... Našla se i poruka, IZVINI ŠTO TI NISAM VEROVAO... Zar je sve ovo trebalo da se desi, da bi neki ljudi shvatili neke stvari i počeli da veruju u ono što si radio i što si uradio... Neka se zapitaju sad... Hvala ti večno... i neka ti Gospod Bog podari andjeoski mir... Jelena, 19 godina
15. Pre tri godine sam razmišljala o odlasku iz ove zemlje. Nisam verovala da će jedan čovek poput TEBE, ZORANE, da me vrati, natera da razmišljam pozitivno i da se borim za svoju zvezdu sreće baš ovde, jer je to tvoja želja i zadatak koji si nam zadao. Ostala sam ovde, uspela sam ovde, ali zahvaljujući TEBI, ZORANE, I TVOJOJ energiji, koja me je terala da se borim. OSTAĆU OVDE, BORIĆU SE, NE SAMO ZA SEBE, VEĆ I ZA DRUGE, A AKO MI NEKADA PONESTANE SNAGE, SETIĆU SE TEBE I NEĆU SE PREDATI... NA SVEMU HVALA, S POŠTOVANJEM, Milena Stoljević, BEOGRAD
16. "Oj, sine slobode vječne, da li će srpska mati Jedan put tako vidjet u visu sinka svog? Ko tebi, orle suri, hoće li krila dati I njemu silni Bog?" (A. Šantić) Porodici dr Zorana Djindjića od srca. "Sunce se vraća. Evo tića, gnezda, A tebe nema. Šta ću tvojoj deci, Šta ljubi reći? - Otišao je, reci, Na nebo, za vas, da nabere zvezda" (A. Šantić) S poštovanjem, Svetlana, Beograd
17. Vest me je zatekla na putu van zemlje. Prethodnog dana smo pričali o privrednoj, političkoj i ostaloj situaciji u miloj nam otadžbini, ponosila sam se što je premijer moje zemlje takav kakav je, nije bilo mnogo zemalja u tom trenutku koje bi se mogle takvim premijerom pohvaliti. Pametan, učen, optimista, mudar, Energičan sa velikim E, donosi teške odluke, a ne žali se i ne kuka, lep, vaspitan, kažu oni, baš vam se posrećilo, jeste, kažem, najzad se posrećilo, samo da potraje. Onda je došla sreda... šok, neverica, ogromna žalost, onda STRAH, prvi put... Ni bombardovanje, ni Milošević, ni Šešelj, ni godine nemaštine, ni gnjavatorska Koštunicina ekipa, ni onaj dugi mrak nad našom zemljom, nisu izazvali ovaj iskonski strah, da stvarno više nema nade. Kao da je onaj jedini konopac, koji nam je bio pružen da se polako izvlačimo iz ove duboke rupe na svetlost dana, prekinut, pao nazad i mi ostajemo unutra, bez ikakve mogućnosti izlaska. U duši mi je prvo slika njegove dece, a onda slika sve naše mlade pametne dece, kako zgroženi odlaze trkom ponovo u bežaniju u beli svet. Ostaje prost, beskrupulozni, kriminalni politički i privredni šljam... Slika tamne ljigave stvari (pročitajte priču Filipa Dika "Stvor"), kako obavija ovu zemlju sa svih strana. Sebično sam se prepala do srži. Onda sam slušala i gledala o njemu i ono što sam znala i ono što nisam. Kako je taj čovek bio HRABAR. Pre svega. Da smo svi mi bili malo hrabriji, malo preduzimljiviji, malo manje skloni da očekujemo da neko drugi umesto nas uradi ono što svako treba da uradi u svoje ime. Možda bi ga sačuvali... Onda sam počela da čitam ovu knjigu žalosti. Možda još uvek ima malo nade... Moramo biti pre svega hrabri, nije ljigavi stvor nesavladiv, STRAH je najstrašniji neprijatelj. I raditi. I ostati ovde. Tu ne može mnogo da nam pomogne Evropa. Čišćenje našeg dvorišta moramo da odradimo sami i to temeljno. I to dugujemo ovom hrabrom čoveku. V. Urošević
