27.
E-knjiga žalosti
131
1. Dragi Zorane, za mene nikad nećeš biti sećanje i prošlost. Ti si moja sadašnjost i moja budućnost. Osećam te dok šetam onim ulicama, koje su dokaz naše zajedničke borbe za pamet, lepotu, bolje sutra. Vidim te kad god pogledam nebo, koje sad u zagrljaju drži Evropu i tvoju voljenu Srbiju. Zlotvori te nisu ubili. Samo su odali Bogu najboljeg andjela, koji se skrivenih krila krio u Srbiji. Sada sam shvatila zašto si otišao, UZVIŠENI. Tvoje mesto je u Božijem kutku, odakle nas čuvaš tvojim divnim, nasmejanim očima... ČUVAJ SRBIJU! VOLIMO TE!!!! (Nepoznati)
2. Još uvek ne verujemo. TANJA i BOJANA
3. Dragi naš Zorane, Ubili su čoveka koji je mnogo hteo i mogao da uradi za ovu zemlju. Ima nas dosta, koji su sa tobom bili od početka. Nećemo te iznenveriti. Tvoja vizija, tvoj san, biće naša istina. Neka ti je večna slava. Nataša Stevanović
4. Strašno sam tužna, još uvek u neverici da se dogodio dvanaesti mart. Hvala Vam što ste postojali. Počivajte u miru. Nataša
5. Tvojom pameću i inteligencijom, a pre svega čovečnošću, uspeo si da umiješ lice Srbije i otvoriš vrata Evrope. Hvala i večna ti slava. Gordana Salihović iz Lucerna
6. Djiki, posle tvoje smrti, Srbija će propasti, jer je mnogo šljama u ovoj zemlji. Trudio si se, ali nisi mogao sve sam. Neba iz BG
7. Hvala ti za sve što si učinio za Srbiju. Počivaj u miru. Siniša Todorović sa porodicom
8. Ne znam čemu da se nadam od sada. Šta vredi što si sada "konačno voljen", kada je kasno. Imalo je mnogo toga što smo mogli da naučimo od tebe. Saša
9. Šta reći, što rečeno nije? Svi su pričali ovde o tebi, o tvojoj veličini, o tvom radu... Ja ne želim o tome. Žao mi je tvoje majke, žene i dece. Ostalo sve što sam imala da kažem, rekla sam tebi lično. Pa, eto, to bi bilo uglavnom to... One koje volim, volim. One koje ne volim, njima ni ne pišem. Danica
10. Neka ti je večna slava. Nenad Nikolić i Dragana Branković
11. Svet je sa Tobom bio zanimljivije mesto. Dragi naš Djiki, već nam nedostaješ... Teši nas pomisao da nam, sa neke daleke zvezde, zračiš energiju, koja će nas i našu Srbiju dovesti do željenog cilja. Budi siguran - trčaćemo... Slavica i Jovan Arbutina - Pančevo
12. Saučestvujući u bolu sa porodicom Djindjić i cijelom Srbijom, upućujemo poslednji pozdrav našem Premijeru Zoranu. Porodica Radonjić iz Doboja
13. Tamo neke 1991. godine, prvi put sam te susreo. Tu negde, pored republičke skupštine, lagano si prošao pored mene, sam, siguran u sebe, tik uz sam zid zgrade, koja vodi ka skupštini. Baš uz sam zid, kao da nisi želeo da smetaš ikome ko prolazi pored tebe. Podigao si glavu i javio mi se. Otpozdravio sam ti. Od tada, sreo sam te još par puta na nekim mitinzima... našim mitinzima. A sada... tebe više nema, Zorane. Nema te, jer si želeo da budeš običan čovek, kao i svi mi ostali, koji smo se zajedno borili za promene... za bolju i zdravu Srbiju. I tu nisi želeo da odstupaš od svog naroda. Nisi bio zaštićen, kao da si želeo da se ne odvajaš od svog naroda sa uličnih protesta. I sve to te je koštalo života, koji si žrtvovao zbog svih nas koji smo imali istu... tvoju i našu želju: “Da živimo kao sav normalan svet”. Nesrećan sam, Zorane, što te nema – a srećan što sam živeo u istom vremenu sa tobom i što sam imao tvoje misli o lepšem životu u mojoj glavi. Vlada Vasiljević, Vranje
14. Imao si viziju Hrista, očekujem vaskrsnuće tvoje ideje. Kažu, bio su "skupi plaćenik", a ukrali su najskuplji deo tebe - tvoje srce. Tvoja misao, glas, oči, probijaće ograde velikana i mi ćemo to osetiti. Milena Hristović, Beograd
15. Niko nije imao prava da ugasi toliku pozitivnu energiju. Nadam se da sada sijaš na nekom lepšem mestu. Hvala na svemu, u ime svih pravih Srba. (Nepoznati)
16. Peti je dan od Vaše tragične smrti. I dok Vas zemlja prekriva, Vi visoko letite iznad Srbije. Stvoreni ste od svetlosti i večno ćete sijati nad Vašom i našom Srbijom. A u lepim večerima, kada primetimo kometu, koja se približava zemlji, znaćemo da nam šaljete Vašu neiscrpnu energiju. Izdržaćemo, zajedno sa Vama, letećemo i mi, visoko iznad Vaše i naše Srbije. Slavica i Dragan Petrović, Kraljevo
17. Šta reći sad, kad se tuga i gnev pomešaju u svakom iskrenom, normalnom ljudskom biću. Pokazao si koliki si patriota, pokazao da se patriotizam ogleda u tome koliko nas ostali svet priznaje i koliko se normalno živi u jednoj zemlji. Vratio si veru u porodicu i lepo vaspitanje. Želeo si da živimo kao sav normalan svet. Niko to ne može da izbriše. Protekle godine, i kroz opoziciju i kroz vlast, učio si nas lekcijama patriotizma. Promenio si izgled Srbije, i, u ovom teškom trenutku, nam održao još jednu lekciju iz patriotizma i lepog ponašanja, i pokazao ko su istinski heroji ove zemlje i ko će u budućnosti da bude idol mladima. Svima, koji zaista vole ovu zemlju i kojima je stalo do nje, ne preostaje ništa drugo nego da, sa još više motiva i više angažovanja, nastave put koji si ti otvorio. Mi to sigurno hoćemo, obećavamo. Počivaj u miru, a znaj da ćeš večno živeti u našim srcima i mislima. lekar Ivana Projović i dipl. pravnik Dušan Projović, Niš, 15.03.2003.