18. Bio si čovek od akcije, koji je Srbiju gurao napred, ali omeli su te neljudi, koji su želeli da Srbija nazaduje. Ali, sve dok ima ljudi, koji su delili isto mišljenje sa tobom, biće nade za Srbiju i srpski narod, zato što ćemo mi nastaviti tamo gde si ti stao. Dragan Obradović, Beograd
19. Kako takav čovek može da nestane? Kako može da ga nema? Ti si bio, i ostaćeš u našim srcima, kao naš Djiki, simbol mudrosti i optimizma. Zoka i Dada
20. ZOKI - bio si mi jedini muški idol.... energičan, inteligentan, odlučan, patriota, večito nasmejan, pravi vodja, SRBIJA je čekala na takvog 100 godina... Bože, zašto je obezbedjenje bilo amatersko.... Niš te je obožavao, moja familija, posebno deca, svi moji prijatelji su ti se divili i poštovali kao najrodjenijeg... tek sada se vidi šta si značio ovoj zemlji... Bože, kako bih voleo da ti andjeli došapnu koliko te je ljudi volelo, koliko te je svet poštovao, koliko si bio u pravu zbog svoje odlučnosti... NIŠ je ovih dana pust i tužan grad, neverica i nezaceljena rana BOLE sve više... GOSPODINE ZORANE, počivaj u miru i neka te andjeli čuvaju. (Nepoznati)
21. Hvala za Srbiju. Neka ti je večna slava i hvala. Ivana
22. Poslednji pozdrav velikom političaru i uglednom državniku, koji je izvukao Srbiju iz mračne prošlosti i okrenuo je prema lepšoj budućnosti. Vuk Lakić, Zrenjanin
23. Poslednji pozdrav. Stefan, Vesna i Bobi Milutinović
24. JEDNO hvala nije dovoljno... (Nepoznati)
25. Zorane, probudjeni smo! Hvala ti i počivaj u miru. Vladan, Brčko
164
1. Izgubila sam u utorak tlo pod nogama. Kako ću opet stati? Ko će ruku da mi da? Putuj sa andjelima. (Nepoznata)
2. Neka ti je večna slava i laka zemlja. (Nepoznati)
3. Od kada si se pojavio u javnosti imao si naše simpatije i punu podršku, u svemu što si radio. Tvoja energija, odlučnost, istajnost, upornost i sve ostalo što te je krasilo, su nama dali nadu da ipak postoji neko u ovoj ludoj zemlji ko zna šta radi. Ne samo što si znao šta radiš, već si znao i kako treba do nekih stvari doći. Nadam se da smo svi uspeli da naučimo ponešto od tebe. Ti si otišao, ali tvoje reči i dela će za uvek ostati. Porodica Plazinčić
4. "Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi". Neka ti je večna slava, Zorane; ostaćeš za uvek u našim srcima! Milan, Snežana i Sara Stevanović iz Aberdina, Škotska, U.K. Kind Regards, Milan Stevanović
5. Poslednji pozdrav VELIKOM čoveku i borcu za velika dela i prosperitet Srbije. Uvek ćeš biti u našim srcima i mislima! NEKA TI JE VEČNA SLAVA I HVALA! radionica “Čistoća”, ZRENJANIN
6. Strašno mi je žao i teško da prihvatim surovu istinu. Nadala sam se da je sve ružan san, iz koga ću se probuditi i sve će biti kao pre. Budjenje je bilo još teže... Najiskrenije saučešće porodici Djindjić. Branislava Dedijer
7. Pucnjem u tvoje srce, ranjena su srca svih nas, koji smo verovali u tebe, u bolje sutra. Nadam se da će, oni koji su ostali, nastaviti tvojim putem i ispoštovati tvoju viziju o modernoj demokratskoj Srbiji. Hvala ti za putokaz, koji si nam ostavio, krećemo dalje i bolje, jer si ti i dalje naša zvezda vodilja. Vesna Obradović
8. Zahvalni za nadu i pozitivnu energiju, koju si nam ostavio u nasleđe, i ponosni na vreme i zemlju koju si probudio, Dragana, Verica i Aleksandar
9. Poslednji pozdrav dragom premijeru... Hvala za nadu... Bojana
10. Neka ti je večna slava i nek te andjeli čuvaju. Jelena i Milan, Novi Sad