18. Pucnjem u tebe, pucali su u sve nas. Ali, nisu oni tebe ubili, ubili su jedinu tvoju "slabost", tvoje telo. Sva tvoja energija, snaga, želja, mudrost, hrabrost, pamet, iskustvo, postali su deo svih koji te vole. Mi nastavljamo sve što si ti započeo. Večno zahvalni, Ana i Saša Stojanović
19. Na oltaru u Svetosavskoj crkvi videla sam Tvoju dušu, koja je isijavala energiju i dotakla moju, punu tuge i nadanja da ćemo se susresti na boljem mestu nego što je ovo, prolazno. Znak da si čuo moje reči i da znaš da sam s Tobom, upravo sam primila. Tvoja Borjanka
20. Možda spava sa očima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života... Možda spava i doći će posle ovog sna, Možda spava sa očima izvan svakog zla! Zbog Vas sam verovala da treba ostati u ovoj zemlji, sada više nisam sigurna, hvala Vam za sve, od srca! Marija iz Jagodine
21. Dragi moj Djindjo, trudiću se da svaki dan budem što bolji i vredniji, neću te izneveriti. Nemanja Hrnjez
22. Zorane, puno poštovanje prema tvojoj viziji, otišao je jedan Zoran, ali nadiru novi, tvoji sledbenici. Neka ti je večna slava i mir Božiji. Bogdan Čubrilo, Vršac
23. Dragi Zorane. Uzeli su te kukavički od nas mladih. Nas mladih, kojima si otvarao put ka Evropi. Nas mladih, koje si uvodio u bolju i lepšu Srbiju. Za koje si dao veliki broj neprospavanih noći. Hvala ti, na svemu učinjenom. Kao član omladine, zahvalan sam ti! Večna ti slava, Zorane! (Nepoznati)
132
1. Ono što smo shvatili za sve ovo vreme, to je da nadu nikada ne smemo izgubiti. Hvala ti zbog toga. Neizmerno smo tužni... Zorica i Zvezdan Djukanović, Kosovska Mitrovica
2. Sa Tobom, Srbija je sprintala u Evropu, ali su joj nogu podmetnuli, po ko zna koji put, domaći izrodi. Ipak, kada pobedimo u trci, Tebe ćemo se sjećati. Uvijek ćeš biti živ. ZDRAVKO, Podgorica
3. Sa tobom otišlo je sve pozitivno i svetlo u ovoj Srbiji. Pokušaćemo dalje, ali kojim putem? Porodica Veljić
4. Nadam se da nije kasno uputiti "poslednji pozdrav". Nisam mogao pre. Ali, kažu da nikad nije kasno! Šesti je dan od Tvoje tragične pogibije, tragične smrti Tebe kao velikog premijera jedne male države i Tebe kao velikog predsednika jedne srednje stranke! Za ovih šest dana sam slušao dosta stvari o Tebi, kao čoveku, premijerru, predsedniku... Uglavnom, svi govori se završavaju sa rečju "hvala". Čeda Jovanović je održao lep govor na komemoraciji, ali je malo preterao. Da si živ, verovatno bi se slozio sa mnom. Pucanj u Tebe nije pucanj u osam mliona ljudi ove zemlje - već u pet! Ona tri miliona, siguran sam, nisu bila uz tebe i tvoju politiku. To je bilo i tebi jasno! Ipak, pet miliona je mnogo više od tri! Ti nisi radio samo za pet i zbog pet miliona ljudi. Hvala ti što si pokušavao osam miliona ljudi da izvedeš na pravi put, hvala za uloženi trud u tim pokušajima, hvala za utrošen energiju... Hvala što si bio živ! Nastavićemo putem kojim si nas vodio. Neko jednom reče: "Heroji se nikad ne zaboravljaju". 18.03.2003. Vladimir Slavković, Kragujevac
5. Nisam bila tvoj politički pobornik, iako sam mnogo puta stajala sa tobom, rame uz rame. Srbija je definitivno izgubila velikog borca za demokratiju i veliki potencijal. Sramno je za sve nas što dozvoljavamo da se ovako nešto dogadja. Nadam se da tvoja dela neće biti zaboravljena, da tvoja žrtva neće biti uzaludna, nadam se da je ovo šamar osvešćenja srpskom narodu. Poslednji pozdrav Premijeru Srbije, Brankica
6. Djiki, bio si naša spona u svet i verovatno jedini razlog što smo ostali ovde. Tvoj večiti osmeh nam je ulivao jedinu snagu i veru u bolju budućnost. Samo si ti video kako ta bolja budućnost izgleda. Srbija te nije zaslužila. Počivaj u miru, Srbija te neće zaboraviti. Tomislav Miletić
7. Nesvakidašnju, intelektualnu i motornu snagu, harizmatičnu moć, široko vizionarstvo i visoki let u stabilnu budućnost, zakočio je na trenutak metak bednih strasti i niskih pobuda. Psihofizički izmaltretirani narod, apatičan ili neurotizovan, ima istorijski i genski nasledjenu snagu, volju, široko srce i moć da nastavi zacrtanim putem. Neka je Bog uz Tvoju dušu, sreća uz nas, naklonost sudbine uz Tvoju decu, a jad i patnja Božije osude na neprijatelju ovog naroda. Iskreno i duboko poštovanje, Gordana Andjelić, Valjevo
8. Poštovani gospodine Predsedniče, saradnju sa Vama, prijateljstvo sa Vama, doživljavao sam kao privilegiju življenja. Koliko me noge budu nosile i glava vodila, braniću Vaše delo i koračaću Vašim stazama. Večno zahvalan, Vaš V. d. predsednik opštinskog odbora Demokratske stranke i presednik Okružnog odbora moravičkog okruga Milojica Ćojbašić
9. Dragi Zorane, hvala ti na svemu što si učinio za ovaj narod i mene, ti si bio i ostaćeš za uvek KRALJ! Hvala ti za svetlu budućnost! Djordje C, Beograd
10. Zorane, žao mi je što nisam razmišljala o Vama ovako, dok ste bili živi. Hvala Vam na svemu što ste radili za nas i našu decu! Srbija je ponosna što Vas je imala!!! Neka Vas Bog čuva! Tatjana, Zrenjanin
11. Nikada te nećemo zaboraviti, ni kao političara ni kao čoveka. Uvek ćeš biti deo našeg života, a naša deca će zbog tebe bolje živeti i biće ti večno zahvalna. Počivaj u miru. Vojinović Marko i Milica
12. Kada su me do 5. oktobra pitali: Miško, kako je? Odgovarao sam: nikako. Od 5. oktobra, kada me pitaju: Miško, kako je? Ja sam odgovarao: biće bolje. A od kako tebe nema, Zorane, ja više ne znam šta da odgovorim. Bio si nam velika uzdanica. Počivaj u miru. Miško i Daca, Mladenovac
13. Toliko bih ti toga rekla, ali nema reči za tebe. Hvala ti što si postojao, što si se jedini borio za nas i što si mi dao nadu da u ovoj zemlji vredi ostati. Mirno spavaj i nek te andjeli čuvaju! (Nepoznati)
14. Postoje dve smrti, druga je kad te zaborave. Ovu drugu nikad nećeš dočekati. S poštovanjem, Batan, Branka i Miša, Sremska Mitrovica, 18.03.2003.
15. Dragi Zorane, uvek ću ti biti zahvalan. Aleksandar iz Beograda
16. Nemamo riječi... Ivana i Mira
17. Svakom detetu, otac je ponos, nada i verovanje u bolje sutra. Otac je simbol i vođa, koji trsi težak put srpskoj porodici, kojim su Srbi išli, a i dalje idu. Gubitak svog oca sam teško podneo, pa sam, tebe Zorane, gledao i doživljavao kao drugog oca. Sada nemam više ni drugog oca... Ostaju sećanja, vera i nada da ćemo samostalno ići napred, onako kako si nas ti učio. Večna ti slava. Jovan Popović, Niš
18. Nikako nije trebalo da se Vaš dragoceni život okonča na ovakav svirep način, samo kukavice su mogle tako nešto da nam prirede. Žao nam je što ste baš Vi morali da budete žrtva našeg ulaska u svet, ali očigledno da neko ne želi da i mi konačno budemo deo Evrope, da funkcionišemo "kao sav normalan svet". NEK' VAM JE VEČNA SLAVA! Ćao, Mina i Tanja
19. Veća tragedija nije mogla da nam se desi, ni nama, a ni Ružici, Jovani i Luki. I dalje ne verujem da te nema. Tuga i bol su preveliki. Do 12. marta sam bila ponosna što živim ovde, a danas me je sramota što delim kiseonik sa ljudima-pacovima, koji su te ubili. Hvala ti, u ime cele moje generacije, što smo, makar na trenutak, bili deo sveta. Tvoje ideje biće nam inspiracija u budućnosti, a tvoj osmeh živeće večno u nama. Neka ti je večna slava. Milena iz Beograda
20. Svojim radom, učinili ste da se osećam ponosnom što sam Srpkinja i da čekam proleće u Srbiji, a ne u belom svetu. Ubili su Vas, ali ne i Vašu ideju, dobru volju i harizmu, kojom ste toliko zračili. Ubili su Vas, ali neće moći sve nas, koji smo Vam verovali i koji znamo da je Srbija svet. Aleksandra Jovanović, Osečina
21. Moj predsedniče, moja porodica i ja smo sa divljenjem pratili tvoju viziju za bolje sutra. Iako su te ubili, tvoja vizija će nastaviti da živi. Ja i dalje verujem u tebe. Za uvek zahvalan, Aleksandar iz Beograda
22. Povodom tragedije, koja nas je sve zadesila, izražavam duboko saučešće porodici i Vladi Srbije. Gradjani Srbije, a posebno mi mladi, pamtiče te, Zorane, kao idola i neumornog stvaraoca bolje budućnosti u svih u Srbiji. Hvala za sve pobede, a mi ćemo se potruditi da nastavimo tvoje započeto. Hvala ti i slava ti. Jelena iz Batajnice sa porodicom
23. Isijavao si toliko snage, energičnosti, odvažnosti, samouverenosti i nade u bolji život, da ću to pamtiti celog života. Iskreno saučešće porodici. I POSLE ZORANA - ZORAN! Tanja
24. Um nad umovima, energija energije, svetlost svetlosti, harizma svih harizmi, glamour glamoura, TUGA NAD TUGAMA. Heroji ipak postoje! Blago andjelima. (Nepoznati)
133
1. Hvala za sve što si činio za ovaj narod. Počivaj u miru i nek ti je večna slava. Dejan Dimitrijević
2. Zorane, Bio si jedan od malobrojnih, koji su imali veličinu, pamet i hrabrost, da postavljaju istorijske standarde za buduće generacije. Imao si se rašta i roditi... O. Ceković
3. Hvala ti za sve što si učinio za Srbiju. Za uvek ćeš ostati u našim srcima. Blagojević Vesna i Dušan i Milićević Djordje
4. Eh, samo da je još više ljudi kao što si bio ti, gde bi nam bio kraj. laka ti zamlja. Nanić Milan
5. Dragi Zorane, hvala ti za sve što si uradio za Srbiju. Ima nas mnogo, ne mogu sve da nas poubijaju, idemo napred, idemo u ostvarivanje tvojih i naših ideja. Neka ti je večna slava i hvala! Isailović Marija, Dragoljub, Mila, Ivanka, Ratko
6. Kao da mi se više i ne živi. Ceca Drinjaković, Beograd
7. Ranili su te u srce, kada bih mogla dala bih svoje, da kuca za tebe. Desanka Aksentijević
8. Dragi Zorane, Ovo je Tebi poslednji pozdrav, od mene i mojih roditelja. Bio si svjetlost u tami, za nas mlade. Uz Tebe smo se nadali ljepšoj i boljoj mladosti. Hvala ti na svemu. Vjećno ćeš živjeti u nama. Ivona iz Podgorice
9. Bio si nada u bolju Srbiju, a sad te nema. Uvek ću te se sećati. Bojan, Kragujevac
10. Svi smo mi Zoran Djindjić!!! Znajte da ga niste ubili, on još uvek živ i uvek će živeti u nama!!! Stanislava
11. Dragi Zorane, već tri dana nisi sa nama, a tuga i bol još su prisutni u mojoj duši. Neka ti je večna slava i počivaj u miru. Aksentijević Zoran
12. Hvala na svemu, porodica Ljakić iz Bielefelda
13. Danas, kada smo svesni da, bez tebe, sami, moramo da se borimo za našu budućnost, shvatamo koliko je to bez tebe teško. Bio si naša nada, naš idol i zahvaljujući tebi imamo bolje sutra. Počivaj u miru i znaj da će te tvoji Srbi voleti, ma gde sada da si. Za uvek zahvalan, Nenad Krstić
14. Bio si primer i uzor, postao si legenda, a to ćeš i ostati. Legende ne umiru. Kaja iz Plavne
15. NENADOKNADIV gubitak za Srbiju!!! Aco
16. Rekao sam, nisu mi verovali, da si najveći reformator u istoriji srpskog naroda, pre dve godine, dao si kvasac da se hleb digne, da li će? Voleo bih da si sa nama. Bićeš, jer ćemo pričati i raditi onako kako si ti govorio i radio!!! SINODA
17. Zašto Srbija, tek kad izgubi ono što zaista vredi, shvati šta je izgubila. Da li moramo da plaćamo istu školu, ovoliko skupo, bezbroj puta. Hvala Ti, Zorane, za sve što si učinio da probudiš demokratiju u našoj zemlji. Cena za to je bila prevelika. Neša - Požarevac
18. Nedostaješ celoj mojoj porodici!!! Ivan