11. Neka mu je pokoj duši i neka mu je laka zemlja. Žrtva pokojnog premijera, dr Zorana Djindjića, vodi ka uzletu u nebo. On je postao veliki mučenik. Njegovim ubistvom, stradao je i ranjen je srpski narod i sav ostali narod. Katarina iz Novog Sada
12. Bio si naša nada. Hvala Ti što si za nas uradio. Ubili su Te. Platiće, a tebe neka prime medju najsvetijima sa andjelima. Sledićemo sve što si zamislio i neka te čuvaju andjeli. Draga Jurić, Novi Sad
13. Iskreno Hvala, velikom čoveku, za ideju, nadu, i žrtvu, i apel svim nama, u Srbiji i dijaspori, da nastave, podržavaju, i ožive delo Zorana Djindjića. Zorana i Klaus Andersen, Copenhagen
14. Napravi nam na nebu Srbiju kakvu si želeo ovde. Hvala ti što si, nama mladima, vratio veru u bolje sutra. Neka ti je večna slava. Uroš
15. Bio si sunce u našim životima, hvala ti što si uneo svetlost u naše duše. Jana, Beograd
16. Poslednji veliki pozdrav premijeru Zoranu Djindjiću! Bio si i bićeš nam vodilja za bolju budućnost, nećemo se predati! Čuvaćemo, borićemo se i volećemo ovu zemlju kao i ti, za koju si svoj život dao! Neka ti je večna slava i hvala! Danijela i Dragan iz Novog Sada
17. Dragi Zorane, započeo si ispunjenje sna, koji mi iz inostranstva, skoro svake noći, sanjamo, da se vratimo SRBIJI i tamo nastavimo život. NEKA TI JE VEČNA SLAVA i POČIVAJ U MIRU Ivan, BEČ
18. Djiki, Ti si otišao. Ne znam da li je Srbija zaslužila toliku žrtvu. Mislim da nije svesna šta je izgubila. Ovaj narod je zaslužio jaram, stege, lance i ništa drugo. Nikad neće saznati šta je izgubio. Sada plaču, pale Ti sveće, a ja sam još početkom 90. i moj suprug govorili i videli, u šetnjama našim ulicama, kakav si čovek. Nisu nam verovali. Sada je kasno. Jeste da ćemo živeti i posle Tebe, ali to nikada neće biti isto. Niko, kao Ti, ne može ovaj narod da izvede na put, bojim se da smo zastali i da ćemo dugo biti tu. Nećemo otići iz zemlje, zato što Ti to ne bi voleo. Imam unuka Nikolu, vodiću ga na Tvoj grob, da mu pokažem najvećeg sina, kojeg je ikada Srbija imala. Neka ti je laka zemlja. Srećo naša. Duška, Srdjan, Daca, Bojan, Marija i Nikola Kanacki
19. Hvala ti na velikoj pozitivnoj energiji, koju si nam svima, tako nesebično, podario i naučio nas da se osećamo delom ove planete, da i mi osetimo malo nade, koja nas je tako dugo zaobilazila. Nastavićemo tamo gde si ti stao, to ti obećavaju Dušica i Zoran
20. Najbolji način da se čini dobro, jeste čvrsta odluka da se suzbije zlo. Odlučno ćemo nastaviti tvojim putem, Zorane... Svetlana sa porodicom
21. Srbija, bez tebe, nikada neće biti kao Srbija sa tobom. Hvala ti za sve. (Nepoznati)
22. Nikad više tvog osmeha... nikad više tvojih veselih očiju... nkad više... A smisao života si nam bio... mnogo smo krivi Bogu, moj Zorane, do neba... Zbogom, veliki naš dečače. Zbogom, NAJVEĆI ČOVEČE... Zbogom... Slava ti i hvala, sada i uvek i u vijeki vijekova... Ovo mi je rana do kraja života moga. U neprebolu večnom, student Pravnog fakulteta Suzana K, Beograd
23. Zorane, tvoj put se završio, ali će ga drugi, tu gde si ti stao, nastaviti! Aco (BiH)
24. Nikada nisam imao idola u politici, dok se nisi pojavio ti, i po prvi put sam se uverio da političar može biti i čovek. Tvoja žrtva je bila svesna i zaveštanje za mene. Laka ti crna zemlja. Miroslav Gužvica