19. Dragi Zorane, ne mogu rečima opisati koliko si značio meni i mojoj budućnosti. Posle godina razmišljanja o odlasku iz Srbije, ti si mi pružio nadu i veru da ipak treba ostati i boriti se. Sada mi je jako teško, ali veruj mi, neću se povući i predati. Zbog tebe, sebe, svoje buduće dece i zemlje Srbije, ostaću i boriću se za bolji život i bolju Srbiju, kao što si se i ti borio. Počivaj u miru i neka ti je laka crna zemlja. Dalibor Šutanovac
20. Vizija ostaje. San će postati java. Nisu shvatili da nas je mnogo Zorana. Počivaj u miru, jer nas ima, koji će nastaviti da nose baklju slobodne i poštovane, Tvoje i naše, Srbije. Boca
21. Predsedniče, Pažljivo sam odštampao i pročitao stranice "knjige žalosti" i ne shvatam zašto ljudi pišu "bio si". Za mene si još uvek i uvek ćeš ostati najveći političar. Kada su te osudjivali za dezerterstvo, i kada su našu zemlju bombardovali, slušao sam u jutarnjim časovima u autobusu Tvoj glas na nemačkoj radiostanici WDR 2. Čuo sam tvoj poziv za pomoć tvog naroda. Tim nepismenima je herojstvo samo sa puškom u ruci, Ti si znao da je to primitivno i zato si izabrao drugi put, ovaj put, pravi put, koji nas je doveo opet u Evropu. Hvala Ti, Predsedniče, na tome. Od toga ima sada cela zemlja koristi, svi, oni koji Te vole i oni koji Te ne vole, SVI SEM TVOJE PORODICE; zato koristim priliku da im, u moje ime i u ime moje porodice, izjavim naše duboko i iskreno saučešće. Dragan i Tatjana Ljakic iz Kragujevca, Bielefeld
22. Ne znam, Djiki, šta da ti kažem, osim da tugujem. Ništa mi više nije kao pre. Milica iz Niša
23. Izgubili smo najbolje što smo imali. Utehe nema. Biljana i Radmila Ercegovac
24. Neka Vaša žrtva bude opomena Srbiji, da mora napred. Nek Vam je slava i pokoj duši. Vasići, Beograd
25. Sa Vašom smrću umire jedna velika nada, ali radja se i jedna nova. Sada tek znam da povratka više nema. Sve ili ništa. Alea iacta est. Vlada V.
134
1. Za uvek ćeš ostati u srcima. Meda iz NS
2. Predsedniče, bio si naš optimizam, hrabrost i odlučnost. Čast nam je bila poznavati te. Nikada nećemo zaboraviti tvoju duhovitost, metafore i replike. Za uvek tvoje biračko telo, Daca i Saša
3. Tvoj život je ugašen. Iskru, koja se pretvorila u plamen, niko ne može ugasiti. Možda je istina da Ti nisi sistem. Vizija, koju si imao i ostavio je, jeste SISTEM i INSTITUCIJA. Zajedno smo sanjali san. Nadam se da ćemo ga doživeti. A doživimo li ga, Ti ćeš biti sa nama, i kakav si bio do 12. marta, a sigurno je u našim mislima, jer prvo mesto pripada Tebi. Tvoji poštovaoci, Aleksandra, Borislav, Mira i Milan Radosavljević sa svojim unucima Zoranom i Ivanom
4. Nikada te nećemo zaboraviti. Bio si potpuno nešto drugo od svih... Verujemo da će tvoja energija, sloboda i volja živeti medju nama i dalje... Jasna, Zoran, Una Popović
5. Dragi Zorane, bio si najdivniji hitac prirode, u kome se prirodne pojave samo jednom ukrštaju na taj način i nikada više. Bio si svetlost na kraju tunela, svetlost je ugašena i srušeni su svi naši ideali. Otišao si tamo gde te više niko ne može povrediti. Neka te anđeli čuvaju. Izražavamo duboku bol i žaljenje porodici Đinđić, povodom smrti dr Zorana Đinđića. porodica predsednika SO Plandište Boška Marčete, Janka Čmelika 31/1, 26370 Hajdučica
6. Ne postoje reči kojima se mogu iskazati bol i tuga. Bio si nada za ovu i buduću decu. Aleksa, Zorica i Dragan Djukić iz Kraljeva
7. Hvala ti za pruzenu nadu i vjeru u bolje sutra. Nećemo posustati. I molim te, oprosti nam što te nismo sačuvali. Dalibor Kovač, Srbinje
8. Vratio si nam veru i nadu da postoji bolji život, vratio osmeh na lice. Nastavićemo tvojim putem. Porodice Došen i Simin iz Sombora
9. Zauvijek ću se sjećati tvog lika i tvojih reči... mogao si mnogo toga još da nas naučiš... OSVETIĆEMO TE!!! Drži nam palčeve... Ognjen
10. Moja je želja da će, i posle tragične smrti Dr Zorana Djindjića, Srbija naći snagu i volju da nastavi put ka Evropi i demokratiji. Gospodin Djindjic sa hrabrošću je počeo taj put, na žalost sudbina mu nije dala da ga završi. Poštovani gospodine Djindjiću, ja sam Vas i Vašu delatnost vrlo dobro ocenio. Michael Portmann, Beč
11. Hvala ti za pruženu nadu i vjeru u bolje sutra. Nećemo posustati. I molim te, oprosti nam što te nismo sačuvali. (Nepoznati)
12. Jedan moj prijatelj Vas je mnogo voleo, a ja volim njegovu energiju. Pošto sve ide u krug, moja logika je povezala da sam i ja volela Vas. (Nepoznati)
13. I mi, koji smo daleko od kuće, čak preko okeana, duboko žalimo što te više nema u našoj zemlji. Uz tebe smo se nadali boljitku kada dodjemo kući. (Nepoznati)
14. Dotakao i si i za uvek obeležio naše živote. Hvala Ti na tome! Lidija Cetić
15. Otvorio nam je vrata sveta, a sada su, na našu žalost i na žalost naše zemlje, opet zatvorena! Neka mu bude laka zemlja! Živadinović Saša, Nirnberg
16. Predsedniče, znamo što nam je činiti!!! Hvala za budućnost. Kovačić Miodrag
17. Dao si nam samouverenja i hrabrosti. Pokazao si kako se jedan pravi patriot ponaša. Sad, kad te više nema, na nama je da se svi trudimo da budemo što više kao što si ti bio... Ako nam to uspe, ostvarićemo tvoju viziju i živećemo u državi koju si sanjao... Arpad, SU
18. Mislimo i verujemo da će Zoran Djindjić uvek ostati prisutan medju nama. Trag njegove volje, energije i slobode biće uvek sa nama.... J asna, Zoran, Una, 18.3.03.