25. Dragi Zorane, bio si VELIKI čovek u svakom smislu! Neka ti je večna slava!!! TATJANA, ZRENJANIN
165
1. Znam da ćeš, i od gore, naći način kako da nam pomogneš. Nataša Jekić, Stari Banovci
2. Zorane, u Vama sam videla budućnost mojih sinova i unučića. Vaš blagi osmeh nas je vodio u civilizaciju, u Evropu. Sa Vašim šarmom, inteligencijiom i sposobnošću stigli bi do ostvarenja naših želja. Hulje, koje su prekinule Vaše srce da više ne kuca, stigla ih kletva iz 1839. godine. Deveto im koleno ne donelo roda u kuću. Marija, Zemun
3. Pucali su u tvoje srce, da bi ga uništili i prevarili su se. Svaki njegov delić našao je mesto u milionima srca nas mladih, koja sada jače kucaju - ZA TEBE I ZA NAS. Poslednji pozdrav od Bokija i Mimija iz Bora
4. U nadi da će se nastaviti ono što si započeo i da će i ova naša nesrećna Srbija postati ono što si želeo, hvala ti. Miki Vlahović, Vrbas
5. Mi, koji smo te voleli, sada te volimo još više, a oni što su te mrzeli, tek će da te mrze, ali ovog puta će ih biti sramota da to pokažu. Tvoja će Srbija biti pakao za kriminalce. Sad sam siguran u to. A Srbi će te večno slaviti, Majstore. Bio si bolji od svih nas. Hvala ti. Nikola, Stockholm
6. Zorane, Nedostajaćeš mi, prvo, kao građaninu. Bio si za mene simbol energije, nade i odlučnosti da se, najzad, okrene list srpske istorije i korača ka evropskim vrednostima, bez kompleksa. Nedostajaćeš mi i kao novinaru. Svaka tvoja konferencija za štampu je bila puna duha, metafora i, što je najvažnije, analiza i prognoza. Nisi bežao ni od jednog pitanja. Zahvalnost i poštovanje. Neka ti je laka zemlja. Milica C.
7. Toliko sam te cenio, da ne mogu shvatiti da si nas napustio. Igi, Surdulica
8. Hvala Vam, za sve što ste učinili za srpski narod. Pokazali ste nam put, kojim treba ići. Nećemo Vas izneveriti ni zaboraviti. Neka Vam je večna slava. (Nepoznati)
9. Hvala, za sve što ste učinili za našu Srbiju i svima nama ulili nadu u bolje sutra. Neka Vam je laka zemlja, počivajte u miru. Malina, Rekovac
10. Iza mene su moje tinejdžerske i dvadesete godine, i već godinama pokušavam da ne gubim nadu u bolje sutra u ovoj zemlji, a nekako se sve dešavalo tako da je stalno testiralo mogu li i dalje izdržati i verovati. Ali, uz onu iskonsku ljubav prema svojoj zemlji, nekako sam opstajavala, a razlog tome su i oni ljudi na njenom čelu, kakvi ste i Vi bili. Vaša tragična smrt me je jako uzdrmala, zbog Vašeg društvenog značaja, zbog svega što ste ostavili za sobom, a najviše zbog kukavičkog i neljudskog načina na koji je Vaš život okončan, koji nas podseća da ima 'ljudi' medju nama koji su sposobni za tako nešto. Iz poštovanja, što ste stradali zbog svojih uverenja i vere u bolje sutra, ostaću u verovanju da će ovde, uskoro, svako živeti onako kako zaslužuje, i da će bolji dani konačno doći i ostati kod nas. Irena Nikolić, Beograd
11. Bila sam ponosna što smo imali tako pametnog, hrabrog i lepog čoveka za premijera. Nedostaju mi Vaše metafore! Jelena Koprivica
12. Porodici Djindjić: Primite naše iskreno saučešće, porodica Marić