19. Hvala Ti za sve što si nam dao! Nikad Te nećemo zaboraviti, dragi Zorane! Večno Ti hvala još jednom! Gabor Mokus
20. Bio si jedini pravi političar, neka ti je večna slava. (Nepoznati)
21. U prvom trenutku sam osetio tugu, strah i bol. Posle toga, stigao je osećaj besa. A sada, osećam rešenost i sigurnost da možemo i bez tebe završiti ono što smo počeli s’ tobom. A, kada ne budemo sigurni šta treba da radimo, znam da ćeš nam ti pomoći… Željko Ilić, Beograd
22. Davao si energiju svima nama. Zbogom, dragi Predsedniče. porodica Gajić
23. Izveli ste nas na pravi put, sada samo treba nastaviti. Neka Vam je večna slava! Boris
24. Here in Finland, all Bosnians is herd too what happend there. We all are so sorry and want to thank good leader. M. P. and family
25. Reči tuge, reči obećanja, reči kajanja, reči ljubavi... sve je ovde i sve je jasno. Ali, ima još nešto. Nešto što bi Ti, da možeš, svakome sada rekao. Nešto, kao odgovor na pitanje "kako dalje?" Treba znati šta je najbolje za Srbiju, treba isplanirati kako to sprovesti u delo i, ono što je najvažnije, treba imati hrabrosti to uraditi, sad i odmah, makar sekire sa neba padale. Samo oni koji su tako radili u svojoj kući, u svom domu, bezgranično su te razumeli, voleli i oduševljavali se tobom. Bio si pravi domaćin... to znaju prave domaćice, koje su svoju decu radjale i odgajale, kada je ovoj zemlji bilo najteže. Nema uzmicanja, nema kolebanja, idemo dalje, bistrog pogleda i čeličnih grudi. Svi moramo da budemo Zorani i Zorane, da bi Srbiji svitale radosnije zore. Snežana Perišić, Beograd
135
1. Mi smo u šoku, mi smo u tuzi, ali se nadamo da će Srbija nastaviti putem za koji si ti platio životom. Levijevi iz Njujorka
2. S tobom smo udahnuli miris optimizma. Zagrcnuti smo besmislom zločina i tužni, beskrajno tužni što te nema. (Nepoznati)
4. Dragi Zorane, Bio si andjeo na zemlji, sada si andjeo na nebu. Isus nam te je dao da nas, kao Mojsijem, vodiš u svetlu budućnost i izbaviš od strahota, koje nas okružuju. Baš kao i Mojsije, ti si uspeo da razdvojiš more, samo što je u našem slučaju to more u stvari more prepreka, koje odvajaju Srbiju od Evrope. Ti si nam napravio prolaz i krenuo sa nama, ali ruka zla, dušmanina, te je zaustavila na pola puta. Sada mi sami ostadosmo na toj raskrsnici, kao stado bez ovčara. Mračne sile zlih ljudi nas vuku u pravcu odakle smo došli, a jedva primetna svetlost, svetlost tvoje duše, zove nas na drugom kraju. Nadam se da će ljudi, koje si ostavio iza sebe, uspeti da nas dovedu do te svetlosti i to pravim putem, i da neće dozvoliti da posustanemo, dok ne predjemo na drugu stranu. Mučan je to put, dragi Zorane, svi to znamo, a znao si i ti, ali si bio toliko nesebičan da si našu kartu u tom pravcu platio svojim životom. Zbog te nesebičnosti si ti sada sa andjelima u večnom miru, i znam da nas paziš odozgo. Znao si, Zorane, da će te ovo snaći, ali si bio nepokolebljiv čovek, koji ono što zacrta mora i da ostvari, pa kud puklo da puklo. Malo je takvih, da ih ima više ne bi našoj Srbiji ovako išlo. Ti si bio čovek za primer. Bio si pametan, vispren, brz, temperamentan, obrazovan i, pre svega, inteligentan. Tvom umu niko nije mogao da doskoči, a tvoja reč bila je kao grom iz vedra neba. Glupi padaše pred tobom, kao zrele kruške, dobri ti se diviše, a zli te potajno mrzeše. Od te mržnje, Zorane, stvori se veliko zlo, koje nam te je oduzelo. Jedna od tvojih glavnih vrlina bila je hrabrost. Da si bio životinja, bio bi lav, gospodar džungle u kojoj živimo. Zorane, to si i bio. Kažu da kada čovek umre, iza njega ostaju njegova dela da večno žive, i koliko dela imaš iza sebe, toliko si veliki bio za života. Ako je zaista tako, Zorane, onda si ti bio medju najvećima. Pored tvoje divne dečice, Jovane i Luke, ti si nam ostavio preporodjenu, novu, otrebljenu od zla, našu Srbiju, na koju se ponosimo, koju stranci gledaju iz nove svetle perspektive, kojoj žele da pomognu i prime u svoje jato. Ostavio si nam i Demokratsku stranku, koju čini tim ljudi koje si ti izabrao. Svi oni bleda su kopija tebe, i oni sami toga su svesni, ali opet, u svakom od njih, ostao je delić tvoga bića, onog što su od tebe naučili, pa ako budu opstali zajedno, mogu da sklope neki mozaik tih delova i time pokušaju da nastave tamo gde si ti zaustavljen. Znam da si ti nezamenljiv, svi to znaju, a znao si i ti. Pa ipak, treba im pružiti šansu,i dozvoliti sebi mali luksuz nade da nije sve bilo Sizifov posao, da posle tačke može da se stavi zarez. Tvoj ideal je nedostižan, ali ima nas mnogo koji smo ti makar delom slični, i obećavamo da, zarad naše dece, i zato što to dugujemo tebi, Zorane, nećemo pasti u depresiju i nihilistički se prepustiti niz vetar. Borićemo se, Zorane, za nas i za tebe, za našu Srbiju. Tvoja harizmatična pojava ulivala je sigurnost, nisam morala da brinem za zemlju, znala sam da ti nećeš napraviti pogrešan potez. Od 12.03.2003. naučila sam kako izgleda kad tebe nema, koja praznina ostaje, neispunjiv vakuum, u kome opstaju samo strah, nesigurnost i očaj. Težak je to osećaj, Zorane, pogotovo za nas mlade. Sada tek osećam težinu bremena, koje si ti na svoja ledja preuzeo, i zbog toga sam ti još zahvalnija. Kada sam čula da su u tebe pucali, bila sam u šoku, ali opet nikako nisam mogla da zamislim da ćeš umreti. Podsvesno sam negirala činjenicu da ti možeš da nestaneš, da te neko tek tako izbriše, sa dva poteza ruke i jednim treptajem. To ide u prilog tome koliko si ti, u mojim očima, bio veliki, moćan, nepobediv. Za mene, ti si bio pravi heroj, Herkul, Prometej, Ahil. Tvoja slaba tačka bila je što si od krvi i mesa. Kada sam čula da si preminuo mislila sam da lažu. Nije mi delovalo realno. "Kako Zoran može da umre? Pa on je Zoran Djindjić, on ne umire tek tako!" odzvanjalo mi je u glavi. Na žalost, istina je kao i uvek bolna. Onda su došle suze. Ogroman bol, za koji nisam ni bila svesna da sam sposobna, bukvalno me je otupeo. Neko mi reče "Ti plačeš i patiš k'o da ti je umro neko od porodice". Tada sam shvatila da ti jesi bio deo moje porodice. Čudna je to vrsta bliskosti, kad neko misli isto kao ti, reaguje kako bi i ti, radi kao ti, priča, šali se. To medju ljudima stvara jednu posebnu vezu, strašno jaku i postojanu. Bol je trajao jako dugo, i prolazio je kroz razne faze, od besa do straha. Bes prema onima koji su uzeli u svoje ruke ulogu Boga i oduzeli ti život, straha da ti isti sada ne preuzmu u ruke i Srbiju i izbrišu sve ono što si ti učinio. Ali, hvala Bogu, shvatila sam da si i ti i tvoje delo neizbrisiv, da si duboko, u našim glavama i dušama, ostavio trajan trag, koji će tu ostati za uvek. Tu su se oni grdno prevarili. To je dokazano i na tvojoj sahrani. Ružno je ovo reći, ali tvoja sahrana je bila toliko veličanstvena, da mi je bila čast što sam u tvojoj stranci i što sam bila privilegovana da prisustvujem i ucestvujem u celoj ceremoniji. Koliko je samo ljudi došlo, Zorane, da si mogao da vidiš (a možda si i gledao). Strani zvaničnici došli su svi redom, da ti odaju poslednju počast, čime su ovom narodu definitivno otvorili oči o tome ko si ti bio. Mnogo je njih, koji su sumnjali u tebe, ali posle ovoga što se desilo, shvatili su svoju grešku. Naravno, sad je kasno za to, ali bolje ikad nego nikad. Narod je plakao, Zorane, ronio suze, molio se za tebe i tvoju porodicu. Svaka majka i otac su u tebi videli sina, žene muža, muškarci brata, a mladi uzora-oca. Tako sam se i ja osećala. Orio se hram od andjeoske pesme hora, pritajenih grcanja i po nekog jecaja. Sveće su gorele, za pokoj tvoje duše, Zorane, kao i miris kandila, koji se širio kroz masu. Hram je bio prelep, a ni njega ne bi bilo bez tvoje pomoći i tvoje inicijative. Volela bih da si mogao da vidiš kako izgleda kad je pun ljudima. Kako je velelepan, dostojanstven i ponosan. On zna da je moćan i time se ponosi, baš kao i ti, Zorane. Svi su hteli da ti budu blizu, čak i oni koji su tek sada shvatili kakav si čovek bio. Mnogo njih mi je reklo da su bili protiv tebe, mislili ružno o tebi, a sada vide da je sve to bio privid, marketinška iluzija ljudi koji su se osetili inferiorno pred tvojom ličnošću. Meni je to priznanje značilo, a nadam se i tebi, Zorane, iako si ti uvek govorio da ti ne očekuješ ljubav ni od koga, sem od porodice. E, pa, Zorane, u subotu, tvoja porodica je brojala više stotina hiljada ljudi, i svi su te voleli, i voleće te na dalje. Shvatili su da je Srbija izgubila pravog heroja, borca i svoj stub. Sada se ljulja na slabim osloncima i malo joj fali da se ponovo sruši. Ti si je, svojom jačinom, izdigao iz pepela, kao Fenix, i napravio joj partenonske stubove. Da li će uspeti da ojača svoju poljuljanu osnovu, videćemo, i iskreno se nadamo da hoce. Povorka je bila duga, šetali