13. Velikom gospodinu, našem nezaboravljenom predsedniku, sa osmehom na licu. Pamtićemo Vas po svemu što je najbolje na ovome svetu, u mislima ćemo Vas čuvati kao nasmešenog, punog optimizma i nečeg dragog, što smo osećali gledajući Vas na malim ekranima. Hvala Vam što ste uneli u našu kuću radost i pozitivnu energiju, hvala Vam na Vašim pametnim rečenicama, koje su neponovljive. Nadamo se da su Vaši saradnici naučili puno od Vas i nastaviće tamo gde ste Vi stali, nadamo se da će se i oni smešiti, možda ne tako brzo posle Vašeg odlaska, i preneti na nas Vaš osmeh, Vaš optimizam. Čuvaćemo Vas u našim srcima, sa ljubavlju, i neka Vas andjeli čuvaju. Bogosav i Veronika Vranić
14. Dragi Zorane, za uvek ćeš ostati u našim srcima i ponos Srbije. Igor, Mirijevo
15. Zoki, mnogo nam je žao, što te više nema (fizički), duhovno si sa nama za uvek. Sombor, 19.3.2003. 11:18, Bane, Juca, Nikola i Miloš
16. Izgubila sam se. Nada
17. Dragi Zorane, bol za Vama večno će biti prisutna u nama. Uradio si za Srbiju nešto što se nikada neće zaboraviti. Vas nema, ali Vaša vizija i vera u modernu i jaku Srbiju biće naša vodilja. Lazar Delić, Ugrinovci
18. U Titovo vreme su svi bili ponosni što dolaze iz Jugoslavije. Ponosna sam bila, i uvek ću biti, što mi je premijer bio dr Zoran Djidjić! Nedostajaćete mi... B. Ilić
19. Dragi Predsedniče, Zar je moguće da u našem narodu sve što je napredno mora biti sasečeno u korenu. Sa tobom je bljesnula nada da će i Srbija krenuti napred, ali, na žalost, bio je to samo bljesak... ALEKSANDAR
20. Zorane, toliko puta sam čitala o novinama koje si uvodio, o novim idejama koje su i ovde, u Australiji, tek kretale. Srbija je gigantskim koracima preskakala decenije i vekove zaostalosti. Okupio si oko sebe neke sposobne, mlade ljude, koji su znali šta treba da se radi. Toliko energije, posvećenosti svom radu, takva stručnost i odanost poslu - to u Srbiji davno nije vidjeno. Tvoje vodjstvo je bilo jedinstveno, neponovljivo. Tvoj osmeh je vraćao veru, snagu i poverenje. I naravno, najteže je bilo objasniti sve te promene narodu, koji, izmučen i iskorišćen, nije mogao sve to da prati. I tako je lako bivao izmanipuslisan. Morali smo mnogo više da te branimo, da budemo glasniji. Strašno je, strašno, da te više nema. Hvala puno tvojoj porodici, koja se žrtvovala sve ove godine da bi smo te mi imali. Moje najdublje saučešće. Katarina, Kambera, Australija
21. Poštovani gospodine Djindjiću, hvala što si upalio svetlo i nadu za moju i svu decu Srbije. Tvoju žrtvu nećemo zaboraviti. Neka ti je laka zemlja... Dragutin
22. Uvek ću Vas pamtiti! Hvala Vam, za sve što ste uradili za nas. Dragana
23. Hvala Ti, za sve što si učinio za Srbiju. Srbija i svet te neće zaboraviti. Neka ti je večna slava! Stefan Stangl, Munchen, SR Nemačka
24. Dragi Zorane, bio si mi kao brat rodjeni. Evo, prošlo je vec 7 dana od kako te nema sa nama. Puno mi nedostaješ. Kad god te vidim na TV-u, trgnem se i suza mi zaiskri u oku. Zar je moralo sve ovo da se desi, pa da se osvestimo?! Tvoji drugovi iz DS će nastaviti borbu. Ti si ih tome naučio. Za uvek tvoja sledbenica, ZORICA
25. Tužno je to što je ovako nešto moralo da se dogodi, da bismo mi shvatili koga smo imali... Znam da nikada nećete biti zaboravljeni. Žao mi je što je Vaša želja za naše dobro bila toliko jaka da se ovako završilo, pitanje je da li smo zaslužili tako nešto... Hvala Vam, za sve što ste učinili i za sve što ste želeli da učinite... Aleksandra
Нема коментара:
Постави коментар