smo ulicama, kojima si nas ti vodio u hrabre bitke, koje smo vodili pre samo par godina. Celim putem mi se činilo da te vidim u masi ljudi, koji su koračali sinhronizovano, kao jedna duša. Tvoj duh, Zorane, bio je prisutan u svakom od nas. Svi smo mi bili deo tebe tog sumornog dana. Povorku je pratio tužni posmrtni marš, koji mi je ledio krv u venama svojim nemirom i psihičkom težinom. Na grobu su te ispratile velike reči velikih ljudi, poznanika, porodice i prijatelja. Svi su zaboravili na svoj ponos i plakali su kao mala deca, onako iskreno, iz duše. To mi je mnogo značilo, mogla sam da identifikujem svoj bol u očima drugih ljudi, da ga prepoznam. Jedan bol, jedan čovek, jedna tragedija, jedan narod. Perfektan krug. Tvojom smrću, Zorane, Jovana i Luka izgubili su najdražeg oca, Ružica muža, tvoja majka sina. Srbija je izgubila premijera, predsednika, svoj ekspresni voz za evropsku svetlu budućnost, svoju čistu stranu obraza, svojeg spasioca. Demokratska stranka izgubila je predsednika, lidera, vodju, kormilo, kompas, profesora, prijatelja i uzor. Narod Srbije izgubio je junaka, oslonac, sigurnost i nadu. Mladi su izgubili budućnost. Šta uraditi sa tolikim gubitkom, Zorane? Kako bi ti to rešio? Šta predlažeš? Eh, kad bi samo mogli, još jednom, da čujemo neku od tvojih mudrih rečenica. Ali, ovaj put, ostali smo sami, u milosti i nemilosti ovog surovog života, na ovom divljem Balkanu. Nema više našeg Zorana, nema nam više protekcije. Bez tebe, moraćemo da odrastemo, da ojačamo, da prevazidjemo sami sebe, a onda i druge. Da naučimo da cenimo sami sebe, a onda će nas i drugi ceniti. To je bio tvoj zanat, Zorane. Takav, kao ti, radja se samo jednom i biće nam jako teško da nastavimo odakle si nas ostavio. "Per aspera ad astra" kaže latinska sentenca i to je ono što nas čeka. Tebe je taj trnovit put odveo u smrt. Za tebe je cena uspeha bila previsoka, ali ti si je širokogrudo platio. Nisi se kajao, Zorane, jer si smatrao da je Srbija to zaslužila, da joj veruješ i da ti je važnija od sopstvenog postojanja. Živeo si milione života, jer si živeo za svakog od nas. I na tome smo ti večno zahvalni. Zorane, žao mi je što nisi ostao duže sa nama, da još uživamo u tvom pisustvu i delimo sa tobom istorijske trenutke. Žao mi je što nam nisi dao da te zadržimo duže sa nama, ali to je bila tvoja želja. Žao mi je što ti se nikad nisam lično zahvalila i stegla te za ruku. Žao mi je što ti nikad nisam rekla koliko mi znači što postojiš i kako sam zbog tebe sada u Srbiji, a ne negde daleko. Sada ništa od toga ne mogu da ti kažem, ali ću svojim delima pokazati sve to što je trebalo reći. Ionako dela govore više od reči. Tako si i ti postupao, Zorane, andjele, tamo gde si sad znam da ti je lepše nego ovde, da nemaš više briga i zato sam spokojna. Znaj da sam te zaista volela i ugledala na tebe. Nikad te neću zaboraviti. Neka ti je večna slava. Ivana Nikolić, KDO DS Vračar
5. HVALIĆE VELIKU DOBROTU TVOJU I PRAVDU TVOJU PJEVAČE. Neka ti je vječna slava i hvala. Novak, Trebinje
6. Hvala Vam za svaki tren života koji ste potrošili, trudeći se da meni bude bolje. Duško iz Kosjerića
7. Poštovani gospodine predsedniče, Počivaj u miru, i budi bezbrižan, jer nešto smo valjda naučili za ove dve godine... Porodice Debeljački i Lukić
8. "Velike srpske patriote", Miloševići, Šešelji, Legije, Cece i ostali, ovako se ulazi kao heroj u srpsku istoriju, a ne ratnim huškanjem, kukavičkim ubijanjem, kradjom videorekordera i prodavanjem droge srpskoj omladini. Zoranu Djindjicu neka je laka zemlja, porodici Djindjić najiskrenije saučešće, a "velikim srpskim patriotama" samo ono što su od Boga zaslužili. Mira S.
9. Počivaj u miru. (Nepoznati)
10. Kajanje za ono što smo činili može ublažiti vreme, ali kajanje za ono što NISMO učinili je neutešno. Ne postoje greške i ne postoje slučajnosti. Svaki dogadjaj je blagoslov, koji nam je dat da se na njemu učimo. Ovaj narod, izgleda, sve treba da nauči na najteži način. Za nas ćeš uvek biti živ, na nekom lepšem, boljem mestu, gde nema zla i gde se cene prave vrednosti. Neka Ti je večna slava! Dragan, Olga i Nikola Mijailović, Beograd
11. Ostaćeš za uvek u našim srcima, nikada nećeš biti zaboravljen. Matić Slavko, BGD
12. Ne postoji "šira slika", koja bi gubitak, jednog tako velikog i izuzetnog čoveka, učinila razumljivijim i bezbolnijim... Kaća i Sanja
13. Čuvao si nas iz Vlade, sad nas čuvaj sa neba. Mihajlo
14. Tvoja mudrost je bila jedina droga, koju smo konzumirali. Sada smo u krizi... Milanka B.
15. Bio je dan, dan kao svaki drugi dan, seli smo u kola, sve je bilo kao san. Išli smo gradom, uz obaveznu šalu, s' druge strane ulice videli smo jednu malu. On, kao uvek, nasmejano lice, prešao je brzo na drugu stranu ulice. Par reči sa devojkom bilo mu je dosta, da, zbog nje, skočio bi s' mostaI priča je bila cool, baš koliko treba, u trenutku, kao grom iz vedra neba, pojavio se ludak sa pištoljem u ruci. Rekao je: "Beži od nje. Idi kući!" Uplašena devojka pala je u nesvest, kada video je to, u njemu javio se gnev, i sa podignutom pesnicom je krenuo na cev. BANG! BANG! BANG! ...DRZ' GA!!!... BANG! BANG! BANG! BANG! BANG! BANG! BANG! BANG! BANG! BANG! 17. maj, crna povorka vijuga, iznad Topčiderskog groblja nadvila se tuga. Još jedan mladi život ode, surova je istina, još jedna majka u crnom se oprašta od sina. Kleči pored kovčega, suze kvase joj lice, kroz misli sada prolaze joj slike ubice. Dodiruje drvo, i steže zube, i proklinje Boga, zbog svega toga. A nebo k`o da počinje polako da se spušta, pada tama, i počinje kiša. Kao da kaže, ovde je kraj, duša ovog dečaka sada ide pravo u raj. Pravo u raj! Stojim kao kamen, potpuno nem. Ne znam šta da mislim, ne znam šta da kažem. Sem da ne želim da verujem da je ovo stvarnost, iako je sve oko mene sušta realnost. Mokra kosa, kapi kiše cure mi niz vrat. Srce se steglo, jer otiš`o je brat, za koga u mom srcu će uvek mesta biti. To je čovek u čije ime ću uvek piti. Sećanja naviru, sećam se svega, i tuča, žurki, riba, kola, škole, mora, snega. I prvi put, kada pijani smo bili, skakali po ulici, ponašali k'o debili. Sećam se svake svadje, i prve marice, kad ćale mu je video okrvavljeno lice: "Sine, ko te je, bre, tukao tako?" Nije želeo da kaže, jer mu nije bilo lako. U duši je bio dete, željno života, ali sve je to stalo zbog jednog idiota. Gore, iznad nas, neko nam se smeje, gleda nas odozgo, i smrt seje. Neko, sa bolesnim smislom za humor, i da li će i on nekad osetiti umor. Jer, bio je mlad, i nije morao da ode suviše rano, za njega postalo je kasno. Ovaj svet je tako surov, i da li će nam ikada biti jasno. Da negde gore visoko je izvučen njegov broj, i možda već sutra bude i tvoj. I možda ćeš i ti, kao i on, da odeš bez pozdrava, jer i ti si samo broj. Pravo u raj! GRU - Pravo u raj (Nepoznati)
16. Nema povlačenja, nema predaje. Nenad
17. Večno ćeš nam ostati u sećanju, kao vizionar kolevke demokratske i moderne Srbije. Iz sveg srca, saučešće tvojoj porodici, Demokratskoj stranci, iz koje si ponikao, i narodu Srbije. Ivana, Smilja i Dragan
18. Sada, kada ga nemamo, shvatamo koliko je bilo važno da mu se zahvalimo što ga imamo. Taj dug nećemo nikada odužiti. Jaroslav, Toronto
19. Poslednji pozdrav, ZORANU VELIKOM. Delije, Majami (Nepoznati)
20. Bio si oličenje pameti, oličenje nesalomive energije, oličenje lepote duha. Naša nova svanuća mraćna su bez tebe. Uvek sam želela da svoj lik pretvorim u tvoj i budem ista. I suze za tobom blistaju i osvetljavaju put koji si započeo. Emilija Čolak, Bor
21. Poštovani premijeru, ponosni smo što smo bili Tvoji savremenici! "Adadjo" Tomasa Albiona kao da je komponovan za ove dane. Marko, Mirjana i Milan Lazić
22. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da smo takav narod, da je bilo potrebno da neko, ko je bio očigledno izuzetan, izgubi život, da bi dokazao svoju ispravnost. Najteže su mi pale suze njegove ćerke, koja je izgubila oca, kada joj je još uvek najpotrebniji, jer još nije odrasla, jer joj još uvek treba podrška i majke i oca. Te suze ne mogu da oprostim i, kao majka, nikad neću oprostiti. Bez obzira da li smo se baš uvek slagali sa svim postupcima našeg premijera, nadali smo se i verovali da će biti bolje. Sada je nesrećno vreme, kada moramo priznati da smo grešili, kritikujući sa relativno lagodne pozicije onih koji nisu u centru zbivanja, jer nismo znali (ili nismo priznavali) koliko smo, kao narod, zaglibili, pre svega moralno. Zato, moram izraziti svoju duboku žalost, što je sve tako kako jeste, ali istovremeno moram iskazati svoj gnev i revolt, ne samo protiv ubica i nalogodavaca, nego i protiv svih koji su tome i te kako doprineli, huškajuci nas jedne protiv drugih, uključiv tu i našu lažnu i korumpiranu elitu, i što smo, više ili manje, pristajali na to, očekujući da će proći kao vremenska nepogoda. Naravno, nisu svi (bili) takvi, uvek je bilo onih koji su shvatali kuda srljamo, koji su pružali otpor, i te su snage, Bogu hvala, u početku slabašne, bivale sve snažnije, sve dok nisu zatukle glavu pantljičare, ali to očigledno još uvek nije bilo dovoljno u ovoj državi, koja je najzad odlučila da iskorači iz moralnog posrnuća. Sada se, na najtragičniji način, pokazalo šta je nacionalni interes - ljudi su, svojim veličanstvenim mukom i stupanjem zajedno u pogrebnoj povorci, iskazali šta misle i koju političku opciju podržavaju. Tako misli, verovatno, još mnogo ljudi ovde i sada, koji ne žele da nam deca definitivno odu odavde - to je prioritet i nacionalni interes, oko koga se svi mogu ujediniti: korenito uništiti naše, domaće, krvopije i zlikovce, kako bismo sačuvali budućnost. Ko se sa tim ne složi, verovatno pripada zlikovcima i krvopijama, ili im, imajući neki interes, daje alibi. Milena Jovanović. P. S. Poštovana, poštovani, nisam više sigurna da li je ovo izjava za knjigu žalosti ili nešto drugo. Možda samo prvi pasus, ali mislim da moramo, svako pojedinačno, artikulisati šta nam je interes, kako bismo se okupili kao "pčele oko matice" - tako su svojevremeno Spartanci shvatali brigu gradjana za sopstvenu državu. A od vajkada se zna kako naći zlikovca: Quis, quid, ubi, quibus auxiliis, cur, quomodo, quando? Cui prodest scelus - is fecit. Hvala. M. J.
23. Dragi predsedniče, hvala ti što si uspeo da vratiš Srbiju na kartu Evrope i sveta. Neka ti je večna slava. Dragan Nikolić, Stockholm
24. Bili ste zvezda vodilja posustale majke Srbije, njene bosonoge dece, koja su se kretala putem koji je obasjan Vašom svetlošću, ali, na tren, put prekide zloslutna tama, deca su plakala, ali se nisu zbunila, ići će istim putem napred, jer ste ih Vi naučili "kako" treba ići, a majka Srbija u neprebolu Vam je zahvalna. (Nepoznati)
Нема коментара:
Постави коментар